10. velj 2010.

šuma

Citam ucenicima na casu knjizevnosti pripovetku iz Turgenjevljevih "Lovcevih zapisa", prije toga trazim paznju, ne zbog discipline kao takve, nego da zajedno udjemo u sumu, zajedno vidimo i sumara i lovokradicu... i sve sto dalje sledi... posle takvog dozivljaja kom osim te paznje doprinos da i interpretativno citanje, ali najvise potpuno uzivljavanje svih prisutnih... neki su bili lovci, neki lovokradice, neki plijen... ali najvaznije i najlepse... svi smo bili u sumi...
jutros o5 kafa i o5 prica o oskaru popularnosti o5 na tv-u...


Šuma

U toj šumi za stablom stablo
Izronilo je iz magle naglo.

Baš kao ruke mrtvaca krenu
Iz zemlje koren za korenom.

Pod velom lišća počeše ići
Gorostasi žila, kepeci, lavići.

U pesku ribari videše očvrsle
Tragove ruke ljudske, šestoprste.

A nikad tu nije pristala kraj mola
Lađa s vitezima Okrugloga Stola.

Tu se hajduk nije skrivao u bilju,
Niti je monah kopao tu špilju.

Samo je jednoć u olujno veče
Izišla odavde žena glave mačje,

No s krunom od srebra žežena na glavi,
Jecala je gorko dok dan se ne javi,

I skonča tiho, zorom, s prvim svetlom,
Pre no što primi pričešće sveto.

To je bilo davno, u ona vremena
Od kojih više nema ni pomena,

I to se zbilo u svetu koji
Ni u snovima ne postoji.

Ja sam to smislio, gledajući tmaste
Tvoje kose – kolute zmijaste,

I gledajuć tvoje oči izbliza,
Zelenomodre poput tirkiza.

Možda je ta šuma – duša tvoja,
Možda je ta šuma – ljubav moja,

Il ćemo se možda u toj česti,
Kad umremo, nas dvoje sresti.

Nikolaj Gumiljov
(prevod, Danilo Kiš)


Čudna šuma

Jednog toplog dana usred guste sume
medved ispi medni sok
uhvati za sovu, s njom poce igrati rok
Oko njih se brzo sakupise drugi
druzina je sumska sva
s medvedom i oni zaigrase dva po dva

Tresla se zemlja celi dan
ne zna s kim igra ko
dodje tigar zvani Kan
cudna suma je to

Na pecurki jednoj bubamara igra
partner joj je obad ljut
ona mu se zali kako plese prvi put
slonica je opet uhvatila misa
pa se vrti s njim u krug
misica sa slonom postade sad najbolji drug

Ljubomorna mecka sto joj muz sa sovom
igra ovaj ljuti rok
hoce da se napije pa ispija medni sok
Oko jednog panja lija zeca juri
moli ga za igru tu
on se ne da, zeli kozu svoju citavu svu
YU grupa

Basna
Setao se jednog dana jednom crvenkastom sumom lovac
Video je zeca sapnuo mu evo novac
Od tog dana intenzivno kotili se vuk sa zmijom
A liji nije jasno ona samo misli glasno

Vise se ne zna ko je ko ne zna se
I niko ne zna ko je lud ne zna se

Krenula je ljuta sema da caruje sumom zlom
A pocela je hajka poceo je pravi lov
Pricu shvatili su ko sa kime sad se zna
Ko ce koga tu da pita izlaz neko da im da

Ovde se ne zna ko je ko ne zna se
I niko ne zna ko je lud ne zna se

Nestao je dana jednog cudni junak taj
Dal je lovac lovac ili lovac samo mozda je rovac
I nasa basna nije bajka ona nema srecan kraj
Al suma ova nema mapu zato lovac seta kapu

Vise se ne zna ko je ko ne zna se
I niko ne zna ko je lud ne zna se
Van Gogh

Zmija

Na lepotu plaziš osti,
Pa ženama ne oprosti
Čari njine oholosti!
Euridis, Eva, Kleopatra;
I sâm spoznah dve-tri, kao vatra.

Mačak

Želim da imam u kući do groba:
Ženu mudru, da blista soba,
Mačka što se mota izmeđ knjiga
I prijatelja u svako doba,
Bez njih bi život bio prepun briga.

Kamila

Sa ove četiri kamile
Don Pedro Alfarubeira
Obiđe svet pun nemira.
Namere bi moje iste bile
Samo da imam četiri kamile.

Gusenica

Bogatstvo stiču samo vredni.
Radimo, dakle, pesnici bedni!
Ta se gusenica zlopatila dosta,
Ali bujan leptir posta.

Hobotnica

Mastilo svoje u nebo pljuje,
Siše krv kad ljubav ište,
I smatra da krv okrepljuje;
Pa to sam ja – to čudovište.

Meduza

Meduze, bedna bića vode,
S kosama tamno-modrim,
Vama gode nepogode,
Kô i meni, pa vas bodrim.

Rak

Neodlučnost. O, vi, moje slasti,
Vi i ja, mi odlazimo tako
Ko rakovi kad se kreću tmasti,
Natraške, polako.

Orfej

Ženka morske laste,
Ljubav, Sirena večna,
Čija samrtna pesma raste,
Opasna i nečovečna.
Ne slušajte te ptice proklete,
No anđele svete.

Gijom Apoliner:
Price o zivotinjama
ili
Orfejeva svita