Kao da čitam nešto sto sam i sama napisala... ali ja sam pre koju godinu otkrila inat kao polugu i kao pokretac. Harve Bazin u svojoj Guji u šaci kaže da je to mržnja. Mržnja je ipak preskupa emocija, pa sam ja izabrala inat. Imaš li nekoga sa kim se inatiš više nego sama sa sobom? Zamisli ga. Materijalizuj ga. Ja imam jednu takvu osobu pred sobom čim krenem da padam, i odmah otresem prašinu sa kolena i ustanem. Mislim da znaš da si dužna svome talentu i da ga nisi ničim zaslužila a dobila si ga kao dar. Zato izadji iz svoje radionice medju svet, možda te odmah prepozna...pa iako ne...
Osećam tvoju energiju i zato je pokloni svetu, tj samo prosledi tebi već poklonjeno.
Srećno!
*prvi komentar na moje predstavljanje (gotovo) na MKLJ
(carobnicakirka 5. februar 2010.)
na moje: kao vodu
neke knjige kao profesor moram da osvezim posle nekog vremena...
ali neke citam sto bi se reklo kao Bibliju, uvek su uz mene, na stolu, pri ruci, pijem ih kao vodu bez koje se ne moze...
Miljkovic je uvek uz mene, Andric ceka na polici kao sto i ja cekam trenutak kad cu opet citati one iste reci koje volim...
(na temi: Citanje knjige vise puta, 21. januar 2010.)
kao npr. ovo:
"Sad je proleće. Opet proleće! Preda mnom je sto i osamdeset sunčanih dana. Čini mi se da su mi pregršti pune nekih čudesnih zlatnika, svaki kao sunce. Svi su putevi otvoreni. Dah je slobodan.
Dok sam tako stajao neodlučan od sreće, osetio sam da se iza mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala je za trenutak-dva nepomična uporedo sa njom zastao je i moj dah, a onda mi je položila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako ni po čemu sam to osetio. To je bila više misao na žensku ruku. Kao senka je počivala na mom ramenu, ali senka koja ima svoju nemerljivo malu pa ipak stvarnu težinu i isto takvu mekoću i tvrdinu. A ja sam stajao zanesen i svečano krut.
Ne znam kad je, kao senka leptira, odletela ta ruka sa mene, jer kad sam opet mogao nešto da shvatim i znam, nje više nije bilo.
Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!"
IVO ANDRIC "Jelena, zena koje nema"
and Karen Elson as Janis Joplin
You know that I would be a liar
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher
Come on baby, light my fire
Come on baby, light my fire
Try to set the night on fire
The time to hesitate is through
No time to wallow in the mire
Try now we can only lose
And our love become a funeral pyre
Come on baby, light my fire
Come on baby, light my fire
Try to set the night on fire, yeah
The time to hesitate is through
No time to wallow in the mire
Try now we can only lose
And our love become a funeral pyre
Come on baby, light my fire
Come on baby, light my fire
Try to set the night on fire, yeah
You know that it would be untrue
You know that I would be a liar
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher
Come on baby, light my fire
Come on baby, light my fire
Try to set the night on fire
Try to set the night on fire
Try to set the night on fire
The doors
