Prvo i poslednje pismo

Mili moj, Maleni
Evo pisma i evo mene! Uvek sam pisma, osim ratnih, volela kao i sve sto se pise od srca srcu. Posto mi zivot za to nije dao puno prilika, pisala sam cak i za druge, a poput pesama pisala sam pisma nekoj zamisljenoj ljubavi. Sada kada je predamnom ovo belo polje, reci kao da su pobegle od mene. Trenutna kriza ili ono Gore u nama je bujica reci, dole u nama je jesenji strah. Svega pomalo!? Ne mogu u ovom prvom i jos foto-pismu pustiti reci da teku onako kako ti cesto sapucem u sebi. Lakse je kuckati u mobilni, nije tesko ni napisati kao izgovoriti rec, a fotke pred tobom su i izazov i zapreka. Kakva ce biti reakcija? Da, to sam ja iz ovog naseg vremena, kakva-takva. Vizija je cesto presudna, ali i varljiva, oceni učiteljicu, pa onda ti decace-djace ispostuj dogovor, pa sta bude, TO SMO MI, bar za uspomenu ne jednu mobilnu ljubav!?
Na redu si ti... mili...
Sarajevo, 17.10.2003.

Jesen

jesen u kozi, dolazi mi jesen
jesen u krznu, dolazi mi jesen
mislim na voce i mislim na nju
mislim na zuto, na hranu i budj

vidi da nije mozda stigla jesen
trazi i naci ces u sebi truo hrast
gore u nama je bujica reci
dole u nama je jesenji zrak

jesen u kozi, dolazi mi jesen
jesen u krznu, dolazi mi jesen
gore u nama je bujica reci
dole u nama je jesenji zrak

jesen u kozi, dolazi mi ..
jesen u krznu, dolazi mi ..
jesen u krznu, dolazi mi ..
jesen u kozi, dolazi mi ..
zrak ..

ekv

Zemaljski dani teku

Malo pisanja uz zeleni japanski caj i engleski dorucak (6 puta sedmicno: 3 puta omlet - jaje sa pavlakom na maslinovom ulju i 3 puta sendvic od crnog hleba, sira i pilecih prsa i 1 put casa soka, to jest ponedeljkom je i dalje vocni dan)...
A pisati o sebi, nije ni tesko, ni lako, ja to radim lako i bolno godinama, izgubim nekad korak, pa se okrenem unazad da vidim sta je to bilo da se ne zaboravi, te mrve moga zivota, da li vrede ili ne, nevazno je, ja slazem svoju slagalicu, svoju kulu od karata, ne bojim se hocu li je sloziti, hoce li karte pasti, svega je toga vec bilo, ali nikakvo iskustvo nije me zaustavilo, to je tako, takva sam, sklupljam jedinu ostavstinu koju imam i ne znam kome da je dam, mozda ostane na netu, kao nekad imanje detetu, imanja vise nisu sto su nekad bila, to kazem ja, drugi ne, ali nikad me nije bilo briga sta drugi misle, pa i kazu, ako to i znaju, svo-ja bila, svoja sam i bicu. Vec su 2 godine od mamine smrti i 14 od tatine, u avgustu su otisli, par dana pre dana kojeg su me rodili, ostala sam tako drugi put iza njih, ono pola deteta sto bese ostalo posle rata, vec 2 godine leti bez sveza, obaveza, nikad ne zaboravlja, ali malo javlja jer sad sam ja ta koja ceka prozivku, to osecanje vezano za njih je jedina moja proslost, sve drugo je danas i sutra.
Tako je proslo kratko, toplo leto, dugo cekano, utroseno na ex i u slast, u novim oblicima i osmesima, na raznim mestima, na istok, pa na zapad, pa nazad u bazu, proputovanje mestom prebivalista, koje se menja i trazi nove uglove gledanja, tu je i novi foto-objektiv na mobilnom aparatu, tako da je kao nekad pravljen poznati scenario, od ogledala do blica i usput susret sa puno lica, planovi su se zidali i rusili jer je to kratko leto dovoljno samo za zelje koje treba spremiti za zimnicu i zimski san, a u prolece otpecatiti tegle da se krene na vreme...
Sto se tice interneta i svega na netu, pa i bloga, sve je bilo na odmoru, na tv-u su bili dobri filmovi u vecerima kad sam ostajala kuci, uzivala sam i u letnjem izobilju voca i povrca, pa se zdrava ishrana sasvim spontano produzila i na leto, cak i u gostima naslo se ono sto se jede, a ono sto ne, ne iskusava me, a sve pod kontrolom, vaga ne laze.
Da, sve bi bilo lepo i dobro da nisam u dusi jednako nemirna kao sto sam uvek bila, kraj septembra i oktobar, prve magle, slaba cirkulacija, oblacenje, uvlacenje i povlacenje u bunker i tunel je bolan dok se opet ne naviknem, da naviknucu se, nije prvi put, toliko sam takvih krugova okrenula, ali sad su krugovi duzi i tezi, a osecaj da ih nema bezbroj, unosi blagu jezu odbrojavanja, telo izdaje, popravke su koprcanje i uteha, a duh je olaksanje i bolovanje, kako ce i koliko moja mlada dusa dalje, sta mi ostaje?
Ono sto i pre, imam je, ima me, umetnost koja ne zna za granice i razlike, u njoj sam se prepoznala, u njoj sam plivala i tonula, skrivala i otkrivala sebe i druge, to je ono sto mi je bog dao na dar, kad nemam reci, kradem tudje, jer sta cu ja novo reci, sta mogu osim ponavljati uvek isto na razne nacine... mozda, uvek postoji mozda, pocnem i brze tipkati i brzina pomogne duhu da se usklade i pocnu stvarati neku harmoniju, a masta se razbukta kao kad vezem po papiru, to bi bili planovi za blog, ovo sto je blog sada su one mrve koje skupljam kao sto sam nekad skupljala salvete i razglednice, pa ih razgledam i razlistavam, malo menjam, malo ostavljam kao za zimnicu, umesto ajvara i tursije...


Tragovi proslosti

Bez kraja put
Na njemu, sam
I dalje hocu da znam
Gde vodi san
U kakav dan
I dalje hocu da znam

Tragovi proslosti u meni
U noci bez jutra

Zbog niskog neba povijam glavu
Avet slobode iz balkanskih suma
Na vratima raja savijam krila
Bog i prosjak od rata do rata

Van Gogh

Slika i muzika

U najdaljoj prošlosti koju samo možemo da zamislimo, nastala je i umetnost, mnogi kažu prvo muzika, pa slika, a danas osim sto se prožimaju, slika može i da nagovesti melodiju, a melodija sliku, kako-kad...
Od mladjeg kamenog doba do danas, u slikama i skulpturama likovni je tekst čist od motiva. Zato pri gledanju slike ili skulpture najpre treba očistiti likovni tekst od motiva. Vrlo često nije lako očistiti likovni tekst koji je kad-kad, tako reći, zatrpan likovnim motivom. Veliki majstori figurativnog slikarstva uvek su pazili da preterano ne opterete svoj likovni tekst motivom, pa su slikali i oblikovali one motive u kojima je vidljiva crta, boja i oblik dakle: likovni tekst - direktniji, intenzivniji, uočljiviji. Ipak, jedno je neosporno: slika i skulptura ne sme se ocenjivati po motivu, nego isključivo jedino po likovnom tekstu, po emocionalnoj snazi govora linija, boja i oblika. Mali, skromni motivi mogu biti izraženi velikim likovnim tekstom, a veliki motivi sitnim, pa i bezvrednim likovnim tekstom.


