kupila sam kinesku tavu
ali sam dobila recept od prijateljice za paelju
pa sam danas u Španiji
rucak: PAELLA VALENCIANA
Na manjem delu ulja propržite prvo sitno naseckan crni luk, a kada on lagano požuti dodajte seckani paradajz i grašak. Uzmite veliki tiganj i u njemu na ostatku ulja propržite pirinač tako da postane staklast. Dodajte u njega sve ostale sastojke i začine, nalijte pilećom supom, i to količinom tačno dva puta većom od količine pirinča. Po površini rasporedite piletinu, plodove mora i komade paprike. Kuvajte polopljeno na vatri 15 minuta, i to prvo na jakoj vatri a zatim na slabijoj. Sklonite sa vatre i držite čvrsto poklopljeno 5 minuta. Zatim odmah posluzite paelju.
Španska kuhinja je mediteranska kuhinja, jer su joj dve osnovne osobenosti elementi kuhinja sredozemlja- maslinovo ulje i beli luk, ali bi tako pojednostavljenje bilo pogrešno, jer zaista je šarolika i bogata panorama španskih regionalnih kuhinja.
Velika je razlika i u odnosu prema hrani, jer dok je jedan Baskijac gotovo ceremonijalno posvećen kuhinji, Andalužanin ima gotovo nemaran odnos prema hrani, i njegov obrok se često svodi na tanjir pržene ribe.
Neka španska jela postala su, zahvaljujući razvoju turizma u Španiji, internacionalna. Svetsku slavu su stekle: Paelja, Fabada, Tortilja, ali uslovno rečeno špansko nacionalno jelo, nešto sto se uz varijacije sprema u celoj španiji je jelo koje je analogno "bosanskom loncu". Zavisno od kraja u kojem se sprema zove se kasido, olja, pote, pučero ili eskudelja. Jedna špansla izreka kaže da "za Španca olja (lonac) dolazi neposredno posle dragog Boga."
"Kosido espanjol" se uvek sprema od nekoliko vrsta mesa, mahunastog povrća, i povrća karakterističnog za određeni kraj Španije. Na jugu su tako obavezne leblebije, a na severu alubijas-ogromni beli pasulj. Olja može biti skromna ili obilna, masna ili posna ali uvek se lagano i dugo kuva, i uvek se kuva u tri dela (vuelkos) jer se najpre iznosi supa u kojoj se jelo kuvalo, zatim povrće i na kraju meso.
Una rueda en la pura sintaxis del acero.
Desnuda la montaña de niebla impresionista.
Los grises oteando sus balaustradas últimas.
¡Oh, Salvador Dalí de voz aceitunada!
Digo lo que me dicen tu persona y tus cuadros.
No alabo tu imperfecto pincel adolescente,
pero canto la firme dirección de tus flechas.
No mires la clepsidra con alas membranosas,
ni la dura guadaña de las alegorías.
Viste y desnuda siempre tu pincel en el aire
frente a la mar poblada de barcos y marinos.
Poemas de Federico García Lorca
