-nisam sisao vesla
ali teško je k'o tuč
-koliko je teško
ne znam jos vagam
U nevolji sat se najsporije okrece.
Ova je prica ziva istina, ali sam pricu u prici izmislila, malo me potsetila najbolja prijateljica ciji je dragi u horoskopu vaga, a ja sam svom prijatelju trebala da pomognem... i rekoh: važi ili vagaj... posle sam to jako dobro razradila i odradila... a posle vage otkrila sam i novu pravu stvar: čamac...
moze se reci da sam otkrila carobno znacenje vage i camca...
u sustini radi se skoro o istim radnjama... vaga se citav zivot, vesla se citav zivot, vaganje je psiholoskog karaktera, a veslanje fizickog, treba znati uskladiti i jedno i drugo... nekad se prvo vaga, pa vesla, nekad obratno... nekad si sam na vagi i camcu i to zna biti ok ali samo kratko, teg ce pretegnuti, camac ce nas smoriti... idealno vaganje i veslanje je u paru... ali ni to nije duzeg veka, trece stize kad-tad, cetvrto... peto mozda, a u frkama i olujama zna puno ljudi biti i na vagi i na camcu i oni ce se slomiti i potopiti...
Treba biti Noje, pa znati odabrati koga ostaviti, koga sacuvati... da bi se dobro zivelo i mirno plovilo... U svemu tome najvaznija je ljubav, nikakvi strucnjaci za vaganje i veslanje ne postoje, da li treba uciti ili vezbati,... ko ce znati... taj osecaj treba imati, on treba sam da dodje kad treba, a docice ako vagas prave stvari i veslas kako ti srce kazuje srecu...
Mozda je sad jasnije, ja obicno stavim izvoran tekst i on sam prica pricu, ovo objasnjavanje je verovatno i suvisno i dosadno, ali eto pisuci sam i sama htela o5 da se izvagam i zaveslam u ovom trenu i vidim svoje stanje... moglo bi se reci da sam o5 sama... na jednom tasu ja, na jednom nista ili svasta, a tako je i u camcu, pa sta reci drugima...
Ali bilo je i drugih vremena, a iskustva se pamte, istina iskustvo u ljubavi ne vazi jer kad bi vazilo, ljudi se vise ne bi zaljubljivali, ali i ne mora biti tako, jednostavno kad je ljubav u pitanju nista ne vazi, pa cak ni ovakve izreke... zato: vagajte zbog vaganja i veslajte zbog veslanja... ili jos bolje, vagajte i veslajte zbog i iz ljubavi, tako necete pogresiti... talenat za to imate ili nemate, iako nista nije bitno, bitno je o5 samo ono sto vam srce odvaga i sretna plovidba... :))
.jpg)
(iz konteksta price)
ON: imam problema u porodici... mama i moja buduca se ne slazu...
JA: postuj majku, njenu ljubav neces izgubiti, cuvaj devojku, valjda si proverio da je prava, to je najvaznije, sve drugo je uzgredna pojava. Ti si kljuc svega jer moras biti vaga izmedju njih dve, a vagati ljubav nije tesko. Kad uspostavis ravnotezu i one ce osetiti harmoniju. Jesam li u pravu?
ON: Sto se tice vage ne znam kako cu to postici?
JA: VAGA; duzi proces: strpljenja, vernosti, cvrstine prema obema, mami o njoj sve naj... ne daj rec na nju i obratno. Kad mama shvati da te ne gubi, a ona da ce i sama postati mama, sve ce doci na svoje. Pocetak je tezak, ali i lep, ne brini toliko. Ako nesto ne stima, onda tasovi nisu isti i dodavaj gde treba... ljubavi, samo ljubavi... dok i one pocnu uzvracati, a ne ucenjivati... Ma, sto god da bude, ne zaboravi: Dunav ce i dalje teci...
(18.4.2002.)
Hahahaha! Danas mi je ovo smesno, a bilo je gadno tada... i moji saveti su pomogli mome prijatelju i tada i posle kada sam mu ispricala pricu o camcu, tacnije o dvojcu bez kormilara.
Danas mi ovo izgleda kao da citam neku americku knjigu sa savetima kako ovo... kako ono postici... takvim knjigama se smejem, a eto mogla sam i ja napisati puno takvih knjiga i verujem da bi se uvek nasli oni koji bi ih citali i mozda bi im cak saveti pomogli kao i u ovom slucaju.
Svu večer na pustom bregu neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim,
da li čovek ili Bog?
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda u naš beli, skromni dom.
Pusti me, majko, neće me umoriti hod.
Ja osjećam da mi je on
taj čovek ili Bog,
što svu večer blizu groma stoji
i gleda u naš dvor.
Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.
Ja osjećam da mi je rod
taj čovek ili Bog,
što svu večer blizu groma stoji
i gleda u naš dvor.
Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.
Na pustom bregu tom je sam,
kao dete kad tuke skrsti nad
bolom nekim prvi put.
Pusti mi da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.
Ja osjećam da mi je rod
taj čovek ili Bog,
što svu večer blizu groma stoji
i gleda u naš dvor.
Pusti me, majko,
neće me umoriti hod.
Jadranka Stojaković
