Hladan februar, provejava sneg, tesko ustajem, palim grejalicu, pristavljam vodu za kafu... jos jedan pogled kroz prozor, zadrhtah od hladnog prizora... odnekud se javi secanje na zimske pesme Vojislava Ilica, setih se i citanki, recitovanja, sankanja, grudvanja i nesto cudno mi na cas izmami setan osmeh i ugreja hladno crce... ali vec sledeci cas u unutrasnjem uhu zazvucase poput smrznutog zvona jos dve 'hladne' pesme...
U poznu jesen
Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi,
I već pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom-
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Zimsko jutro
Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniški, trščani krov, U daljini gube se brezi
I kruže vidokrug tavni.
U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.
Il' kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuko glas. To lovac prolazi selom,
I brže mameći pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase
A sveži, jutarnji dah, preleće doline mirne,
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne...
Zimska idila
Zima je pokrila snegom doline i polja ravna,
I tavne visoke gore. Vihori snežnog praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj,
I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede
Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju,
A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije,
Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva,
I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu,
I mirno pseći sluša vetrinu što poljem duva.
Po kasto zaškripe selom volujska drvena kola,
I gavran nad njime grakne. Za tim se razgovor čuje.
To se komšija Panta, sigurno iz gore vraća,
Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje.
Hladan Kao Led
krenuo sam u vienu
da pronadjem svoju djevu
nisam znao sto da radim
isao sam tamo prvi put
hladan kao led
ubilo me beznadje
austrija zamlja teska
za hodace sivih cesta
klasni mir i takve trice
ustajala zabokrecina
hladan kao led
ubilo be beznadje
stara viena dobro ime ima
lijepo ime koje znaju svi
al djevojke na ulicama nicemu ne vrijede
i kriplovi su cesta i svakodnevna stvar
rekoh spasi boze osterreich
Azra
HLADAN
Bla bla bla bla bla
Ljubav si prodala za kratko vreme
Ostao je samo okvir za prazan razgovor
Gladni smo sedeli u polumraku
I vecerali glupe reci
O tome ko je kriv
Pricaj mi o sebi
Pricaj mi sta mislis
Pricaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo zelim da sam hladan
Osecem se tako hladan
U tvojim rukama
Vreme
Vreme mi vise nije problem
U stvari ne znam bolji nacin
Da ga potrosim
A dani su se pretvorili u sate
Ni to mi vise nije vazno
Sve sam ih zgazio
Pricaj mi o sebi
Pricaj mi sta mislis
Pricaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo zelim da sam hladan
Osecam se tako hladan
Ekv
