još 2 dana

Božji naum
I doda Bog: 'Evo, dajem sve bilje što se semeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodnosna što u sebi nose svoje seme: neka vam budu za hranu.'
(Biblija, Knjiga Postanka 1,29)

Definicija zdravlja SZO
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
(Ustav Svetske zdravstvene organizacije,1946)

Vitalnost i lepota
Vitalnost i lepota su prirodni darovi za one koji žive prema prirodnim zakonima.
(Leonardo da Vinci)

Doprinos čovekovom zdravlju
Ništa neće doprineti više čovekovom zdravlju i većim mogućnostima za opstanak života na Zemlji koliko prelaz na vegetarijansku prehranu.
(Albert Einstein)

Zdrav i srećan
Ako si zdrav verojatno ćeš biti i srećan, a ako si zdrav i srećan imaš sve bogatstvo koje ti je potrebno, iako to možda i nije sve što želiš.
(Elbert Hubbard)

Ne možemo ih kupiti
U životu postoje četiri stvari koje se ne mogu kupiti novcem: prijatelji, vreme, smiren um i dobro zdravlje.
(William F. Kenney)

Neka hrana bude tvoj lek
Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana.
(Hipokrat)


The End of Dinner
Art by Jules Alexander Grun

još 6 dana

IZGUBLJENI U DVOJSTVU

Lakše nam je kad komšiji crkne krava.
To se ne sme javno tvrditi ali tako je. Lakše se diše kad je i neko drugi sravnjen sa zemljom ne samo mi lično. Ne moram ja da pripomognem kravi, ali ako već sudbina može, neka to učini umesto mene. Dosta licemerja! Nikoga ne poznajem ko sebi loše želi, pa shodno tome ako je nama dobro neka bude zdrava i komšijina krava. Bila bi to ružičasta, savršena slika sveta da smo svi srećni. U tom slučaju bih poštedela kravu, ali nije pravo da mi živimo u mraku a samo drugi da se sunčaju.
Gedamo TV, čitamo novine, stalno nas zanima kako drugi žive. Zanimajući se za druge - za sebe se zanimamo. Sebe kroz druge vidimo, ali previše je obaveštavanja oko nas, previše izvora žalosnih vesti o tuđim radostima a sad još i internet. Koristite li ineternet? Ako koristite onda znate da na internetu izgubite osećaj za vreme i možete da provedete ceo dan priželjkujući tuđe lepe živote, a da ne primetite kako ste propustili svoj.
Ne mogu doakati o čemu se radi.
Drčni smo svi, ali zašto? Podjebavamo se kako je govorila moja baba Sarina, za sitan "tringeld", bakšiš, halvaluk, muštuluk! Ko nas je usmerio da se celog života upoređejumo s drugima? Zbog toga nam je duša večno ranjena. Ako se ni sa kim ne upoređujem, onda je sve u redu ali čim se uporedim, gde sam ja?! Uspeh se meri time gde nas pozivaju, kojim svečanostima prisustvujemo, da li smo mi izabrani za kuma, za člana važnog tela koji određuje kako će svet oko nas živeti, koji zakoni vladati, ko sijati kao zvezda, kome dodeliti kakvo odličje. Ako nemate oznaku vi ste - ništa. Uz vaše ime obavezno mora da ide - najbolji novinar, sjajan golman, lekar svetskog glasa, uspešan predsednik kućnog saveta... Ne vredi da ste golman ako niste najbolji. Vi niste bili đak generacije? Morate biti među malobrojnim, izabranim…
Što je manji krug vi ste veća zverka. Ne mogu svečanosti da budu velike ako nema mnoštvo zvanica, a one treba da su krem društva - oni najveći, najsjajniji i vi treba da budete među njima da bi komšije, obavezno, imali razloga da vam zavide. Bez toga ne vredi. Pozvani ste na primer u Vašington na molitveni doručak… Kako bih volela da znam kraj koga tamo sede naše zvanice… I nije mi neki primer, ovdašnje glumce tamo ne pozivaju. Mogu vam pričati o svojim doživljajima kako je u glumačkom svetu na festivalima. Prvo: najvažnije je da ste dobili pozivnicu i da opipavate ko ju je još u vašem okruženju dobilo, ako ste samo vi - onda možete da se pohvalite jer posle toga sve morate da prećutite! Ako ja ne ispričam nikada niko neće saznati kako tamo umetnike obavezno posade za sto u nekom zapećku. Tek tada uvidite koliko je beznačajno za vas što ste pozvani, da ne kažem uvredljivo. Daj Bože da je posluženje na švedskom stolu ili kelneri s tacnama obleću goste jer ako su stolovi onda je žalosno biti umetnik. Oni su smešteni daleko od svega što je važno na toj proslavi. Možemo samo da tugujemo dok nas kelneri sažaljivo poslužuju, jer moraju i nas i mi smo prisutni.
Jednom sam bila pozvana na veliku svečanost koja se održavala van Beograda a ljubazni domaćin je tražio da potvrdim telefonom svoj dolazak. Javila sam se i izvinula što sam pešak i što neću moći da platim taksi da bih prisustvovala. Sekretarica je rekla da će poslati kola po mene. I poslali su - kamion! A ja sam i tada imala pedeset kilograma! U svečanoj haljini, napirlitana nisam verovala da je kamion stao da mene preveze! A vi se ne biste stideli? Vi ste iznad toga? Rekli biste šoferu da se nosi u… i ne biste otišli? Nisam se snašla, popela sam se kraj šofera u kabinu. Ja sam iskompleksirana i…
Koren svemu tome je u našoj prošlosti. Neko nas je nasadio čim smo se rodili. Svi bojimo, farbamo, malamo prošlost pretvarajući je po potrebi... Ja više ne, zato vam pričam ovu zgodu.To je pitanje vaspitanja, učenja ovog sveta, pravila na planeti Zemlji. Tako smo obojeni u našim dušama a kad se pogledamo u ogledalo i upitamo ko smo mi, odgovor se nikada neće poklapati sa slikom koju ogledalo odražava. Čovek je dvolično biće. Živimo u dva sveta istovremeno a treća dimenzija je naša vera koja nas bodri da je moguće nemoguće. Da će da se pojavi ljubav našeg života i voleće nas, naše mane koje će smatrati vrlinama. Teško je da se izbavimo i iz klopke iluzija. Naše su emocije mnogo snažnije od logike a naša vera je vođena pustim osećanjima. Zato smo nesrećni. Sami proizvodimo sopstvena očajanja. Očekujemo nešto, zamišljamo to u sitnice i kad se događaji drugačije odvijaju - eto razloga za tugu. Tako i ptice pevaju, ima vrsta koja kad izgubi parnjaka, od tuge i sama napusti život. Bila je jedinstvena i bez nje ne može nastaviti život. Svaki pojedinac je jedinstven ali mi smo svedoci da naš život ne zavisi od tuđeg, da se bez svakoga može. Život nam prikazuje svoju predstavu u kojoj nema istine i nema tajne ako ih mi sami ne dodajemo već činjenice koje nas uče šta treba. Neumorno želimo da širimo našu svest. Koji li nas je predak zajebo da vidimo dva sveta u jednom postojanju, unutarnji i spoljni. Naša svest može da se izdigne iznad nas, može osmotriti svet van naših telesnih granica a da ostanemo nepovređeni. Možemo da napustimo sopstevno ja, da zaborivimo na sebe čitajući knjigu, da se poistovećujemo se s drugima.
U jednoj ljubavi očajavamo ne prepuštajući se voljenom biću, tražimo što nam se ne daje, prenemažemo se odbijajući ponude a s drugima iste te ponude prihvatamo s osmehom. Niko nije ni dobar ni loš ali neki imaju veći uticaj na nas i njima verujemo. Duboko doživljene ljubavi, poniženja razočaraju nas, tada posežemo za ravnotežom tražeći nova bića kojima ne dozvoljavamo da prodru u našu dušu jer pamtimo lekciju koju smo naučili iskustvom. To je lek protiv mržnje i bola zbog doživljenog... Svako ima pravo na sopstevene zablude. Ne treba okolo deliti šamare, dovoljno je živeti sopsteveni život. Profit tražiti u svakom deliću postojanja, neka je to i u kabini kamiona jer samo dok smo živi profitiramo, a to možemo ako je naša duša otvorena za nova iskustva.