Le Nain: La réunion musicale


Le Nain: Muzičko društvo


Picasso: Muzičari (Three Musicians)

Primer oslobadjanja likovnog teksta od likovnog motiva su ove dve reprodukcije. Prva je slika starog francuskog slikara 17. veka Le Naina kojoj je naziv "Muzičko društvo", a druga slika modernog slikara Pabla Picassoa kojoj je sličan naziv "Muzičari". Onaj ko nije informisan o postojanju likovnog teksta u slici, vidi obe slike isključivo kao motiv. To je najveća pogreška pri posmatranju likovnog dela. Oni koji znaju da u slici postoji likovni tekst, ne obraćaju na motiv toliku pažnju, njih jedino zanima kako će izvući ispod motiva govor crte i boje i otkriti ulogu materijalnih i psihičkih elemenata koji su ih odredili. Oko koje u slici traži prvenstveno slikarski tekst, a tek onda motiv, zapaziće simetriju koja ima glavnu reč u organizovanju ovih slika. U Le Naina ulogu simetrije igra žena koja sedi u žutoj haljini u prvom planu slike. Ulogu simetrije u Picassovoj slici igra žuta gitara. Obe simetrije, i žena i gitara, imaju dvojaku ulogu. S jedne strane, ti figure u slici imaju ulogu crtačkog, a s druge strane, koloritnog žarišta. Sve crte: ovalne na ramenima, na koljenima i na glavama i ravne na stolcima, na rubovima nota i u samim notama, smer su prema žutoj gitari i prema žutoj ženi. Isto je s bojama: od crnih tonova na rubovima figura preko crvene i ružičaste boje, gradirajući od tamnog prema svetlom, do vrha svetla, žute gitare i žute žene. Pa kakvo je uživanje gledati da se stapaju crte i boje jednog žarišta u slici? To je optički užitak. Kao što muzičari upravljaju smer ravnih i ovalnih melodija, te visinu i dubinu tonova prema jednom akustičkom fokusu, tako rade i ova dva slikara melodijom ravnih i ovalnih crta visokim i dubokim tonovima svojih boja.


Picasso: Skica za sliku 3 muzičara

Le Meteque

Sa ovim mojim licem stranca
Bez gospodara i bez lanca
Vama sam čudan bio ja
Sa ovim očima ko more
Koje i sanjaju i gore
Sa ovim očima bez sna
Napola pirat, napol' artista
I vagabund i flautista
Koji ukrade koliko da
S usnama koje piju sve
Vina i vode otrovne
I nikad neće reći ne.

Sa ovim mojim licem stranca
Putovao sam pol života
A malo tko te pute zna.
Bilo je lažnih, bilo vjernih
Hiljadu žena zaljubljenih
Uz njih sam odrastao ja
Činio zlo al' čista lica
Što drugo može skitnica
Kad javu ne dijeli od sna
A duši mojoj zna se kraj
Ta neće ugledati raj
Već ćuti vatre zagrljaj.

Sa ovim mojim licem stranca
S uklete lađe, s njenog pramca
Mašem ti, došao je čas.
Robinja odsad ti ćeš biti
Spletena u te zlatne niti
U ljubav koja traži nas.
Kraljica bit ćeš, imat ćeš vlast
Dat ću ti novac, dati čast
Morao raditi ili krasti
I ljubav ta će biti spas
Trajala vječno ili čas
Ni smrt ne može protiv nas.

I ljubav ta će biti spas
Trajala vječno ili čas
Ni smrt ne može protiv nas.

Arsen Dedić

Susreti na internetu

poprilicno sam zapustio svoj spejs i retko svracam u ovaj prostor. dani i noci kruze i kruze i ponekad mi se cini kao da je to jedan te isti dan koji se okrece oko nekog svog centra a ponekad mi se cini da se taj centar urusava i da moze da mi se desi da se dan i noc prostru u vremenu i prestanu da budu dan i noc i postanu... nesto o cemu ne umem ni da mislim... uglavnom sam na fejsbuku i tamo stavljam fotografije koje radim. lutam i lutam i pokusavam da uhvatim lepe kadrove, sve vise se pitam cemu to lutanje, zasto ta potreba za pravljenjem lepih kadrova. pitam se a znam da ne umem da odgovorim.
ako zalutas na onaj fejsbuk prostor - eto tamo su fotografije koje pravim
budi samo dobro i uzivaj u svim lepim bojama i mirisama ove mlade jeseni 23.9.2010.

cao dragi ponty
drago mi je da si se javio
znam da se neke adrese zaboravljaju
nisam ni ja ovde cesto
myspace je nekim cudom probio led na netu
a onda se sve o5 cudom za_mrzlo
ljudi su otisli
a ja sam istrazivac
i uvek idem dalje
ali me facebook od pojave nije privlacio
tako da sam ga pre_skocila
ustvari posle svega
usamila sam se na svom blogu
takva faza
i ja zeleni caj od maja pijem umesto kafe
setim te se nekad
iskreno
e
bd
25.9.2010.

umorna i gladna
jedem i citam na kompu
ovo sto si napisao moram prevesti na engleski
u svakom slucaju ce biti na blogu
deluje i kao pesma
a inace je smisao
onoga sto sam htela reci
na tvoj nacin
potreban je dijalog
i onih koji se razumeju
i ne razumeju
ovo je bio probni balon
nisam to svima ni slala
i puknuo je bas tamo gde sam i ocekivala
neki nisu odgovorili
a ja znam poprilicno svoje prijatelje
neki su usavrsili sve tehnike na kompu
cuda stvaraju
ali poimanje arta im je strano
ili drukcije
ko ce znati
opet krug
volan
ili
kocnica
:))
bd


P.S.
danasnji moj lagani uradak
lici na 60-70-te
kao tvoj
samo sto je u boji
ipak sasvim drugi stil
23.6.2008.

s ubota
s vira usna harmonika
s teta sto ces neke fotke propustiti
s to me manje ima
s lika vise_tu nesto ne stima
6.10.2007.

n edelja
n asla sam ptice-mace
n aravno sad
n evalja nesto drugo
7.10.2007.

porodicna da, ali ne moja
vec mog prijatelja ciji je deda
napravio taj hotel i jos mnogo toga
a on svu dokumentaciju tri generacije
sacuvao i objavio vise knjiga i o tome i inace
amater fotograf i sta sve nije?
a upoznala sam ga radeci na
jednom projektu
naucila mnogo od njega
divim se takvim ljudima
a malo ih je a skromni su
tako da malo ko zna za njih
na ceni su neke druge vrednosti


[pogledaj na googlu: Caba Madjar]
septembar 2007.

Dva prijatelja

Dva prijatelja što se svakog dana
sastaju ispred tri lista duvana
celoga života dosadnog i dugog
ne vide niko jednoga bez drugog

Dva prijatelja što se svakog dana
sastaju ispred tri lista duvana
toliko su oni nerazdvojni bili
da su celome svetu dojadili

Ali jednog dana iznenada
oni nece proci kroz svoj deo grada
na sastanak što ce toga jutra biti
prvi put ce jedan od njih zakasniti

I otad milijarde dane i nedelja
nece se vidjeti ta dva prijatelja
duže od života, o mrtva ce biti
dva najbolja druga ko što smo ja i ti

Matija Becković

lyric
Arsen Dedić
Rade Šerbedzija

Magla je u nama

o mili, kad bi znao ti
što kriju moje misli?
koliko puta već
ne rekavši ni reč
ja napustila sam tebe
i ostavila sve to iza sebe?
al' sam samo tako odlučna i hrabra
u mislima...

