na jug, februar je drug, pocetak traganja, klupa i juzno danas, sreca za nas, troje, i danas tako stvari stoje, da ne bude jo-jo, efekat je je-je, kako shvatite, nacin odbrane kao nekad opstanka... "Ovaj svet, u kome živimo, tako je sazdan da je, onaj koji se plaši već izgubljen. Vrlo sam rano saznao da svaki minut života, može biti težak kao život ceo."*
Sarajevo, status kvo, februar je sada to...
i secanje na Igalo, Zeleniku, HN, Andricevu kucu, more, mimozu, februar... eh, secanja...
"Herceg-Novi. Celu bogovetnu noc brojim, u snu, stepenice, i nikad da ih izbrojim. A u svitanje, kad se probudim, preda mnom grad pun strmih izukrstanih stepenica kojima se zaista valja penjati i spustati. Pri tome osecam ne samo stvarni umor nego i jezu teskog sna iz minule noci."*
*Ivo Andric "Znakovi pored puta"
O, moj Andricu
Sa mnom si u zelenoj samoci.
Kako si ti ispekao istinu u njoj?
S tobom je sve pocelo
s tobom cu da zavrsim.
Domu tvome uskoro cu poci
bar mi je to lako.
Zalosna sam sto ti je kuca
restoran sa morskim specijalitetima.
Ja bih tamo djeci da recitujem.
Ja bih da se klanjam kao u crkvi.
Umjesto toga ja se sklanjam
da udju turisti da jedu.
O, zar si zato samovao
da bi neko u tvopm domu
luk przio i snicle pohovao?
U tvom uzvisenom domu
tvoje uzvisene reci
zauvek zelene
zamiru
O, moj Andricu!
Nismo se rastajali
a sastali smo se opet.
(Herceg-Novi februar 2002.)