Eva Ras - kolumna


Antonio Del Pollaiolo - Apollo And Daphne*

*Dafne je bila lepa, mlada nimfa cerka majke Zemlje u koju se Apolon zaljubio. Bezeci pred njim Dafne zamoli svoju majku da je spase i kada je Apolon pokusao da je zagrli, majka je pretvori u lovorovo drvo. Da bi se utesio Apolon je glavu okitio lovorovim vencem koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posvecenim, Pitijskim igrama. I kod nas stari zalosnu vrbu zovu Dafina.

još 10 dana

odbrojavanje...
i zelja da zaokruzim jos jednu prohujalu, staru godinu
da ostavim neke reci i slike
pogledam i unutra i svana
i levo i desno
i gore i dole
pa o5 unutra
u ogledalo
naopacke
do kosti
druge
i
sebe


Rene Magritte

OGLEDALO

Srebrno sam i egzaktno. Nemam predrasuda.
Šta god gledam smesta progutam
Takvo kakvo jest, nezamagljeno ljubavlju ili nesklonošću.
Nisam okrutno, samo istinoljubivo
Oko malenoga boga, četvorokutno.
Većinu vremena provodim mozgajući o suprotnom zidu.
Ružičastom, s mrljicama. Toliko već dugo gledam u njega
da pomišljam da je deo mog srca. No on ne treperi.
Lica i tama razdvajaju nas uvek iznova.

Sada sam jezero. Jedna se žena prigiba nada mnom
Tragajući u mojim daljinama za onim što zaista jest.
Potom se okreće onim lažljivcima, svećama i mesecu.
Vidim joj leđa i verno ih odražavam.
Nagrađuje me suzama i mahanjem ruku.
Mnogo joj značim. Dolazi i odlazi.
Svakoga jutra baš njeno lice zamenjuje tamu.
U meni je utopila mladu devojku
I u meni se dan za danom stara žena
Uzdiže prema njoj, poput strašne ribe.

Silvija Plat

Svetski dan hrane

16. oktobar je Svetski dan hrane.
Alarmantan podatak svetske zdravstvene organizacije:

U SVETU JE GLADNO PREKO 850 MILIJONA LJUDI!

Svetski dan hrane, proglašen je 1979. godine u znak obeležavanja dana osnivanja FAO-a - Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim narodima na dan 16. oktobra 1945. godine. Uprkos naporima WHO-a i FAO-a da se pokuša smanjiti broj pothranjenih kao i broj oboljelih ljudi od posledica pothranjenosti, prema službenim podacima FAO-a ipak je gladno preko 850 milijona ljudi. Ukoliko se hitno ne preduzmu odredjene mere, situacija bi se mogla pogoršati, a najcrnje su prognoze za sledećih par desetljeća!!! Na drugoj strani milioni su i pretilih zbog prekomernog konzumiranja nezdrave hrane i vodjenja nezdravog zivota.





Audrey Hepburn (4 May 1929 – 20 January 1993)British actress and humanitarian.
Her war-time experiences inspired her passion for humanitarian work, and although she had worked for UNICEF since the 1950s, during her later life she dedicated much of her time and energy to the organization. From 1988 until 1992, she worked in some of the most profoundly disadvantaged communities of Africa, South America and Asia. In 1992, Hepburn was awarded the Presidential Medal of Freedom in recognition of her work as a UNICEF Goodwill Ambassador. In 1999, she was ranked as the third greatest female star of all time by the American Film Institute.

Prva i uvek brokula

Beokula je namirnica 21. veka, nema joj premca!
Zašto je brokula kraljica zdravlja?
Vec sam u jednom od predhodnih postova postavila Top listu od 100 namirnica, medju kojima je brokula na prvom mestu. Da, nista nije ni na blogu slucajno i da sve o cemu pisem i sta radim cini nekakvu celinu, sustinu kojoj tezim, jasno je iz odgovara na postavljeno pitanje kao i recepta za danasnji rucak.
S obzirom da se u brokuli nalazi velika količina vitamina C, te obilje minerala i vlakana, savršena je zimska namirnica - jača imunitet, olakšava probavu i pročišćava jetru. Puna minerala kao što su kalcijum, kalijum, željezo i magnezijun, te prepuna folne kiseline (svi odlični protiv stresa), brokula nas snabdeva i najvažnijim vitaminima. U njoj se nalazi dva puta više vitamina C nego u špinatu i jednaka količina kao u limunu. Zbog toga ima važnu ulogu u zaštiti imuniteta. Pročišćava jetru i vrlo je bogata celulozom, koja stimulise rad creva. Osim toga, ta prisutnost vlakana (3%) u velikoj količini, smanjuje rizik od raka, posebno od raka debelog creva. A delotvorni učinak njenih vlakana je naglašeniji i zbog posebnih ugljikohidra koji imaju lagano laksativno svojstvo.
Zato danas, uz pileca prsa, kuvam brokulu i karfiol, a onda osim dobre supe, pravim i ukusno jelo od piletine, povrca i zacina, na maslinovom ulju u wok tavi...

Recept:
Čarolija iz jednog lonca: potrpajte meso i povrće, zalijte ga vodom, poklopite! Od mesa i povrća uz supu sastavite bogato jelo ili salatu.

