Slikarsko obrazovanje dobila je najpre u beogradskoj Umetničkoj školi, a kasnije je studije slikarstva nastavila u Minhenu.
Najznačajniji deo Mileninog umetničkog opusa nastao je van granica Jugoslavije, odakle je Milena otišla u rano proleće 1930. godine. Skoro čitavu jednu deceniju ona je svojim životom i radom bila vezana za zapadnoevropske umetničke metropole - London, Pariz i Rim, gde se družila i izlagala sa najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke avangarde.
U samo predvečerje izbijanja II svetskog rata, - avgusta 1939, Milena je otputovala za Njujork, gde je ostala sve do svoje smrti.
Pored rada na čistoj umetnosti, Milena je u SAD bila angažovana i na komercijalnom dizajnu, - pre svega kao ilustrator najuglednijih američkih modnih žurnala i časopisa za uređenje enterijera i eksterijera (Vogue, Town & Country, Sharm, Glamour, Harpers Bazzar). Saradjivala je i sa kompozitorom Gian Carlom Menotijem, za čiji je balet Sebastian radila kostime (1944).
Preminula je u Njujorku, 6. marta 1945. godine.
Urna sa Mileninim pepelom pohranjena je 5. avgusta 1949.godine na nekatoličkom groblju u kompleksu parka "Testaccio" u Rimu.
Milenu je tesko svrstati u pokrete: miran i logičan, različit u kvalitetu ali ne i u karakteru, razvoj njene umetnosti u idejnom, stilskom pogledu, nema inkoherentnih trenutaka, nemotivisanih zaokreta. Zbog njegove postepenosti, emocionalnog i idejnog jedinstva, u njemu je teško - i skoro fakultativno - odlučno povući vremenske granice, odeliti razdoblja u jednoj mirnoj, neprekidnoj melodiji. Medjutim, različita shvatanja ipak postoje ne samo sukcesivno, već ponekad i uporedo. Uporedo postoje moderan realizam i realizam sa istorijskim reminiscencijama - uglavnom u portretima, retkim cvećima, itd. - zatim poetski ili magični realizam ispoljen u portretima i kompozicijama kostimiranih žena(sa koje će je, kao u pesmi, za vreme sna - ili smrti - ostaviti, dignuti sidro i otići; u slici devojke koja sa svetiljkom u ruci hoda noću po talasima kanala izmedju zidova renesansnog grada - postoji zatim i nadrealizam koji komplikuje temu, dovodeći više predmeta u medjusoban iracionalan odnos, oslobadjajući tajanstvenu poeziju ljubavi, strave i čekanja - u nizu slika sa statuama, gvozdenim stolicama, gajtanima, lepezama, rukavicama, noćnim pticama, jarbolima, zvezdama, devojkama, rešetkama, velovima, očima, kartama, kostimiranim glumcima, staricama. Ali prelaz izmedju metafizičkog ili magičnog realizma i nadrealizma dosta je blag, neprimetan, - linija je stalno osnovno izražajno sredstvo - tako da te Milenine težnje treba, bez teorijskog sitničarenja posmatrati zajedno, kao celinu, za razliku od uvodnog školskog perioda, i realizma, odnosno verizma portreta, koji se u njenom stvaranju javljaju kao refren.
Milenin značaj za našu medjuratnu umetnost je nesumnjiv: ona upotpunjava dosta siromašnu skalu njenih koncepcija; našoj umetnosti Milena je podarila ono u čemu je u to doba najviše oskudevala: svet tajanstvenih snovidjenja i fantazmagorija, pretvorenih u jezik slikarstva i poezije.
Milenina avantura ima značaja i danas, kada izvestan broj mladih okreće poglede bilo nadrealizmu, bilo poetskom izrazu uopšte - u težnji da dosegne mnogosmislenost i višedimenzionalnost života, njegov integral. U obnovi modernog figurativnog koncepta, koja će svakako biti uslovljena javljanjem jednog novog zanosa, novog shvatanja sveta, kao i iskustvom koliko crpenim iz nadrealizma i njegovih varijacija, toliko iz svekolikog današnjeg stvaranja i eksperimentisanja, njen primer može ohrabriti i inspirisati.
Ponekad se pesme 'zalud pisu
Jer kako usnama tvojim naci stih
Cujem ih kako
Kraj mene disu
Toliko zelim da pevam njih
Ispijaju se pesme k'o vino
I svaka o nama sve zna
Ali me jedna uvek opija
Pesma tvoja, tvog imena
Ponekad zbog tebe zastanu reci
Jer mi smo pesmama samo pricali
Znam da se ceznja s novima leci
Pesmom te trazim moja ljubavi
Dragan Stojnić