O magli nisam pisala, ona se podrazumeva kao i jos neke pojave slicne njoj... vetra skoro da i nije bilo, bilo je samo malo sunca i magle koliko ti srce moze da izdrzi. Oduvek. I kad su to bile samo stilske figure, osecaj gusenja je bio isti.
Ovde i sada pocinju Dani magle, a traju od sad, pa nadalje i ubudece... zato moj zivot u bunkeru i rad u tunelu i nije tako strasan. U bunkeru ima svetla i vode, a u tunelu sadim pecurke. Letu sam rekla zbogom sa Matijom, a dobrodoslicu jeseni sa Evom. Secam se ovakvog babljeg leta u Meljinama pre 10-tak godina... kuca pored mora, baba Mirjana, macici u dvoristu i misevi u kuhinji, na drugoj strani plaza i miholjsko sunce... a zivot na spratu u devojackoj sobi babe Mirjane, salonski namestaj, ogromno stilsko ogledalo u kom sam se volela i trazila, a nasla svoje prve bore i svoju prvu slobodu, sve zajedno i o jednom trosku... Sad se pitam, gde je magla bila tada osim u mojim ocima? Hocu da pisem, na putu sam u tunel jer se magla ne dize do rucka, a onda je kasno, zato su pripreme u toku, meni ipak treba pocetna inspiracija, a nekad i odluka za jednu od vise njih... stojim nekako izmedju virtualne i stvarne magle, lozinki: rec i privid, razmenjenih u prolazu dok sam ispravljala pravopisne greske na jednom chatu i izvinjavala se jednom lektoru koji ne cita moj blog, pa ga ne moze ni lektorisati i jos nekih lutanja starih i novih... vreme na netu je ucinilo svoje, sve se brze vracam sebi i sve sam ovisnija o kisiku iz vlastitih odaja, tako ostajem na starim tragovima, sigurnim i kukavickim znakovima, da manje boli, sreca pa je sve manje opasnosti te vrste, trudim se i ja i drugi da bude tako, izdaja je zauzela svoje mesto i nije vise to sto je bila, pretvorila se iz straha u spas, to je unutrasnji glas, to je unutrasnje testo, kao magla oko nas...
Ljubav je precenjena u prošlim vremenima i neki se i danas drže starih pravila, da pate, na primer. Prava mera ljubavi je da sebe volite nesebično, da ništa sebi ne zakidate, da sve praštate sebi. Najvažnije je da ne gajite neuzvraćenu ljubav, jer zašto biste voleli nekoga ko vas ne voli? Prošla su vremena "ko tebe kamenom"...
... ti njega hlebom... da prosla, i kamen ostaje nama, kamicak... mermera za secanje...


Magla

Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad
Tvoje lice nestaje u zraku kao dim
Umorna sam.
Shrvala me za ljubavlju tvojom duga glad.
Ti si s druge strane rijeke
Polako već se mirim s tim.

Magla svuda, magla oko nas
Iz daljine jedva čujno dopire tvoj glas.
Magla svuda, magla oko nas.
Prekasno je uzaludno
Sve je dublji jaz.

Tvoje usne od papira, ne osjećam ih već.
Tvoje ruke izmiču k'o ispred dana noć.
Nekad ipak kriknula bih poneku psovku il' grubu riječ
Ipak šutim, gušim srce
Mora se naprijed, dalje poć.

Tvojih rijeci ne sjećam se, ne pamtim tvoj glas.
Milovanja tvoja još su samo dio sna.
Sve što oboje smo htjeli, odavno već je iza nas
U tom moru sivih lica
Uzalud tvoje tražim ja

Josipa Lisac

o5 o lepoti

Umetnik je tvorac lepoga. Umetnosti je cilj da otkrije umetnost, a da sakrije umetnika. Ko u lepim delima nalazi lep smisao - kulturan je. Za njega je nada. Ko u lepim delima nalazi rdjav smisao - pokvaren je, ako oskudeva u ljupkosti. A to je mana. Izabranici su oni kojima su lepa dela jedino izraz lepoga. Nesto kao moralna i nemoralna knjiga ne postoji. Knjige su dobro ili lose pisane. To je sve.
Oskar Vajld: Slika Dorijana Greja (Pre dela)

18.3.20003. utorak
------------------------
ON: Macak u cizmama ili Dorian Gray je veciti decak - kazu da izgledam kao da se vreme zaustavilo i uvek me pitaju na kom tavanu cuvam sliku. Kazu jos, da izgledam isto kao pre 14 godina. Kao vino. Sto kaze jedna moja prijateljica: "Lep je kao greh!" Na srecu nisam narcis i znam tacno koliko vredim (a to je mozda mana). (20:51)



4.5.2003. nedelja
----------------------
JA: MALO O MOM IZGLEDU (zamisljaj):
Prelepa, svi se okrecu, dah zastaje, sanjaju, bulje, dah bi da osete, a tek da dotaknu! Ne gledam, ali osetim i pozudu i stah. Manekenski hod - gazim, duge lepe noge, telo vajano, grudi E! Garderoba rokerska, ali posebna, rusticna. Mirisna, zanosna, nezna, leprsava. Odevna boja: crno, smedje, teksas. Obozavam modne detalje: roze (ves), antilop i velike prstenove. ETO NADJI ME AKO SMES? P.S. Svi zele i beze!? A ti, je li slicno? (24:05)

Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle fuyait ravie
Et le vent me disait...

Elle est bien trop jolie
Et toi je te connais
L'aimer toute une vie
Tu ne pourras jamais
Oui mais elle est partie
C'est bête mais c'est vrai
Elle était si jolie
Je n'oublierai jamais

Aujourd'hui c'est l'automne
Et je pleure souvent
Aujourd'hui c'est l'automne
Qu'il est loin le printemps
Dans le parc où frissonnent
Les feuilles au vent mauvais
Sa robe tourbillonne
Puis elle disparaît...

Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle était si jolie
Je n'oublierai jamais

Alain Barrière

Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan

Divna je ona bila,
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan.

Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen

Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se setim nje

Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san

Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla

Dragan Stojnic

Pekinška Patka
Hladno Pivo
...

o5 o milanu

Poruka je u svakom slucaju na prvom mestu, ali je ne bi bilo bez muzike. Cak i muzika bez teksta sadrži poruku. Kada je rec o konkretnim pesmama koje smo napravili - kažem mi, jer u grupi postoji specifican proces rada u kome svi ucestvuju - nekada je znacajnije jedno, nekada drugo. Dešavalo se i to da neke reci podvucene muzikom dobiju sasvim novo znacenje. Cini mi se zato da su u rock'n'rollu poezija i muzika jedan medij. Skupe se u jednu loptu koju ne možeš da podeliš, jer ako je preseceš po polovini, ona se više ne kotrlja.
(poslednji intervju, avgust 1994.)
Nekadašnji furiozni trio Šarlo Akrobata bio je VELIKI sastav. U njegovim redovima bili su vrsni instrumentalisti: Dušan Kojić Koja (najbolji basista u Jugoslaviji svih vremena), zatim Milan Mladenović (najbolji jugoslovenski gitarista od rata naovamo) i VD (izvanredan bubnjar, s drvenim palicama!?).
Raspadom Šarla, nestala je magija. Životna staza kojom je Milan Mladenović kročio sledećih godina kao da podseća na stereotipne obrasce, preuzete iz američke filmske industrije. Od potpune anonimnosti, preko kultnog statusa prvih ploča, do opšte prihvaćenosti i kosmičkog uspeha poslednjih ploča. KATARINA II (tj. EKATARINA VELIKA) prevalila je dug i mukotrpan put...
Pojavom Milana Mladenovića jugoslovenska rock muzika dobila je figuru u kojoj su se spojile njene najvažnije osobenosti. Njegov način sviranja gitare u najuzbudljivijoj novotalasnoj grupi Šarlo Akrobata bio je sažet i eksplozivan, i verovatno je jedan od najoriginalnijih ovde zabeleženih. Tokom rada, najpre u Ekatarini II a zatim u Ekatarini Velikoj, taj stil je postajao mirniji i približavao se klasičnijim pop-rock obrascima.
Njegova poezija do danas predstavlja nedovoljno osvetljen fenomen: u njoj se susreću slike modernosti i veliki simboli, svakodnevica i apstrakcija, minimalizam i velike naracije. Sredinom 80-ih kritika ga je često optuživala za manirizam i posezanje za opštim mestima.
Naizgled paradoksalno, upravo neke od najosporavanijih pesama bile su u glavama ljudi koji su 90-ih u Srbiji, u potrazi za dostojanstvom, obitavali uglavnom na ulici. U trenutku kad ga je kritika već poslovično otpisivala, EKV je snimio Dum dum (‘91), na kom je zabeležen najpotresniji krik predstojeće katastrofe tekuće decenije.
U oficirskom detetu odraslom u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu artizam je imao jaku egzistencijalnu crtu, bio je životni poriv koji se obraćao ljudima sa željom da ih oplemeni. Milanova smrt predstavlja najveći odlazak na jugoslovenskoj (srpskoj) rock sceni. Reč je o trenutku koji je proizveo rez i postao mesto otvoreno za preispitivanja i tumačenja jugoslovenske istorije popularne kulture.


Nikada nisam bio toliko nezadovoljan sobom da pozelim da sam neko drugi. M.M.

