tek sam naucila igru..."
poslije sveske-mobilni, poslije mobilnog-kompjuter...
~kad ti sve brane, a vlasti tama, imas bozi-dar i bori-se sama~
U potrazi za evom, prvim nickom i prvim sajtom i chatom... na polici nekoliko svesaka i o tome... navika iz rata, da se bar secanje spasi i dobra terapija, se jos dugo odrzala i zapisujuci sve sto se "desavalo" i dusu... da bude zanimljivo, rat je odneo prosli zivot, ostao je bol, bol je stvarao snove i nadu... da bi kompjuterom i bukvalno virtualni zivot zamenio stari-stvarni... osetljivoj a posebnoj, romanticnoj a strasnoj, u vremenu i mestu koje se promenilo i sve lepo nestalo i izmicalo, bio je to slatki, opojni, lazni sjaj nestale srece... od eve do ovog bloga na kome samujem, dobrovoljno i lako, ali samujem... iza mene su likovi-nickovi-trikovi moji i tudji... pamtim mnoge, nesto je zapisano u sveskama, nesto rasuto po netu, a nesto nestalo... pritiskom tastaturom na rec: delete?
yes! i sve nestane u trenu kao sto je i nastalo...
ali da li je bas tako?
ako slike nisu stvarne, ako reci nisu stvarne, sta je sa emocijama?
net je svet za sebe, svet sa svim losim i dobrim oko coveka i u coveku...
jedino sto se o5 promenio nacin komunikacije, ali su zato mnogi svetovi otvoreni, mnoge duse blize i jedino tako su se mogle sresti i jedino tako postoje... raj ili pakao, ali postoji jos jedna dimenzija vise i jednog i drugog i ko je krocio u nju pokajace se svakako, ueo ili ne uzeo jabuku? ali ono sto nije upitno to je emocija, a tamo gde su emocije tu je i ljubav, a tamo gde je ljubav, tamo je i kreacija, a gde je kreacija, tamo je i umetnost.
I uopšte se moze postaviti pitanje: zasto ljudi dugo borave na netu?! sta traze tamo?! sta zele?! ima li nesto sto nedostaje u njihovim zivotima, a sto misle da mogu naci na netu? ja valjda trazim srodne duse, tragam za drugima i za sobom...
*kada se stefan 'pobrisao', nestala su neponovljiva pisma dve duse, koje su u pismima lutale saharom i egiptom, ona u potrazi za prosloscu, on za buducnoscu, govorio joj je da ce mu biti zena jednoga dana, zivece u kuci u oazi na nilu, on ce joj bisere i svilu belu donositi sa puteva sa kojih ce dolaziti umotan u veliki sal, zasticen od peska koji je vetar vitlao po pustinji, ona bi plakala cekajuci svog milog, a onda bi stiglo pismo i reci: mila, ne placi, uvek cu ti pisati, dok obidjem sva mesta i nadjem najlepse za nas moram lutati, ali cekaj me i ja cu sigurno doci i bices moja zena... gde su sada te reci... postoje li... samo u dusi... njenoj i njegovoj ako se secaju ... ona ceka, a on jos luta... i sve je stvarno kao sto je stvarno to sto su se sreli, ljudi se srecu na raznim mestima i tako je to, nevidljivi susreti su kao i vidljivi, ono sto je postojalo u dusi, postojalo je i u stvarnosti... zato su secanja posle toga stvarna isto kao i ona koja secaju na sve sto je spalio rat... i bol je stvaran i iz bola o5 sve nastaje iako je naizgled nestalo... ne moze to nestati, ni rat, ni odlasci, ni pisanja, ni brisanja ne mogu tim recima jednom zapisanim, nista... sve sto je jednom nastalo, zauvek zivi!