Sastojci za 2 osobe

2 komada pilecih prsa
2 mrkve
1 glavica crvenog luka
1 ceno belog luka
1 koren peršuna
1 brokula (i 1 karfiol)
maslinovo ulje
zacini, so
sok od 1/2 limuna


Priprema:
U 1 l hladne vode dodajte pileća prsa, mrkvu, beli luk, crveni luk, peršun i malu kasikicu soli. Kad prokuva, ostavite da vre na laganoj vatri 30 minuta.
10 minuta posle dodajte brokulu i kuhajte još 5 minuta i gotovo!
Ako se jelo poslužuje odmah:
Meso, mrkvu, brokulu, ocedite i ostavite da se hladi do toplog. Pomešajte sa salatom i začinite maslinovim uljem, sokom limuna i solju, ili sve u wok tavi na maslinovom ulju proprzite uz zacine i servirajte toplo uz kiselu pavlaku.
Ako ćete jelo ostaviti za kasnije ili za sutra: meso čuvajte u supi da se ne bi isušilo.
U supu zakuvajte svoju najdražu testeninu ili na količinu riže dodajte 3 puta toliko supe i napravite rižoto koji će se topiti u ustima.
Vreme pripreme: 1 sat!

Zemaljski dani teku

Malo pisanja uz zeleni japanski caj i engleski dorucak (6 puta sedmicno: 3 puta omlet - jaje sa pavlakom na maslinovom ulju i 3 puta sendvic od crnog hleba, sira i pilecih prsa i 1 put casa soka, to jest ponedeljkom je i dalje vocni dan)...
A pisati o sebi, nije ni tesko, ni lako, ja to radim lako i bolno godinama, izgubim nekad korak, pa se okrenem unazad da vidim sta je to bilo da se ne zaboravi, te mrve moga zivota, da li vrede ili ne, nevazno je, ja slazem svoju slagalicu, svoju kulu od karata, ne bojim se hocu li je sloziti, hoce li karte pasti, svega je toga vec bilo, ali nikakvo iskustvo nije me zaustavilo, to je tako, takva sam, sklupljam jedinu ostavstinu koju imam i ne znam kome da je dam, mozda ostane na netu, kao nekad imanje detetu, imanja vise nisu sto su nekad bila, to kazem ja, drugi ne, ali nikad me nije bilo briga sta drugi misle, pa i kazu, ako to i znaju, svo-ja bila, svoja sam i bicu. Vec su 2 godine od mamine smrti i 14 od tatine, u avgustu su otisli, par dana pre dana kojeg su me rodili, ostala sam tako drugi put iza njih, ono pola deteta sto bese ostalo posle rata, vec 2 godine leti bez sveza, obaveza, nikad ne zaboravlja, ali malo javlja jer sad sam ja ta koja ceka prozivku, to osecanje vezano za njih je jedina moja proslost, sve drugo je danas i sutra.
Tako je proslo kratko, toplo leto, dugo cekano, utroseno na ex i u slast, u novim oblicima i osmesima, na raznim mestima, na istok, pa na zapad, pa nazad u bazu, proputovanje mestom prebivalista, koje se menja i trazi nove uglove gledanja, tu je i novi foto-objektiv na mobilnom aparatu, tako da je kao nekad pravljen poznati scenario, od ogledala do blica i usput susret sa puno lica, planovi su se zidali i rusili jer je to kratko leto dovoljno samo za zelje koje treba spremiti za zimnicu i zimski san, a u prolece otpecatiti tegle da se krene na vreme...
Sto se tice interneta i svega na netu, pa i bloga, sve je bilo na odmoru, na tv-u su bili dobri filmovi u vecerima kad sam ostajala kuci, uzivala sam i u letnjem izobilju voca i povrca, pa se zdrava ishrana sasvim spontano produzila i na leto, cak i u gostima naslo se ono sto se jede, a ono sto ne, ne iskusava me, a sve pod kontrolom, vaga ne laze.
Da, sve bi bilo lepo i dobro da nisam u dusi jednako nemirna kao sto sam uvek bila, kraj septembra i oktobar, prve magle, slaba cirkulacija, oblacenje, uvlacenje i povlacenje u bunker i tunel je bolan dok se opet ne naviknem, da naviknucu se, nije prvi put, toliko sam takvih krugova okrenula, ali sad su krugovi duzi i tezi, a osecaj da ih nema bezbroj, unosi blagu jezu odbrojavanja, telo izdaje, popravke su koprcanje i uteha, a duh je olaksanje i bolovanje, kako ce i koliko moja mlada dusa dalje, sta mi ostaje?
Ono sto i pre, imam je, ima me, umetnost koja ne zna za granice i razlike, u njoj sam se prepoznala, u njoj sam plivala i tonula, skrivala i otkrivala sebe i druge, to je ono sto mi je bog dao na dar, kad nemam reci, kradem tudje, jer sta cu ja novo reci, sta mogu osim ponavljati uvek isto na razne nacine... mozda, uvek postoji mozda, pocnem i brze tipkati i brzina pomogne duhu da se usklade i pocnu stvarati neku harmoniju, a masta se razbukta kao kad vezem po papiru, to bi bili planovi za blog, ovo sto je blog sada su one mrve koje skupljam kao sto sam nekad skupljala salvete i razglednice, pa ih razgledam i razlistavam, malo menjam, malo ostavljam kao za zimnicu, umesto ajvara i tursije...


Tragovi proslosti

Bez kraja put
Na njemu, sam
I dalje hocu da znam
Gde vodi san
U kakav dan
I dalje hocu da znam

Tragovi proslosti u meni
U noci bez jutra

Zbog niskog neba povijam glavu
Avet slobode iz balkanskih suma
Na vratima raja savijam krila
Bog i prosjak od rata do rata

Van Gogh

Slika i muzika

U najdaljoj prošlosti koju samo možemo da zamislimo, nastala je i umetnost, mnogi kažu prvo muzika, pa slika, a danas osim sto se prožimaju, slika može i da nagovesti melodiju, a melodija sliku, kako-kad...
Od mladjeg kamenog doba do danas, u slikama i skulpturama likovni je tekst čist od motiva. Zato pri gledanju slike ili skulpture najpre treba očistiti likovni tekst od motiva. Vrlo često nije lako očistiti likovni tekst koji je kad-kad, tako reći, zatrpan likovnim motivom. Veliki majstori figurativnog slikarstva uvek su pazili da preterano ne opterete svoj likovni tekst motivom, pa su slikali i oblikovali one motive u kojima je vidljiva crta, boja i oblik dakle: likovni tekst - direktniji, intenzivniji, uočljiviji. Ipak, jedno je neosporno: slika i skulptura ne sme se ocenjivati po motivu, nego isključivo jedino po likovnom tekstu, po emocionalnoj snazi govora linija, boja i oblika. Mali, skromni motivi mogu biti izraženi velikim likovnim tekstom, a veliki motivi sitnim, pa i bezvrednim likovnim tekstom.