Oci boje meda

Voda pada u tvoje oci boje meda
Ja sam decak iz vode
Imam trag pod levom miskom
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj

Tvoje usne na meni
Tvoje ruke na meni
I guram noz medju zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa cela
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode, vode
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj

Voda pada
U tvoje oci boje meda
Ja sam decak iz vode
Imam trag pod levom miskom
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj

o5 o putovanju

U sumrak otezaju senke
I plaze nam po licima
Sjaj u ocima je dubok i nestvaran
Putujemo recima i razmisljamo koracima
Ti i ja, ti i ja

subota je, danas je bilo u planu putovanje po sarajevu, setnja, sedenje u finim restoranima, lagani rucak... gledanje izloga, male kupovine, pro-letnje mastanje... budim se i skoro 9h, a mrak, kisa lije, tama, palim svetlo, kompjuter, pristavljam vodu za caj i ostajem u sobi da pisem i mastam... a juce dok sam setala dobrinjskim krugom buducnosti, smislila sam ovo pismo...

Dragi prijatelju D....,

Vec dugo se nismo culi, vrijeme muspacea kao da je proslo, ipak kod tebe sam jos na listi prijatelja, a kod mene tvoj komenter na blogu, to traje i to podsjeca da smo pre par godina bas ovdje uspostavili kontakt i virtualno prijateljstvo.
Da ne duzim, bicu kratka, treba mi tvoja pomoc, tacnije mojoj kćerki Sonji, a to je isto ili vise nego meni. Ona ti se javila na faceboku za prijatelja (sonja w.......) jer nema myspace, a ja nemam fecebook. Rekoh, kratko: ona se ovdje ne pronalazi, otkako zna za sebe zeli da zivi u Americi, bas u NYC, no kako vreme prolazi, a prolazi, nije nasla sansu za odlazak, a ovde se nista po tom ni nekom drugom pitanju ne mijenja, sve je beznadezno, takva je postala i ona. U ocajanju, inace je ponosna pa nije ni od mene trazila nikad nesto ovakvo, zavapila je za pomoc, i sad sam ja u brizi kako da joj pomognem? Morala sam da sjetim da li imam ikoga tamo ko bi nam mogao pomoci, i sjetih se i tebe. Mislim i vjerujem da mozes da pomognes, a ako ne, onda znas li nekog ko moze, ili neki nacin, savjet kako i sta? Zaista se radi o njenom zivotu, da nije tako, ne bi te ovako molila za to. Znaci njoj trebaju papiri da tamo dodje, za kartu i boravak tamo dok se ne snadje imamo, a sigurno ce se brzo snaci. Toliko za sad, vise ce ti ako je potrebno napisati ona.
Nadam se tvom odgovoru kakav god on bio i unaprijed zahvaljujem i na njemu i bilo cemu sto ucinis za nas.

Uvijek tvoja prijateljica E......
Sarajevo, maj, 2010.

P.S. Odgovor mozes poslati na reply posto sam pisma odavno zatvorila.



Ona i on i on i ja

Rasli smo na nicijoj zemlji
surovo sunce iznad nas
zivimo u tudjoj kuci
ona i on i on i ja

Budimo se u zoru
tu je pocetak,
a tu je i kraj
mi smo na granici
i nema povratka
mi smo na granici
i snaga odmice
kap po kap

Ljudi me vole kada ih sanjam
ljudi se smeju,obican dan
Hodamo po toploj zemlji
ona i on i on i ja
Budim se i ne znam
gde je pocetak,gde je kraj

mi smo na granici
i nema povratka
mi smo na granici
i snaga odmice

kap po kap

Budim se i ne znam
gde je pocetak,de je kraj
mi smo na granici
i nema povratka
mi smo na granici
i snaga odmice

kap po kap

ekv

o5 o čorbi

Necu da ispadnem zivotinja

Zasto tebe da nosim na dusi
Nema smisla da ratujem s tobom
Dobra moja, idi s milim bogom
Ja ne znam sta cu sam sa samim sobom

Prosao sam davno cmakanje u parku
Drzanje za ruke, lezanje na travi
Ne prodajem zvezde ni sarene laze
Suvise me toga zviznulo po glavi

Necu da ispadnem zivotinja
Ja ne umem u dvoje da trajem
Ja sam ti ljubavna sirotinja
Otimam, a nista ne dajem

Mogu da ti valjam samo dva-tri dana
U osecanjima uzasno sam stedljiv
Ja sam Solunac vagon restorana
I priznajem, priznajem, priznajem
Priznajem da sam neupotrebljiv

Necu da ispadnem zivotinja
Ja ne umem u dvoje da trajem
Ja sam ti ljubavna sirotinja
Otimam, a nista ne dajem

Ja sam se lozio na tebe

Bila si najlepsa zenska u kraju
Ali previse ozbiljna i previse stroga
Jedna od onih koje nikome ne daju
A ja sam te voleo i vise od toga

Bila si u nekom sasvim pogresnom filmu
Koji se strasno davno prikazivao
I nisi prestajala da se foliras
A ja sam se nadao i ocekivao

Ja sam se lozio na tebe
O kako sam se...
Ja sam se lozio na tebe
O jako sam se...
Ja sam se lozio na tebe
A ti si bila mrtva hladna
Ti si bila mrtva
Ti si bila hladna
O, tako hladna
O, i tako mrtva
O, mrtva hladna

Pobeci negde

Pobeci negde, daleko, sto dalje
Gde ne trebaju pilule za spavanje
Pobeci negde, ne umem da plivam
Dajte mi pojas za spasavanje

Taksisti gaze golubove
Konobari otimaju, kradu
Majmuni siluju po ulazima
Ja necu da ostanem u gradu

Nevinih preko 14 nema
I tesko disem uvece kad legnem
U meni samo ubica drema
Ja moram brzo da pobegnem

Pobeci negde, daleko, sto dalje
Gde ne trebaju pilule za spavanje
Pobeci negde, ne umem da plivam
Dajte mi pojas za spasavanje

Gaze mi po zuljevima nervozni i brzi
Guraju mi laktove u zube
Svejedno mi je ko me voli, ko me mrzi
Svejedno mi je dal' me pljuju, dal' me ljube

Taksisti gaze golubove
Konobari otimaju, kradu
Majmuni siluju po ulazima
Necu da ostanem u gradu

Pobeci negde, daleko, sto dalje
Gde ne trebaju pilule za spavanje
Pobeci negde, ne umem da plivam
Dajte mi pojas za spasavanje

Riblja Čorba

Mrtva proroda 1981.

o5 o đurđevdanu

duva vetar, nista u planu osim rucka... pljeskavice, salata od kratavaca i pavlake, feta sira, jogurta, belog luka i persuna... ne radim... bivsi, sonja i voljeni, danas slave, pridruzujem se s ljubavlju tom cinu, uostalom djurdjevdan i jeste to... izlazim da bacim 3 kese smeca, u maminoj kucnoj haljini preko koje je svilena kosulja, outfits za kontejner i vetar, bez suncanih naocala bez kojih nisam ni zimi, ni leti, ni nocu, ni danju... a onda me koraci ponesose preko trava koju kose zeleni radnici koji ne slave ovaj zeleni dan, zaobilazim gomile pokosenog bilja i kose umornih kosaca, kruzim od klupa do parkova za decu, od ratnih obelezja u vidu slomljenih plocnika do novo podignutih ploca za rahmet braniteljima... zaobilazim i sebe i druge, ali kako god uvek sam i u proslosti i sadasnjosti, cik-cak... bez ili sa naocalama, modni detalji nista ne menjaju... ipak na pola puta prebacih secanja na milog i slavu i sa osmehom se popeh na 4. sprat-kat da jos nesto otipkam kad vec necu da radim, eto moze mi se, pa zasto da ne...