Oh, oh, yeah, yeah
sada pratim ritam tvoj
ovu pjesmu, novi broj
ako želiš, bit ću ja
program tvog kompjutera
oh, oh, oh
Denis & Denis
eva:
§{ Mozda je u onoj velikoj i vaznoj knjizi zaista na pocetku bila Rec, a ne Slika, ali ponekad je ovo drugo neuporedivo mocnije te onu Prvu cini na neki nacin i nepotrebnom. Uostalom, zato i postoje slikari, ljudi nezamenljivi kao i muzicari! Da sam slikar, celog bih zivota slikala samo dve stvari: ljubav i mrznju jer od postanka sveta samo to dvoje uvek ostaje isto, a recima se ne moze iskazati ni ta lepota, ni taj uzas covekove duse. }§
tako je pocelo
tako je i danas
svakog jutra
na cafe.netu
...kafu ispijam umacuci dvopek u nju, pa cu preci na caj, juce je sonju bolio stomak, pa ce jucesnji planirani rucak biti danas... a meni je glava malo bolje, mislim da mi se snizio pritisak zbog promene ishrane, pa sad vagam sta jesti i piti, a sta ne, a da ne boli glava... juce sam najzad postavila fotke M-N-Dijete, ispale su ok i zadovoljna sam, tragala sam i za slikama vezanih za temu H-N i Andrica i zadovoljna sam i klupom na Skveru i stepenicama... vreme mi je proslo u sredjivanju postova... tako su nestala 3 jer sam neke spojila, svidja mi se to sto ih mogu da brisem, a mogu i da naknadno uredjujem, o5 mi nije dosadno samoj sa sobom, to kreiranje me okupiralo, a tema trazi temu i nizu se... razmisljam da li da pisem o frendovima na netu... u stefanu koji je pisao prekrasna pisma ili 2 marka: prvog, slikara sa kojim i sad razmenjujem reci i drugog pisca i muzicara sa kojim sam se izgubila kao i sa stefanom u net pustinji u kojoj nema ni nade ni izlaza, ali ja tragam i pisem... pre toga potrazicu svoje zapise na private-profile ,,emili,, (imendan po danu rodjenja na Svetog Emilijana ispovednika) jer to je pre bloga bio moj kafeni dnevnik net i jos je povremeno... danas ovde ovde kopiram pocetak pisanja na tom zatvorenom net-profilu i prenosim jos jedan beg, jos jedan bunker, jos jedno samovanje, a moje pisanje na netu je po stilu i ovakvo: bez pravopisnih znakova... umesto zareza, novi red, pa sve lici na pesmicu-gusenicu :)) a i to u cilju oslobadjanja od svega, kao i u sveskama, tako je i ovde o5 bez linija...
preseljenje
ocepljenje
osamljenje
uteha
da mi niko ne treba
ovde cu da pisem
konacno sama
bez stida i srama
i spoznaja
da je jedini spas
iskljuciti svaciji glas
i biti sam
i noc i dan
***
sama na svetu
sama u kuci
sama na netu
11.8.2008.
***
svak radi ono sto moze
a prica sto bi zelio
gadne su mudrosti
covek sam sebe
oceni-proceni
ok
ne bas svak
nazalost
bas oni mali misle da su veliki
a veliki se stide za njih
no
pusti to
kome je do mudrih reci
usla sam da se javim
sve pogasim
iskljucim
jer sutra cu na €
moram
kad cu
ako ne sad
a onda ni sebe vise ne znam
a kamo li tebe i bd
mozda se javim
mozda-mozda
da si bar 1 dan 1 sat
bio tu
mozda bi pricali kao nekad
mozda-mozda
ovako
ti si u ljubicastom tunelu
ja u rozoj spavacici
gladnaaaaaaaaaaaaaaa
vruce je
nije za pice
ali nikad se ne zna
malo sam se ovde sklonila
sa foruma
uvek je neko zaljubljen
i smara pismima
ne kao tebe ja
ni kao mene ti
nisam na to mislila
iznini
mi smo bili dve duse
sto su kad vetar puse
sklanjale glavu u ovu oazu
i cekale glas
kao spas
sve prolazi
mozda se nekad nesto i vrati
mozda-mozda
evo ti o5 1 pesma
setna
ali meni draga
iako mozda ne volis poeziju
mozda shvatis one duse
koje kad ih guse
tako pisu kako disu
mozda-mozda
ovo je moja vezba
koliko mogu pisati
a tvoja
da li ces ovo citati
i nemoj ozbiljno shvatati
moje reci
kao ni ja tvoje slike
isto je to
tebi tvoje
meni moje
i nisam mudrovala
nego sam sebi slobodu dala
da pisem tebi
kao sebi
to shvati
i ceni
blago meni
hahaha
jesam luda
priznam
i onda mi niko nista ne moze
ljutis li se
NE
eto vidis
bas si fin
kao da si iz finske
to bi bilo sve
ovo procitaj
ne mora napamet
ali da mi prepricas
moze li
reci:
mozda-mozda
i to je to
dovoljno
16.8.2008.