Le Nain: La réunion musicale


Le Nain: Muzičko društvo


Picasso: Muzičari (Three Musicians)

Primer oslobadjanja likovnog teksta od likovnog motiva su ove dve reprodukcije. Prva je slika starog francuskog slikara 17. veka Le Naina kojoj je naziv "Muzičko društvo", a druga slika modernog slikara Pabla Picassoa kojoj je sličan naziv "Muzičari". Onaj ko nije informisan o postojanju likovnog teksta u slici, vidi obe slike isključivo kao motiv. To je najveća pogreška pri posmatranju likovnog dela. Oni koji znaju da u slici postoji likovni tekst, ne obraćaju na motiv toliku pažnju, njih jedino zanima kako će izvući ispod motiva govor crte i boje i otkriti ulogu materijalnih i psihičkih elemenata koji su ih odredili. Oko koje u slici traži prvenstveno slikarski tekst, a tek onda motiv, zapaziće simetriju koja ima glavnu reč u organizovanju ovih slika. U Le Naina ulogu simetrije igra žena koja sedi u žutoj haljini u prvom planu slike. Ulogu simetrije u Picassovoj slici igra žuta gitara. Obe simetrije, i žena i gitara, imaju dvojaku ulogu. S jedne strane, ti figure u slici imaju ulogu crtačkog, a s druge strane, koloritnog žarišta. Sve crte: ovalne na ramenima, na koljenima i na glavama i ravne na stolcima, na rubovima nota i u samim notama, smer su prema žutoj gitari i prema žutoj ženi. Isto je s bojama: od crnih tonova na rubovima figura preko crvene i ružičaste boje, gradirajući od tamnog prema svetlom, do vrha svetla, žute gitare i žute žene. Pa kakvo je uživanje gledati da se stapaju crte i boje jednog žarišta u slici? To je optički užitak. Kao što muzičari upravljaju smer ravnih i ovalnih melodija, te visinu i dubinu tonova prema jednom akustičkom fokusu, tako rade i ova dva slikara melodijom ravnih i ovalnih crta visokim i dubokim tonovima svojih boja.


Picasso: Skica za sliku 3 muzičara

Le Meteque

Sa ovim mojim licem stranca
Bez gospodara i bez lanca
Vama sam čudan bio ja
Sa ovim očima ko more
Koje i sanjaju i gore
Sa ovim očima bez sna
Napola pirat, napol' artista
I vagabund i flautista
Koji ukrade koliko da
S usnama koje piju sve
Vina i vode otrovne
I nikad neće reći ne.

Sa ovim mojim licem stranca
Putovao sam pol života
A malo tko te pute zna.
Bilo je lažnih, bilo vjernih
Hiljadu žena zaljubljenih
Uz njih sam odrastao ja
Činio zlo al' čista lica
Što drugo može skitnica
Kad javu ne dijeli od sna
A duši mojoj zna se kraj
Ta neće ugledati raj
Već ćuti vatre zagrljaj.

Sa ovim mojim licem stranca
S uklete lađe, s njenog pramca
Mašem ti, došao je čas.
Robinja odsad ti ćeš biti
Spletena u te zlatne niti
U ljubav koja traži nas.
Kraljica bit ćeš, imat ćeš vlast
Dat ću ti novac, dati čast
Morao raditi ili krasti
I ljubav ta će biti spas
Trajala vječno ili čas
Ni smrt ne može protiv nas.

I ljubav ta će biti spas
Trajala vječno ili čas
Ni smrt ne može protiv nas.

Arsen Dedić

Voćni google rodjendan

nocas je kisa pala
kao onda
a jutros sunce zasjalo
kao onda
davno sam sve reci ukrala
i prekrala
pa sad cutim

a tada iz sume na rubu
reci ne cuh ljudske
no s brega prvo krik
pa plac iz doline
i potekose neke nove
i meke
a saptahu ih lisce i kapi
daleke
pricaj mi mama o5
slusaj mila o5

ponedeljak bese kao danas


k'o da si izasla cela
iz kore drveta moga


da budes sveza i mlada i puna zivota
kao vesela i divlja decja igra
da budes sveza i bistra kao voda
i bestelesno vitka poput tigra
da obnavljas se bezbrojno kao ikra
da narav smrtnu nikad ne odas
da budes i ziva i mitska cigra
da znadnes sta je potpuna lepota
i budes vecno mlada kao ja
to bi mama htela da ti da

da kad te sretne neka stara zena
sto ipak nesto od starosti ceka
pozeli biti o5 jednom mlada
pozeli biti lepa kao nekad
kao ja
sto htejuc da se k'o devojka nosi
crveno lisce zamrsi u kosi


*ponedeljak je vocni dan
**danas je mojoj Sonji - Kristini i Googlu rodjendan
***pravu tortu pojele smo juce, a danas cemo virtualni san
27.9. Vozviženje Časnog Krsta - Krstovdan

Rodni breg

Na peskovitoj padini nišu se tuje
Pod njima bujni mravinjaci
Često, ovuda, nečujni koraci
Gluvih noći do kolena gaze
A koji put, kad dunu oluje
Zelenom dolinom, sve do planinskog ždrela
Glas neke kobne ptice zoru pomračuje.

Neki krupan, crveni cvet
Raste ispod mrkih senika
Kao kandila šumskom bogu.
Sa tog sam brega, davno, odlutao u svet
Te ne znam dal i još u kojoj brezi
živi slika
Mog prozeblog detinjstva
Svetačkih i bosih nogu?

Rade Drainac

~nista nije slucajno~

Susreti na internetu

poprilicno sam zapustio svoj spejs i retko svracam u ovaj prostor. dani i noci kruze i kruze i ponekad mi se cini kao da je to jedan te isti dan koji se okrece oko nekog svog centra a ponekad mi se cini da se taj centar urusava i da moze da mi se desi da se dan i noc prostru u vremenu i prestanu da budu dan i noc i postanu... nesto o cemu ne umem ni da mislim... uglavnom sam na fejsbuku i tamo stavljam fotografije koje radim. lutam i lutam i pokusavam da uhvatim lepe kadrove, sve vise se pitam cemu to lutanje, zasto ta potreba za pravljenjem lepih kadrova. pitam se a znam da ne umem da odgovorim.
ako zalutas na onaj fejsbuk prostor - eto tamo su fotografije koje pravim
budi samo dobro i uzivaj u svim lepim bojama i mirisama ove mlade jeseni 23.9.2010.

cao dragi ponty
drago mi je da si se javio
znam da se neke adrese zaboravljaju
nisam ni ja ovde cesto
myspace je nekim cudom probio led na netu
a onda se sve o5 cudom za_mrzlo
ljudi su otisli
a ja sam istrazivac
i uvek idem dalje
ali me facebook od pojave nije privlacio
tako da sam ga pre_skocila
ustvari posle svega
usamila sam se na svom blogu
takva faza
i ja zeleni caj od maja pijem umesto kafe
setim te se nekad
iskreno
e
bd
25.9.2010.