6.5. utorak
----------------------------------------------
JA: Kakav radostan dan!
Crnci pevaju 'alelujah!
Kakav radostan dan,
Ptice pevaju 'aleluja!
Kakav radostan dan
Ti imas svoj strah od mene :) (7:05)
ON: Izgleda da mlada dama sve gubi osim smisla za humor. Salim se, naravno. Otkud vi mlada damo, zar niste digli ruke (i noge) od mene? I svaki put me iznova iznenadis? (8:25)
JA: OTKUDA?
1. ĐURĐEVDAN, odmor, kafa...
2. Mlada dama uvek misli na decake.
3. Ne gubim nista sto nemam! P. S. Drago mi je da se najzad salis. P.S.2 Najvise iznenadjujem sebe. (9:00)
ON: Ne radim danas - SRECNA MI SLAVA! (19:30)
JA: SRECNA SLAVA - ĐURĐEVDAN! Sto ne kazes, ne mogu ja to sanjati. Srecno i tvojima!
Je li veselo? (19:42)
ON: Ne slavim slavu kao pre (otac ne moze da prica, samo sapuce, a i sestra mi je u bolnici). Posto u kuci nije neko slavlje - organizovao sam rostilj u Vili Promaja. To je mesto gde se okupljamo, pravimo zurke, knjizevne veceri - inace kuca u kojoj zivi moj kum (19:50)
JA: Prijatno rostiljanje i drustvo! I mi to na svoj nacin, a i Sonju boli zub. Kad najesen objavim pesme, poslacu nesto u VP. Cao, Mili! (20:02)
ON: Skuvaj joj caj od zalfije - i neka ispira usta (umiruje gingivu i ublazava bol). Pozdravi je i poljubi pred spavanje - i to deluje umirujuce. Tvoj B. (20:06)
----------------------------------------------

Prvi i poslednji dan

mislim na korak koji je najtezi
kada je najlaksi
koji vodi do onog pravog
jedinog, istinskog

u meni zveckaju srebrne pare
jer danas je nalik na praznik
na prolece, na svecanost

zar je to samo laz
zar je to prevara
mislim na prvi i poslednji dan
mislim na prvi i poslednji

odgovor koji cu dobiti
ako se potrudim
ako se mnogo i crno potrudim
na ovaj dan

dok lezimo na ledima
i gledamo bele oblake na nebu
u prolece, na Đurđevdan

zar je to samo laz
zar je to prevara
mislim na prvi i poslednji dan
mislim na prvi i poslednji dan
mislim na prvi i poslednji dan

zar je to samo laz
zar je to prevara
mislim na prvi i poslednji dan
ovo je prvi i poslednji dan
ovo je prvi i poslednji dan

ekv

o5 o nedelji

da li jos uvek negde postoji trag po beskrajnoj traci sivog metalnog tla, licem ka vetru, sa vetrom uz lice, da li jos uvek negde postoji znak, kameni vrc sa koga dopire glas, kamen po kamen, korak po korak, kazu da ipak negde postoji grad, pod zastavom kise iznad krovova, otvoren grad otvoren grad
u koritu reke citam otiske ruku, pruzam rosu sa dlana, vreme prelaska vode kljuc rastanka, kljuc rastanka
vetar dise gde hoce i glas njegov cujem, odakle je, ne znam, ni gde mu je kraj, tvoj dah kuda ide, dal' meni se javlja, ko zna*


(posle jos jedne setnje)
o5 o nedelji, o ulicama i gradovima, o5 o setnji i sedenju u cafeima i o cevapima, burecima i pizzzama koje drugi tako slasno i opusteno zvacu...
svi gradovi su isti praznikom i nedeljom popodne... privatne trgovine rade i kafei rade, ostalo ne, lena tisina... ljudi setaju, ali u povratku su... opijeni od sunca i umorni od odmora... opusteni, uskoro su o5 u kuci... u sumrak... tesko je poverovati da se iza svih tih zatvorenih prozora i vrata odvijaju ljudske drame... u zoni sumraka... jos malo zvukova napolju, a onda ce ljudi da nestanu i za momenat ce nastati mir... lena tisina kad nastupa tanka linija koja odvaja dan od noci... boje se pomesaju dok nestaju... ali pre nego sto nestanu gore... a pre nego sto izgore svako vidi svoju... ta boja je boja sna... a u tom snu su o5 ljudi, ulice i gradovi... u povratku o5 o integralnim kiflama za veceru kupljenim u jednoj pekari koja radi i nedeljom...
gurni me blago da se vratim u stanje koje podstice krv da se popne u obraz i sjuri u glavu kao metak u celo jer ishod je isti, postajem siguran da to je stvaran svet oko mene, samo cekam da prodje, samo cekam da prodje...*
*ekv

Baker Street

Winding your way down on Baker Street
Light in your head and dead on your feet
Well another crazy day, you’ll drink the night away
And forget about everything.

This city desert makes you feel so cold
It’s got so many people but it’s got no soul
And it’s taken you so long to find out you were wrong
When you thought it held everything.

You used to think that it was so easy
You used to say that it was so easy
But you’re tryin’, you’re tryin’ now.
Another year and then you’d be happy
Just one more year and then you’d be happy
But you’re cryin’, you’re cryin’ now.

Way down the street there’s a light in his place
He opens the door, he’s got that look on his face
And he asks you where you’ve been, you tell him who you’ve seen
And you talk about anything.

He’s got this dream about buyin’ some land
He’s gonna give up the booze and the one night stands
And then he’ll settle down, in some quiet little town
And forget about everything.

But you know he’ll always keep movin’
You know he’s never gonna stop movin’
Cause he’s rollin’, he’s the rollin’ stone.
And when you wake up it’s a new morning
The sun is shining, it’s a new morning
But you’re going, you’re going home.

Gerry Rafferty

o vatri

Light My Fire

You know that it would be untrue
You know that I would be a liar
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher

Come on, baby, light my fire
Come on, baby, light my fire
Try to set the night on fire

The time to hesitate is through,
No time to wallow in the mire
Try now we can only lose
And our love become a funeral pyre

The time to hesitate is through
No time to wallow in the mire
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher

The Doors [1966]

Pohvala vatri
I

Ona nema nikoga
osim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom

Ništa nije izgubljeno u vatri
samo je sažeto

III

Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
niti se nečim drugim odlikuju
traju u tuđem vremenu

Ptica koja sama čini jato
iz nje izleće

Uzmite šaku svežeg pepela
ili bilo čega što je prošlo
i videćete da je to još uvek vatra
ili da to može biti

Feniks(1)

Smrću izmenjena kamen otvara
Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica što samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je računanje inspirisano zvezdama
Sjaj koji ruku srce i um spaja
Ona je cvet što procveta al utaja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobedi
I da iz vatre iznese svoj glas
Obećana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi čeka svoj čas.

Crna vatra

Noći o noći trostruka vatro
Jedom vatrom ubijaš
Drugom vatrom lečiš
Trećom se vatrom šališ

(Treća vatra je crna)

Glad vari mrak
Priroda avaj još nije stvorena
Pesmo mani se margina
Peva se odozgo nadole

(O radosti brzog perja)

Nežnost je životinjska lenjost
proždiranja
Za vreme ljubavi jedan ludak ždere
dugu
I peva, mladi čuvar zore, kloakom
slavuja
Na nizbrdici pesničkih poređenja

Branko Miljković


Haraclite [Heraklit u Efesu] 1790

***

A PRAISE TO THE FIRE

I

It doesn't have anyone
Except the sun and me.

II

It appears to the rambler
Appears to the clever
Appears to the one in love
Nothing is in lost in the fire
It's only absorbed.

III

On the ends of fire
Things that don't shed light
Nor have any other traits
Dwell in somebody else's time
The only bird of its flock
Flies out of it
Take a handful of fresh ashes
Or anything that passed away
And you'll see it's remains the fire
Or that it can become.

[Translations 2008]

o ofeliji

Ofelija

Sada ležiš na dnu vode
Iznad tebe šaš i trava
Kao leptir koji ode
Kao dijete koje spava.
Nikad nije tvoje lice
U snu bilo tako bijelo
Kao krilo mrtve ptice
Rijekom plovi tvoje tijelo.

Dok te ljulja val za valom
Sanjaš da si opet živa
Slatki bol u srcu malom
Tvoje nježne nade skriva.

Na svom ležaju od mulja
Tvoje mrtvo srce sanja
Dok te ruka vode ljulja
Tiho ploviš ispod granja.
Kao ljiljan ti si pala
U taj hladni ponor vode
Cvijeće koje tu si brala
S tobom plovi, s tobom ode.
Dok iz tamnog groba svoga
Gledaš srne što te prate
Dok iz šume pjesma roga
Poput kiše pada na te...

Ispod vode, iz svog mraka
Prije sna i prije zime
Ti ćeš čuti glas dječaka
Koji zove tvoje ime.