umorna i gladna
jedem i citam na kompu
ovo sto si napisao moram prevesti na engleski
u svakom slucaju ce biti na blogu
deluje i kao pesma
a inace je smisao
onoga sto sam htela reci
na tvoj nacin
potreban je dijalog
i onih koji se razumeju
i ne razumeju
ovo je bio probni balon
nisam to svima ni slala
i puknuo je bas tamo gde sam i ocekivala
neki nisu odgovorili
a ja znam poprilicno svoje prijatelje
neki su usavrsili sve tehnike na kompu
cuda stvaraju
ali poimanje arta im je strano
ili drukcije
ko ce znati
opet krug
volan
ili
kocnica
:))
bd


P.S.
danasnji moj lagani uradak
lici na 60-70-te
kao tvoj
samo sto je u boji
ipak sasvim drugi stil
23.6.2008.

s ubota
s vira usna harmonika
s teta sto ces neke fotke propustiti
s to me manje ima
s lika vise_tu nesto ne stima
6.10.2007.

n edelja
n asla sam ptice-mace
n aravno sad
n evalja nesto drugo
7.10.2007.

porodicna da, ali ne moja
vec mog prijatelja ciji je deda
napravio taj hotel i jos mnogo toga
a on svu dokumentaciju tri generacije
sacuvao i objavio vise knjiga i o tome i inace
amater fotograf i sta sve nije?
a upoznala sam ga radeci na
jednom projektu
naucila mnogo od njega
divim se takvim ljudima
a malo ih je a skromni su
tako da malo ko zna za njih
na ceni su neke druge vrednosti


[pogledaj na googlu: Caba Madjar]
septembar 2007.

Dva prijatelja

Dva prijatelja što se svakog dana
sastaju ispred tri lista duvana
celoga života dosadnog i dugog
ne vide niko jednoga bez drugog

Dva prijatelja što se svakog dana
sastaju ispred tri lista duvana
toliko su oni nerazdvojni bili
da su celome svetu dojadili

Ali jednog dana iznenada
oni nece proci kroz svoj deo grada
na sastanak što ce toga jutra biti
prvi put ce jedan od njih zakasniti

I otad milijarde dane i nedelja
nece se vidjeti ta dva prijatelja
duže od života, o mrtva ce biti
dva najbolja druga ko što smo ja i ti

Matija Becković

lyric
Arsen Dedić
Rade Šerbedzija

Koliko je leta ostalo?

Jednosmerne ulice

Nikad nisam bila sklona da između dva zla jedno zlo proglasim dobrim samo zato što nemam drugih izbora. Zlo je uvek zlo i ako jedno zlo smeni drugo nikako ne znači da se ono prethodno zlo pretvorilo u dobro. Imam običaj da tvrdim kako je meni svakim danom sve gore otkada sam stupila na pozornicu života. Znam da je u to teško poverovati, ali moj dugi život svedočida je ipak tako. Ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što su ulice života jednosmerne... Jedina je pravda na ovom svetu što sve te ulice vode istom kraju. Ne može se nazad, nema sporednih ulica koje bi vodile u nekom drugom pravcu. A kad je tako, a tako je, onda smo dužni da uprkos svim nedaćama nastojimo da budemo srećni, da uživamo u svakom datom trenutku, da se divimo svemu što je u našoj ulici. Možda drugu priliku da nas Sunce greje nećemo imati. Živimo u vremenu koje umire uporedo sa nama, zato ljudi ne bi smeli nikako da se plaše da pokažuono što oni zaista jesu.

Mi smo svetlost, blesak i toplina svemira.

Koliko je vremena preostalo?

Običaj je mnogih naroda, na višem civilizacijskom nivou, kad ne znaju o čemu bi naklapali,da zapodenu razgovor o vremenu. Lako je njima jer njihov jezik razlikuje vreme i vreme... Vreme proticanja života, osvajanja prostora, putovanja kroz predele ili vreme kao klimatski sklop ovog časa, kao toplo, hladno, vetrovito, maglovito... Jesenja sonata... Pade mi napamet komentar čuvenog lingviste Midhata Riđanovića u kojempiše o glupostima pravopisa, on bi ga poenglezio sa Velikim smislom: "Kod nas se krava Šarulja piše velikim, a sve religije, hrišćanstvo, islam, budizam itd. malim slovom."

"Vreme leti na mlazni pogon", govori majstor Simić, vodoinstalater koji popravljajući naprsle cevi uništava ostalo pokućstvo, jer boreći se sa vodenom stihijom – ko bi mislio o tome da čuva krhke čaše koje su se zatekle okolo-naokolo!

"Zar je već?! Oh, da dan traje duže", koliko puta tako ganjamo vreme kad nas rokovi pritisnu a nismo završili zadati posao. A kako je tekteško raditi bez rokova, svakodnevno uglavljivati iste komadiće slagalice. "Ustani, operi se, obuci se, razmesti krevet, operi šerpe i kreni..."

Hebrejski jezik ima različite reči za značenja vremena, vreme koje valja oblake i donosi kišu označavaju množinom reči sunce, a ono veliko, za ljudski um neuhvatljivo vrememnožinom reči dan! Dani koji mogu i istorijske presude da nagoveštavaju. Tako je čuvena Isusova rečenica "Došlo je vreme" kazivala kako je izraelski narod stigao sa Rimljanima do ivice katastrofe koja će da promeni njihovu istoriju. Nadolazeća katastrofa je, po Jovanu Krstitelju, morala korenito da promeni međuljudske odnose i da izravna goleme razlike. "Ko ima dve košulje neka daruje jednu onom ko nema nijednu."

A Isus je govorio: "Stižu dani opsade kad će tvoj neprijatelj sa svih strana da gađa i satrećete zajedno s tvojom decom, neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, jer nisi prepoznao vreme svoje posete."

U prošlom veku su istraživači biblijskih predanja S. Dod i Lojd Gaston došli do zaključka da su Isusove reči bile proročanske, nisu ih jevanđelisti kasnije prepevavali. Naučnici su, naime, prepoznali vavilonski stil pisanja od pre naše ere, dakle uobičajeni sklop reči pre rušenja Drugog hrama 70. godine naše ere u Jerusalimu, što je Isus predvideo. Govoreći narikačama na putu prema Golgoti, njegove su reči bile brže od vremena: "Nemojte da oplakujete mene, žalite sebe i svoju decu."


Eva Ras
objavljeno: 08/09/2009
u dnevniku, Politika

o5 o umetnosti

*ART

Is complete when it is human
It is human once the looped pigments
the pinheads of light
under their deft restrictions convince
as the index of a possible passion
as the adequate gauge
both of the passion and its object
The artist lies for the improvement of trut
Belive him!

Charles Tomlinson:
A Meditation on John Constablej


**Robert Capa:
***Pablo Picasso and Françoise Gilot 1948

*Umetnost

je potpuna kad je ljudska
ljudska je kad obruseni pigment
iglice svetlosti
obezbedjujuci prostor unutar svojih ogranicenja
ubedjuju kao pokazatelji moguce strasti
kao odgovarajuce merilo
i strasti i njenog predmeta
umetnik laze da bi popravio istinu
verujte mu

Čarls Tomlinson:
Razmisljanja o Dzonu Konstablu

o5 o egiptu

Kisa je o5, pa cu o5 da maštam o Egiptu...


Jutros o egipatskoj kuhinji...
Pirinač i hleb glavni su sastojci egipatske kuhinje, uz prednost povrća, dok je meso u drugom planu. Egipatska kuhinja oslikava njenu bogatu prošlost. Uz korišćenje lokalnih namirnica egipatsku kuhinju najbolje opisuje prožimanje grčke, turske, libanske, palestinske i sirijske tradicionalne kuhinje sa egipatskim običajima, ukusom i mogućnostima.
Ako volite jednostavna jela napravljena od sezonskog voća, povrća i svežih začina, onda je ovo prava kuhinja za vas. Na jugu bliže severoafričkoj kuhinji jede se intenzivnije i oštrije začinjena hrana nego na severu.
Ishrana je vrlo važan socijalni čin u Egiptu i sastoji od tri dnevna obroka i laganih međuobroka. Za doručak možete očekivati sir, jaja i džem, ali i slatko poput baklave. Popodnevni glavni porodični događaj, ručak, najčešće se sastoji od gomile povrća sa pirinčem, salate, ribe, piletine, govedine ili jagnjetine. Sledi lagana večera koja se sastoji od jogurta, salate, voća, sira i drugog.
Egipatske supe uglavnom se sastoje od karakterističnog lisnatog zelenog povrća, mesa i to najčešće piletine, zeca ili jagnjetine, ribe i povrća, a možemo ih staviti pod zajednički naziv shurbah. Salate su napravljene od krompira, jaja, zelenog lisnatog povrća, jogurta i drugih namirnica. Meze zatičemo u brojnim kulturama, a odnosi se na male zalogaje koji služe užitku i druženju uz dobru hranu i piće.
Egipatski dezerti, kolači ili pudinzi najčešće su preliveni sirupom od meda. Baklava i palačinke sa orasima, medom i lešnicima nezaobilazna su poslastica.
Aysh ili hleb u Egiptu se jede u različitim formama. Sa integralnim ili belim brašnim, ili sa punjenjem kao klasičan sendvič. Tradicionalni hleb je okrugao, pljosnat i napravljen je od brašna, a može se puniti mesom, povrćem ili sirom.Egipćani jedu puno povrća najčešće krompir, grašak, patlidžan i to neke samo Egiptu svojstvene sorte, a veliki su konzumenti jagnjetine, govedine, piletine, sira (najpoznatiji nacionalni sir je gibna) i voća.


Butcher's Stall with the Flight into Egypt,
a painting by Pieter Aertsen.

Piju kafu, čaj, vodu, sokove, bezalkoholne koktele, a stanovnici koji nisu muslimanske vere i alkoholna pića. Ispijanje kafe ili ahwe je kao i u mnogim drugim zemljama deo društvenog rituala. Lokalni kafići okupljaju žitelje koji dolaze da popiju kafu, popuše nargilu (vodena lula), odigraju tawlu (društvena igra) i da slušaju egipatsku muziku. Egipćani gaje i tradiciju popodnevnog čaja koju su nasledili od Arapa, a piju ga uz limun, šećer ili mleko.


Egypt: The Ahmed family of Cairo:
Food expenditure for one week:
387.85 Egyptian Pounds or $68.53

o5 o kondiciji

U kakvoj smo kondiciji i fizičkoj snazi? Uz jednostavno testiranje otkrijmo nivo ova dva važna znaka našeg zdravstvenog stanja. Treba nam samo jedna stolica i sagovornik.
"Prosečno dobra kondicija mora da nam omogući da brzo hodamo barem 20 minuta bez pauze i da još uvek možemo da razgovaramo u hodu," kaže Alison Rose, fizioterapeut iz Klinike za sportske povrede pri Univerzitetu Leeds Metropolitan.
To bi pokazalo da su nam pluća i srce dovoljno snažni da normalno pumpaju krv za minimalni nivo fitnessa koju trebamo da bi održali aktivni životni stil.
Ukoliko nismo u stanju da hodamo brzo i pričamo ni 20 minuta bez prekida možda nešto nije u redu sa srcem. No i tu ima nade, kondicija se može izgraditi ili vratiti postepeno uz primereno treniranje. Hodajmo brzo jednu minutu, a zatim sporije 10 minuta, postepeno produžujemo period brzog hoda sve dok ne budemo u mogućnosti da hodamo tako 20 minuta.
No, kako izmeriti snagu? Razdvojenih nogu stanemo ispred stolice. Lagano se spuštamo u sedeći položaj, a zatim nešto pre nego se sasvim spustimo na stolicu vrlo polako ustanemo. Ukoliko ovu vežbu možemo da ponovimo bez prekida u vremenu od 90 sekundi naša fizička snaga je odlična. Ako možemo samo 60 sekundi, snaga nam je dobra, no ako možemo tako tek 30 sekundi vrlo je loša.
Ovaj test meri snagu najveće grupe mišića u telu - bedara i zadnjice. Ako oni nisu dovoljno snažni ovo stavlja teret na područja poput koljena i ledja što dugoročno dovodi do ozleda i boli.
Ukoliko smo izdržali samo 30 sekundi istrajmo na ovoj vežbi dok ne postignemo bolje rezultate.


Drawings: Guillaume A. Azoulay - Casablanca, Morocco

o5 o japanu

Maruo Suehiro (丸尾末広; Maruo Suehiro)
born January 28, 1956 in Nagasaki, Japan
is a Japanese manga artist, illustrator, and painter.

o5 o rozoj

ZA B*

Godinama nisam ćutala
Slušala vesti i mislila o zlu
Dugo dugo nisam videla izlazak sunca
Zato je ćutala ponoć u meni
Dosla sam da more pitam za tajnu govora
Smeh i suze lude
So pesak i roza haljina
Gde mi se žuri
Izgorela su ognjišta
Samo more mreška i kolevke i grobnice
I krv riba je nevina
Čuj monahe što pevaju
I oni znaju
Da ću zauvek zaćutati
I zauvek lutati
Na putu do tebe

30.4.2003.


John White Alexander(1856 - 1915)
Lady in a Pink Dress 1900.

o5 o artu

Paul Cézanne - Nature morte 1888.


Henri Hayden - Nature Morte 1919.