Sada ležiš na dnu vode
Iznad tebe šaš i trava
Kao leptir koji ode
Kao dijete koje spava...

Tvoje Tijelo - Moja Kuća

Prošao sam put bez nade
Oceane i bespuća
Daj mi da se noćas sklonim
Tvoje tijelo - moja kuća.

Stajao sam ispred grada
Grad bez vrata, ja bez ključa
Vraćam ti se zato jer je
Tvoje tijelo - moja kuća.

Dječak u šumi
Što zove upomoć
Utočište i kapela
Grijat će ga blago
Dok ne prođe noć
Tihe vatre tvoga tijela.

Prošao sam još i više
No što čovjek može proći
Tvoje tijelo - kuća moja
Nek mi bude na pomoći.

Dječak u šumi
Što zove upomoć
Utočište i kapela
Grijat će ga blago
Dok ne prođe noć
Tihe vatre tvoga tijela.

Prošao sam put bez nade
Oceane i bespuća
Daj mi da se noćas sklonim
Tvoje tijelo - moja kuća.

Stajao sam ispred grada
Grad bez vrata, ja bez ključa
Vraćam ti se zato jer je
Tvoje tijelo - moja kuća.

Pjesma umirućeg

Emile, zbogom, vjerni moj
Bili smo skupa još u desetoj
Vječo se penjali na brijeg
Tu se spremali za bijeg
Al' preko svega padne snijeg
Emile, teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I zgodne djevojke su svud
Ti im naplati za moj trud
Poljubi njih i bit ću tu

Bješe noć, bješe dan
A oko nas vječni sjaj
Ali pjesma i vino pripremali su kraj

Ne taji, oče, nek se zna
crna sam ovca za vas bio ja
Uzalud učio sam to:
Što je dobro, što je zlo
Što visina, a što dno
Znaj, oče, teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I djeca igraju se svud
Ja više nisam znao kud
Zagrli njih i bit ću tu

Bješe noć, bješe dan
A oko nas vječni sjaj
Ali pjesma i vino pripremili su kraj

Zbogom, Françoise, dobra i zla
Čitav si zivot mene varala
Opraštao sam svaki put
Ljubavnik tvoj je meni drug
Ti si mu vraćala moj dug
Zbogom, al' teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I sav po proljeću je zrak
Sada te ljubit' može svatko
Al' me se ćuvaj dok je mrak

Bješe noč, bješe dan
Al' sudbina mi je ta
Mogu dohvatit zvijezde
tek one s morskog dna

prepjevao, Arsen Dedić

LE MORIBOND

Goodbye to you, my trusted friend.
We've known each other since we were nine or ten.
Together we've climbed hills and trees
learned of love and ABC's
skinned our hearts and skinned our knees.
Goodbye, my friend, it's hard to die
when all the birds are singing in the sky
now that the spring is in the air
pretty girls are everywhere.
Think if me and I'll be there.
We had joy, we had fun, we had seasons in the sun
but the hills that we climbed were just seasons out of time.
Goodbye, papa, please pray for me.
I was the black sheep of the family.
You tried to teach me right from wrong.
Too much wine and too much song
wonder how I got along.
Goodbye, papa, it's hard to die
when all the birds are singing in the sky
now that the spring is in the air
little children everywhere
when you'll see them I'll be there.
We had joy, we had fun, we had seasons in the sun
but the wine and the songs like the seasons have all gone.
Goodbye, Michelle, my little one,
you gave me love and helped me find the sun
and every time that I was down
you would always come around
and get my feet back on the ground.
Goodbye, Michelle, it's hard to die
when all the birds are singing in the sky
now that the spring is in the air
with the flowers everywhere.
I wish that we could both be there.
All our lives we had fun, we had seasons in the sun
but the stars we could reach were just starfish on the beach.

Jacques Brel

o čišćenju

POSLE DIJETE
Uspešno ste završili dijetu, postigli željenu kilažu i taman kada ste pomislili da je vašim mukama došao kraj, najteži deo vas tek očekuje - kako da zadržite idealnu težinu i nakon dijete.
Držanje dijete i plana vežbanja je veliko je dostignuće, a ta borba traje tokom celog života. To znači da ne smete da se opustite kada postignete cilj i okončate dijetu koja je dala rezultate. Način ishrane morate da držite pod kontrolom, a moraćete i da nastavite s fizičkim aktivnostima da biste sačuvali formu. Postoje jednostavna pravila kako da prevaziđete povratak starim navikama.
Redovno se merite
Tokom dijete ste se verovatno često merili, možda čak i svakodnevno. Iako sada ne morate svakodnevno da stajete na vagu, pokušajte da to radite bar jednom nedeljno. Tako ćete na vreme uočiti variranje težine i moći ćete odmah da preduzmete korake protiv gojenja. Takođe, uvek je dobro da imate par superuskih farmerki, po kojima ćete odmah primetiti da li ste se ugojili.
Ne zaboravite na vežbanje
Iako ste tokom dijete najverovatnije stekli naviku vežbanja, postoji šansa da ste jedna od onih pripadnica lepšeg pola koje su jedva dočekale kraj „gladovanja" kako bi prestale s fizičkim aktivnostima. Nažalost, ako želite da zadržite idealnu težinu, to ne dolazi u obzir. Dobra vest je da sada već imate kondiciju i da nećete morati strogo da se držite režima vežbanja.
Ne preskačite doručak
Ovaj obrok je veoma važan da bi vaš metabolizam dobro startovao dan. Hranjive materije će vam pomoći da u toku dana ne posegnete za nepotrebnim grickalicama. Za doručak birajte zdravu hranu koja će vas duže držati sitima. To se odnosi na voće, ovsenu kašu, jogurt, kiselo mleko, musle...
Ključ uspeha je raznovrsna ishrana
Sada, kada ste završili s dijetom, ne morate se strogo držati propisanih namirnica. Možete uvesti različite namirnice, ali se držite zdrave hrane - nemasnog mesa, voća, povrća, integralnih testenina i pirinča.
Ne smete pregladneti
Veoma je važno da jedete čim osetite glad. Odnosno, nemojte čekati da poprilično ogladnite kako biste uživali u jelu jer tako postoje ogromne šanse da nećete moći da se zaustavite i da ćete se prejesti. Ključ uspeha je da naučite da kontrolišete glad i telesne funkcije. Takođe, pazite što jedete. Vaš metabolizam će patiti ako ga nakon nedelja ili meseci dijete laganim namirnicama opteretite teško svarljivom hranom.
Vodite računa o veličini porcija
Iako ste verovatno jedva dočekali da se opustite i najedete koliko vam srce želi, i dalje morate paziti na količinu hrane koju unosite. Budite obazrivi da ne unosite hranu sve dok ne osetite da ćete pući. Jedite polako, tako da vaš mozak ima vremena da shvati da ste siti. Nažalost, mozgu je potrebno otprilike pola sata da primi informaciju o sitosti, što je često i najveća prepreka da se zaustavimo s jelom. Zato, prekinite kada vam je najslađe. Odličan recept je da na pola obroka pozovete nekoga telefonom. U razgovoru vreme brzo prođe, a kada ga budete završili, shvatićete da ste siti.

Treba da se radi u fabrikama
Treba da se hoda ulicama
Treba da se trči parkovima
Treba da se spava u krevetima

Treba da se čisti
Treba da se čisti
Treba da se čisti

ekv


Čistim svoj život, kroz prozor, ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, petkom odvoze smeće
kada se nada budi, i kad je blago veče

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od onih šupljih ljudi
kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme
malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od prividnog svijeta
od ljubavi bez traga, od jeftinih predmeta

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, to hrđa je i tmina
i osta'ću bez ičeg al' bolja je tišina...