Salvador Dali - Nature morte 1956.

o5 o maju

Roses by Peter Ciccariello, Providence, RI, USA

Drvo života - središte svemira

Bio je prvi maj! Srbija je pala u nesvest kao i za Novu godinu, Božić, vreme slava u decembru i januaru. Danima je Beograd bio van sebe, to jest, ljudi su se razmileli po obalama mora, selima, bogtepita gde. Mnogi su spojili dva vikenda, uzeli lanjske i buduće odmore, otišli nekud, ili se samo zavukli u svoje kuće jer slavlja, zapravo, nije ni bilo. Sistem u državi se promenio, ako ne pre a ono petog oktobra, svakako! Komunizam je odsvirao svoje, zavaravamo se mi, a ljudima je ostalo ubeđenje da je Prvi maj bio komunistički praznik! Praznik radnog naroda! Živeo Prvi maj!
Koga to danas zanima? Sad su tajkuni u modi. Privatna svojina traži zakone koji bi je štitili… Želimo i mi da postanemo deo Evrope, kao da to dosad nismo bili, ali pravila se menjaju, nije dovoljno da živimo na ovom tlu, moramo se dokazati, da bi nas primili u svoje redove, "unije"…
Ove godine nije bilo Prvomajske parade, ni majskog uranka, parola o vladaru koga obožavamo, kojoj ideologiji pripadamo… Sećam se, za vreme komunizma, prvomajski praznici su bili obaveza, nametnuto slavlje. Meteorolozi su morali da daju lažne, lepe vremenske prognoze, kako narod ne bi ustuknuo od parade. Tako je nekad bilo, sve je moralo biti pozitivno, ni kiša nije smela da pada, bar ne najavljeno, u najavama se predviđalo sunčano vreme, da bi narodne mase izašle na ulice da veličaju praznik, tako se zataškavalo da je to prinuda, brojem učesnika, što je veći bio taj broj, praznik je bio veličanstveniji.
U dvadesetom veku na ovoj polutki zemljine kugle, iza "gvozdene zavese", narodne mase su se upotrebljavale, predstavljale kao sila koja zahteva, čija se volja poštuje!
A morali smo na paradu, bilo je domaćih posmatrača, doušnika koji bi referisali ako se ne pojavimo. Znalo se koga treba kazniti, ko nije sa nama - on je protiv nas!
Nisu samo meteorolozi morali da lažu, mislim da pravu istinu, na primer, o Černobilju ni sada ne znamo i o mnogo čemu još… Istorija se ne piše onda kad se stvara već kad nestanu svedoci. Ksenofont, grčki filosof, je pisao još u drugom veku pre naše ere, da istoriju pišu pobednici da bi sebe veličali, dakle nje i nema. A srpski narod veli; ko je jači - taj okači!
Od kada ljudi slave 1. maj?
Stari je to praznik, ljudi su ga slavili i u vremenu pre Hrista. U novija vremena su ga političari prisvojili a nekada su ga slavili kao Dan proleća. Toga dana kitili su majsko drvo, koje je trebalo da predskazuje bogat rod, dobru godinu. Na vrh, zelenim granama, šarenim trakama okićenog drveta, bi okačili šunku ili flašu vina, a mladići bi se peli gore da skinu plen. Postojala je i šala, da umesto vina u flašu sipaju vodu obojenu alevom paprikom, a da spretni mladić ne bude suviše razočaran kad bi video da je prevaren, dobio bi čašu pravog vina.
Majsko drvo je predstavljalo središte svemira.
Mlečni put se najbolje vidi sa planete Zemlje prvoga maja, to su mnogi narodi znali i pre Hrista, zato je prvi maj bio praznik. Majsko drvo je tog dana simbolično delio Mlečni put na levu i desnu stranu, nalazilo se tačno na sredini našeg sazvežđa i svaka grana na njoj je predstavljala po jednu planetu. To je bilo majsko drvo!
Toga dana je stizala poruka sa Sunca, svetlost Mlečnog puta bila je najsjajnija, živa formacija zvezda koja je život usmeravala. Stizala je poruka budućnosti - koja nije razdvajala svet, ona je bila upućena svim živim bićima na planeti, nije to bio samo praznik radnog naroda! Nije to bilo tako jednostavno, već je bilo uzvišeno, sveobuhvatno - voda, vatra, vazduh, zemlja - četiri elementa a toga dana je pridružen i peti: drvo - života. To majsko drvo - drvo života!
Čula sam i ranije za drvo života, taj motiv se javlja u mnogim umetnostima, ima ga u starim knjigama, ali do danas nisam znala da mu je koren baš u prazniku Prvog maja. Tu leži odgovor zašto smo mi ljudi na planeti Zemlji? Odgovor je jednostavan: Tu smo - da negde imamo dom. Ne može ceo svemir da bude naš dom. A većina nas nije slavila Prvi maj, jer su vremena uprljala svetlost te slave i eto, da nema intreneta, gde postoji silesija obaveštenja o svemu, ja ne bih znala šta sam propustila.
Politika vođena žestokom ideologijom uništava slave, zemlje i ljude. Nema ideologije kome svi možemo da se divimo, pogotovo ako ona želi da prodre i u naše lične živote. Ta snaga koja je mahala zastavama, tražeći unutarnje i spoljne neprijatelje, radila je i o svojoj glavi.
Istini za volju, moram reći i to, da ništa nije tako crno kao što jeste, jer jednog davnog Prvog maja, mrzovoljno sam otišla na paradu, zebla i marširala pred tribinom Savezne Skupštine gde nas je i drug Tito lično posmatrao, tapšao je on nama, mahali smo mi njemu, potom nošeni ogromnom masom učesnika, dospeli do Ade Ciganlije koja, uzgred, tada nije bila ni nalik na ovu današnju, tek su bile u toku čuvene omladinske, radne akcije, tamo nas je uhvatio pljusak. Hvatajući zaklon od iznenadnog, nenajavljenog nevremena, našla sam se u zagrljaju jednog lepog mladića i stekla prvu ljubav, jer mladost je kao voda, uvek nađe pukotinu da dostigne svoje prirodno stanje.
Doviđenja, dogodine – do Prvog maja, da osmotrimo središte sveta!

Eva Ras


Front Hall by Eleanor Blair, Gainesville, FL, USA

More za radnike

Dok se u tvojim stihovima dosađuju reči
beznadežne i na smrt osuđene,
ovo je more poema koja se ne ustručava.
Njene su metafore plovne, opasne,
urnebesne i umiljate, sasvim fotogenične.
Možda bi ti ukrao njihovu so i učinio ih
bljutavim
ali pred morem ti si nedostojan.
More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno
rimuje se čime god stigne,
iako nevično srodnosti zbog svoje nadarenosti.
Njegove su dubine mudrije
od svih tvojih aforizama.
More voli ribare koji ga potkradaju puni
ljubavi
i mornare koji koriste opasnosti što im pruža
dok ne zalutaju i posle.
More ne voli one koji mu se udvaraju
kao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno.
More, ako voli, voli radnike na odmoru
koji tri noći ne spavaju dok dođu do mora;
a kad dođu, kažu: "lepo je naše more",
požure da pocrne i da se vrate kućama.