Arsen Dedić

o vremenu

dobro jutro samoj sebi... na stolu zdela sa mladim sirom, dvopekom i šolja zelenog čaja... ne pijem vise kafu... zamena... promena... pisala sam o vremenu i pre i posle i evo sada i u medjuvremenu koga nema, ono se bavi sa mnom kao i ja njime, osecam ga u svim kategorijama i znacenjima... i nekad ne znam da li sam negde posla ili sam vec dosla, nikad ne znam koje je moje vreme, dali je iza mene ili ga cekam, ipak zatekne me neka seta kad me neko podseti na nesto ili kad se sama setim sebe, juce sam samo naisla na profil na kome sam sa m pila kafu vikendom, njegov trag od pre 2 dana i pitanje: 'cini li mi se ili si u zadnje vreme tuzna, negde duboko u dusi?' zacudilo me to pitanje, a ipak sam umesto odgovora ostavila pitanje: 'a ti?'' da to sakrijem ili otkrijem da li nas je bas ta 'tuga' i spojila i evo odrzava sve vreme nasu razmenu reci...
a ono vreme sto se zove prolece, leto, jesen, zima... svega ima, ali proleca nema, vec dugo nema ga, poslednjih godina nema ni jeseni, sve je duga zima i kratko leto... i roman iz rane mladosti ,,igrala je samo jedno leto,, je sad tako blizu, a film ,,dugo toplo leto,, daleko... zato seta i bezvoljnost, otaljavanje nekih poslova i planova... i cekanje... i pisanje na blogu je tako, posustajem u nastojanju da pisem jos dok ne zavrsim ovaj rezim zdrave ishrane... juce sam zavrsila 3. krug m-n-dijete i to je gotovo, ali planirala sam jos 3 kruga je-je jelovnika... moj izum, dobro kreiran i zasad uspesan i zato ne odustajem bar od tog plana, zato sutra je-je7, pa 8 i 9 i to je to, tako da cu o5 i maj da ispratim bar sa tim motivom, u medjuvremenu koga nema, mozda stigne i leto...


u sledecem postu ide nesto vazno o vremenu posle dijete, a foto kaze da se ipak penjem na 4. sprat puna nade da je zivot krug bez linija i kad se penjemo i kad se spustamo...

Hladan

Bla bla bla bla bla
Ljubav si prodala za kratko vreme
Ostao je samo okvir za prazan razgovor
Gladni smo sedeli u polumraku
I vecerali glupe reci
O tome ko je kriv

Pricaj mi o sebi
Pricaj mi sta mislis
Pricaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo zelim da sam hladan
Osecem se tako hladan
U tvojim rukama

Vreme
Vreme mi vise nije problem
U stvari ne znam bolji nacin
Da ga potrosim
A dani su se pretvorili u sate
Ni to mi vise nije vazno
Sve sam ih zgazio

Pricaj mi o sebi
Pricaj mi sta mislis
Pricaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo zelim da sam hladan
Osecam se tako hladan
U tvojim rukama

ekv

o stilu

10.3.2003. ponedeljak
-------------------------------------------------------------------
JA: Kroz tudje srce vodi pravi put
ko drugacije putuje nailazi na tamu
o dokle li ce tuzan stici taj
sto nema vise sta da kaze...
( B. Miljković) (19:30)
ON: Kad ces mi doci neznanko lepa
da buses kraj mene kao nekad neka.
Da buses kraj mene - kraj srca moga
a ne da te gledam samo izdaleka.
-Moji stihovi iz 1992.g. (19:30)
JA: Lepo, imam ciklus CITATI (prepevi, posvete...)Otkucacu nesto KASNIJE... (19:40)
ON: Reci mi sta volis da jedes, pijes, ako pusis - koje cigarete, koji broj cipela nosis, kakva mesta volis, omiljena zemlja, grad...! sve me o tebi interesuje. B. ( 19: 49)
JA: To mozda nije poezija, ali: JELO - sta bilo kad ogladnim, pijem kafu, caj, vodu, ne pusim - zvacem zvake, cipele br. 37,5. Volim samocu, zemlja Amerika, neki topli grad... Mogu ovo srimovati sutra - simpaticna pitanja. Pricaj isto, ja nemam smisla za pitanja. Kuckacu iza 9, ali ti pisi... (20:05)
ON: Dakle, jelo - spageti, pice - caj, kafa, pivo, zemlja - Portugal, grad - Prag, br. cipela 44,5. Obozavam samocu, odevna kombinacija - crna kosulja + blede farmerke + kaubojke - pac. kljun. (21:02)
JA: Tvoja pitanja - dobri odgovori, probacu to srimovati. Odeca - crne majice i svetle farmerke, to je to! (21:15)
----------------------------------------------------------------

Ljubav by maxmarra featuring Alexander Wang shorts

Items in this set:
/
Alexander Wang Denim Shorts, $285
Besøg shoppen på YouHeShe.com
shoes / スニーカー - ZOZORESORT
/

EKV by Tat&Tat on Polyvore.com

I created a group named Music Inspired... you are all welcome to join... :)))... THIS SET IS DEDICATED TO EKV - Ekatarina Velika
( English: Catherine the Great; also called EKV for short ) was a rock group from Belgrade, Serbia and one of the most successful and influential music acts coming out of former Yugoslavia. During its existence, EKV built up a devoted following that greatly intensified and expanded after the death of its frontman Milan Mladenović in 1994, which caused the band to dissolve.
The group's core consisted of singer and guitarist Milan Mladenović, keyboardist Margita Stefanović and bassist Bojan Pečar, with other members mostly remaining for comparetively shorter periods.
On November 5, 1994, Milan Mladenović died in Belgrade, at the age of 36. EKV ceased to exist.
Bojan Pečar died in London on October 13, 1998, aged 37, as a result of a heart attack.
Margita Stefanović died on September 18, 2002, in Belgrade, aged 43.

Modro i zeleno

kako te zamisljam, kako te zamisljam
beli hodnik i beli stol
pletes ruke od morskih trava
modro i zeleno, modro i zeleno
tesko primam promenu lica
u hodniku vremena

u narucju vremena, u narucju vremena
u narucju vremena, u narucju vremena

kako da ostanem isti
kako da sacuvam sebe od promene
samo putem promene

mirno spavas
i pramen na licu ti izmami osmeh
opet i opet zelim da vidim
unatrag, unatrag, unatrag
vrati unatrag
u modro i zeleno, modro i zeleno

u narucju vremena, u narucju vremena
u narucju vremena, u narucju vremena

bolje da pricam o sebi
bolje da idem u nove promene
samo putem promene

kako te zamisljam, kako te zamisljam
kako te zamisljam, kako te zamisljam
hodaj, hodaj, hodaj
hodaj, hodaj, hodaj
uh, kako te zamisljam, kako te zamisljam
unatrag, unatrag, unatrag
vrati unatrag
u modro i zeleno

ekv

o americi

još jedno putovanje svetom
o5 putovanje netom
okom u obecanu zemlju
srcem u obecani grad
kriza-vizzza
ččč-ekanje
ili nikad ili sad
kažu jos malo
če-kanje
meni u zadnji cas
amerika
njoj toliko stalo
javlja neki glas
pakovanje
ček-anje
ludom radovanje
vizzza-kriza
uvek ostaje net čeka-nje
ili da se skida ili da skita
i ovog leta o5 ce neko da pita
a čekanj-eee

A superb hotel in a great location. Helpful staff, nice rooms. The Reading room has complimentary tea and coffee and soft drinks available all day, a delightful amenity.
Hello!



Library Hotel
299 Madison Ave, Midtown, NY 10017 Manhattan (New York)
Boasting stunning views of New York's skyline, this boutique hotel features uniquely decorated guestrooms, numerous free amenities including a wine and cheese reception and is surrounded by top area attractions.