Branko Miljković

o maju

o petku... u petak, ali ne 13-i, vec zadnji danu u sedmici, a danas i u aprilu, pred vikend i praznik jer sutra je maj, moj maj... maj moga juga i sunca, mojih secanja i djurdjevdana, proleca i leta, ptica i cvetova, jorgovana i gerbera, maminih lala u pejtonu, njegovih gerbera u zeljama,... maj snova i nadanja, maj poraza i stradanja, maj poezije i ljubavi, ili je to sve jedno te isto... u maju se umiralo i radjalo, cvetalo i venulo, dizalo i spustalo... u maju su rodjendani bikova i blizanaca, cudno i nemam nekog od bliznjih u njima, ali zato imam prijatelje i voljene... zato imam milog i njegov rodjendan... secam se kad smo se prvi put culi u martu, pa onda u maju na njegov rodjendan, tada sam mu poslala cestitku sa gerberima i pustila The Doors: Špijun u kuci ljubavi, moj prepev za njega, ali o tom o5 u maju...
(uh patetike, ah sta cu, takva su mi secanja)
o pisanju ovde... od pocetka pisanja na netu uz reci i slike, faspinirali su me i brojevi, kao da sam ponovo ucila da pisem i citam... bavljenje recima mi je ljubav i posao, ali pisana, bolje receno skrabana rec bila je nesto drugo, sad se moj svrakopis pretvarao u citka slova i zagonetne brojeve... bilo je to novo pisanje i otkrivanje rec po rec svakog moguceg rasporeda slova, reci i recenica, pa izbacivanje interpukcije, ogoljena rec, pa broj i teznja da se otkrije znacenje i oblik cifre i broj bude uvek okrugao, kao sto su to i slova... ko bi pratio moja pisanja po forumima primetio bi i to, nemam objasnjenja iako sam malo izucavala i numerologiju...
o5 o maju... ali bez patetike jer sutra je maj, i to prvi maj... zacrtavam nove setnje, suncanje, sedenje, uzivanje, ogledanje i sanjanje... a negde u meni leze svi prosli majevi, sve, ama bas sve mi se ponavlja, tako je to, koje to reci mogu ja da izmislim, ali se mogu sa njima da igram na svoj nacin o5 i nez linija... trazenje smisla svake reci i naziva postova je isto tako moj pokusaj da nesto otkrijem i sazmem, a davanje naslova nije mi ni lak, ali ni vazan posao, vecinu mojih pesama kao trenutne isecke duse obiljezavaju 3 zvezdice, po zadatom ne pisem i ne znam, a onda sam ovde pocela sa onim, o ovom i onom, ponovo i osim tog 'o' koje je i apostrofa, dosta prisutna i u mojim stihovima, pojavljuje se i pricanje u vidu ponavljanja o onom ili ovom, a sutra ce se to o5 ponoviti i tako u krug...
(hm, nadam se da srednji deo nije bio patetican)



Visual Poetry by Peter Ciccariello

o vatri

Light My Fire

You know that it would be untrue
You know that I would be a liar
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher

Come on, baby, light my fire
Come on, baby, light my fire
Try to set the night on fire

The time to hesitate is through,
No time to wallow in the mire
Try now we can only lose
And our love become a funeral pyre

The time to hesitate is through
No time to wallow in the mire
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher

The Doors [1966]

Pohvala vatri
I

Ona nema nikoga
osim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom

Ništa nije izgubljeno u vatri
samo je sažeto

III

Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
niti se nečim drugim odlikuju
traju u tuđem vremenu

Ptica koja sama čini jato
iz nje izleće

Uzmite šaku svežeg pepela
ili bilo čega što je prošlo
i videćete da je to još uvek vatra
ili da to može biti

Feniks(1)

Smrću izmenjena kamen otvara
Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica što samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je računanje inspirisano zvezdama
Sjaj koji ruku srce i um spaja
Ona je cvet što procveta al utaja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobedi
I da iz vatre iznese svoj glas
Obećana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi čeka svoj čas.

Crna vatra

Noći o noći trostruka vatro
Jedom vatrom ubijaš
Drugom vatrom lečiš
Trećom se vatrom šališ

(Treća vatra je crna)

Glad vari mrak
Priroda avaj još nije stvorena
Pesmo mani se margina
Peva se odozgo nadole

(O radosti brzog perja)

Nežnost je životinjska lenjost
proždiranja
Za vreme ljubavi jedan ludak ždere
dugu
I peva, mladi čuvar zore, kloakom
slavuja
Na nizbrdici pesničkih poređenja

Branko Miljković


Haraclite [Heraklit u Efesu] 1790

***

A PRAISE TO THE FIRE

I

It doesn't have anyone
Except the sun and me.

II

It appears to the rambler
Appears to the clever
Appears to the one in love
Nothing is in lost in the fire
It's only absorbed.

III

On the ends of fire
Things that don't shed light
Nor have any other traits
Dwell in somebody else's time
The only bird of its flock
Flies out of it
Take a handful of fresh ashes
Or anything that passed away
And you'll see it's remains the fire
Or that it can become.

[Translations 2008]

o šekspiru

Brojka 36 za pozoriste je famozna.
Šekspir je napisao 36 pozorisnih komada.
U svetu postoji 36 mudrih ljudi.
Mogucih dramskih radnji ima samo 36.
npr.
preklinjanje - 1
progonjenje - 5
pobuna - 8
ludilo - 16
strast - 22
smrt - 36

XXXVI

Let me confess that we two must be twain,
Although our undivided loves are one:
So shall those blots that do with me remain,
Without thy help, by me be borne alone.
In our two loves there is but one respect,
Though in our lives a separable spite,
Which though it alter not love's sole effect,
Yet doth it steal sweet hours from love's delight.
I may not evermore acknowledge thee,
Lest my bewailed guilt should do thee shame,
Nor thou with public kindness honour me,
Unless thou take that honour from thy name:
But do not so, I love thee in such sort,
As thou being mine, mine is thy good report.


36

Premda nam ljubav jedno je, sad dva
Moramo postat, ja to dobro znam:
Tako će ljaga sa mnom ostat sva,
Bez tebe, sebi krivac bit ću sam.
Ljubavi naše veže čuvstvo isto,
Premda živote razdvaja nam zloba
Što ne mijenja nam osjećanje čisto,
Il sate sreće krade od nas oba.
Poznanstvo naše moram od sad kriti,
Da grijeh moj ne bi škodio ti čime;
Pozdravit javno ne smiješ me ni ti,
Da čast ti moje ne uprlja ime:
Stog to ne čini: ljubav veže nas
Pa moj, jer moj si, tvoj je dobri glas.