Amerika

ljudi odlaze
i odlaze i odlaze
ovde je dosadno
svi su pobegli na neko zabavnije mesto
daleko je, daleko je Amerika
daleko je, daleko je Amerika

i ako sam negde stigao, bilo je iznutra
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
i gore i dole i levo i desno u meni
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je Amerika

vrlo sam umoran
a ne znam kako, zasto, od cega
ovde je dosadno
svi su pobegli na neko zabavnije mesto
daleko je, daleko je Amerika

i ako sam negde stigao, bilo je iznutra
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
i gore i dole i levo i desno u meni
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je Amerika

ekv

o krempiti

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

ne jedem slatko, ne secerim ni kafu ni caj, ponekad uzmem kasiku meda na sresrca, nekad davno sam cesto pravila kolac od rogaca, posle nije bilo ni slatkog-ni slanog, a jos kasnije sam kupovala cokoladice, ponekad cokoladu od rize, danas ne jedem nista slatko, osim voca, i ne nedostaje mi, jedino... ponekad pozelim jednu krempitu... ali pravu, ne onu sto se zove krempita, a nije, a zasto volim krempitu.. e zato sto je to kolač koji nije puno sladak... ne volim kremove, filove i razne prelive, šlagove i cokoladne glazure, i nikako torte... zato je za mene krempita kraljica medju kolacima, jedina moja slastica koju ja pravim, kao nekad u banatu kad sam bila mala i kad mi je baka lila pravila... e tu krempitu volem i takvu krempitu ponekad i ja pravim kao baka lila... jer nema vise ni pravih krempita... nema vise nista pravo...


njam, njam... :))
Moj recept:
Probajte da u kućnoj varijanti napravite banatsku krempitu! Iskoristite gotovo lisnato testo za koru, a krem napravite od sledećih sastojaka: ( ovo je manja kolicina za dve osobe, za vise osoba povecati kolicinu sastojaka )
1/2 l mleka
3 jaja
5 kašika šećera
3 kašike brašna
1 kašika gustina
1 vanil šećer
Priprema:
Odvojte žumanca od belanaca i žumanca mikserom umutite sa 2 kašike šećera, a zatim dodajte brašno i gustin. U sve to dodajte i 2 dl hladnog mleka i mutite dok masa ne postane homogena. Zagrejte 4 dl mleka do samog ključanja, stavite 3 kašike šećera i uz mešanje postepeno dodajte umućena žumanca.
Tako pripremljen fil kuvajte sve dok se ne zgusne. Skuvani fil ostavite pored ringle da bi ostao vreo. Za to vreme u drugoj posudi ulupajte belanca sa 1-om kašikom šećera. U još vrelu žutu masu postepeno sipajte šne uz lagano mešanje. Na kraju dodajte i vanil šećer i tako topao fil nanesite na koru za krempite. Da biste okusili banatsku krempitu, preko fila stavite ulupani šlag, i tek onda poklopite drugom korom... prijatno :):)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem...
Ne volem...

Djordje Balašević (Namćor)

o aprilu

kad krenem ka
da idem na
ja pitam za
da se vidim sa
pa cekam da u
i mislim da je
kazu da
ne prepoznaju me
"Zakazali smo sledeći sastanak za mesec dana, ali do njega nije došlo. Treću knjigu 'Da li da ti kažem ko te je ubio, Gea?' u kojoj su bile Margitine kratke priče, ona nikada nije videla. U novoj krizi preselila se u baraku u Borči, na samoj periferiji Beograda. Nije imala telefon, ni adresu, a pozivala me i dalje iz najrazličitijih delova grada, u najrazličitijim situacijama, ujutro, popodne, pred ponoć. Njen život već odavno nije bio njen. I bila je svesna toga. Stizala su pisma, nalik na crteže, puna anagrama, zagonetki, tajnih poruka koje sam dešifrovao tek na treće čitanje... Mrzela je Beograd iz dna duše, a opet ekstremno uživala u njemu. Bila je ovisnik o 'strašnom' Beogradu još od vremena kad je na zidu njene zgrade osvanulo Margita je dečak. U posljednjem razgovoru kojeg smo vodili, početkom ove godine, uveravala me da joj je 'svega dosta i da hoće da dodje na more da se duhovno očisti, te da se moramo čuti i dogovoriti koliko prekosutra'. To prekosutra nikada nije osvanulo. Prva postava EKV sada je o5 zajedno. Tako se, ujedno, zvao i album koji je trebao da se snimi, a prekinula ga je Milanova smrt – O5 zajedno. Linija se zatvorila, čineći savršenu kružnicu.
Baš kao što je Margita i tražila, mala, crna sveska je još uvek kod mene: 'Iz kreveta sam ustajala kasno pre podne... boleo me je vrat, jer sam sanjala glave izokrenute unazad, pokušavajući da gledam iza sebe. U martu iste godine, moja muzika je uspostavila ravnotežu između nikad dovoljno običnih i uvek previše dragocenih stvari. Kenija, moja mala od Avganistana, gledala je u proleće mojim očima: jednim okom u juče, drugim u sutra.'"
Željko Milović: 'Margita je dečak' - pisalo je (septembar 2002.)


*Мargita Megi Stefanović je rodjena 1. aprila 1959. u Beogradu.

Samo par godina za nas

Nije dotakla nista sto bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
Njene misli su ciste, ona misli da voli
ona veruje, veruje!

Nece doci na jesen kada opada lisce
nece doci u zimu kad je sneg
Nije imala hrabrost, nije imala kada
da ostane, da ostane kraj mene...
da li da verujem u to?
da li da verujem u to?

Nisam rekao nista sto bi moglo da znaci
nisam nasao onu pravu rec
Koja moze da veze, koja moze da boli
kojoj verujem, verujem!

Nece doci na jesen kada opada lisce
nece doci u zimu kad je sneg
Nije imala hrabrost, nije imala kada
da ostane, da ostane kraj mene! Kraj mene!
Da li da verujem u to? ...verujem u to...
Da li da verujem u to?

Milan Mladenovic i Margita Stefanovic

farma

danima mislim da li da pisem ili ne o farmi, mislim na reality show koji se u drugom izdanju, prolecnom, prikazuje svaki dan na tv pinku... inace o farmama, pravim farmama, farmerima i farmerkama nemam nista protiv, naprotiv, ali ovo sto gledamo je nesto drugo... no sto se ponavljati kad sam sve o takvim 'projektima' rekla na temi b-b iliti 'veliki brat' ili nisam jer se iz pinkovih-emotion-grandovih proizvoda lepo moze pratiti i njihovo i nase propadanje... pa sta se to novo desilo u medjuvremenu, tacnije od februara do marta... naravno desio se jos jedan axsal-grand festival... uh, nisam ja za ovakve teme jer ne znam da psujem, vredjam, zapomazem, lelecem, pretim, preklinjem i proklinjem...
ok... pa sta cu ja tamo... imam dugme, pa mogu da biram, 50 programa na kablovskoj... mogu da gledam njemacki-rtl, italijanski-rai-uno, a bogami i kuvajt ili saudijsku arabiju... o lokalnom izboru da ne govorim.... sto bi gledala tv-pink kad imam tv-vogoscu, tv-igman, tv-pale, tv-kiseljak... ma da biram i uzivam...
e... pa otkricu tajnu zasto sam gledala i jos ponekad virnem na farmu...
poslednji delic, poslednja mrva ekv-a, firči... je dosao na tu i takvu tv-farmu... i postade i on mrlja na stolu i mrva ispod stola trpezarije u kojoj caruje sve sa svojom pink svitom kucica i pacica... znate vec na koga mislim, nemogu to da napisem, sorry, zaklela sam se da ta imena ne uzimam u usta, no! pa zasto firči, da te jos jednom upitam, sad i nikad... zar je dotle doslo? znas li da si urusio i svoje, ako si ih jos imao, i snove jedne r'n'r generacije u izumiranju, iako kazu da nada poslednja umire, ipak... bacio si kamen ( a ko tebe kamenom, ti njega hlebom i obratno ) na jednu i skoro jedinu legendu koja se ne dira osim kad ti u mracnoj i tihoj sobi svira... no firči je i pre itekako dirao-muzi-cirao u to sto se ne dira i namicao dinare i dolare, a sada i bukvalno dosao da iz-muze sto se jos izmusti moze...
koji snovi... ma ne zivi se od toga... zar ostali i nisu zivi sto nisu prodali svoje snove... zato ne zbogom snovima i ekv-u... zbogom farmi i firčiju!
fffffffrr

Zabranjujem

Ovo je noc koja kupa se u svetlu
Na podlozi tamnoj blistaju nase oci
Ovo je noc koja mirise na istinu
Kada kazem kako sam bio naivan

Zabranjujem sve one zamke vase podlosti
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti
Bude kraj
Ovo ne sme biti
Ovo ne sme biti kraj

Cuje se zvuk koji podseca na huk
Iz dubine suma
Rusi se stablo po stablo po stablo
Umire zid od placa
Umire sad
Umire bez stida

Zabranjujem sve one zamke vase podlosti
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti
Bude kraj
Ovo ne sme biti
Ovo ne sme biti kraj

ekv