sreda... danas samo da ne boli glava... bol... u dusi i telu vise ne podnosim, bas neka kriza... a mislila sam samo da prodje januar... februari su nekad bili svetliji... a sad su bolna secanja... eto zato sam juce zasuzila i otud ovaj bol u glavi... uz traganja za izgubljenim pesmama bilo je previse potsecanja sto bole... jutros na googlu slika Normana Rockwella, rodjenog na dd (danasnji dan)
drage, lepe, jednostavne slike sto secaju na detinjatvo, na ilustrovane knjige, na moju prvu knjigu ,, Zlatokosu devojku,, i drugu ,,Zemlju bez batina,, nekako bezim od tih secanja koliko mogu, sad kad mame i tate nema, kad smo nas troje dece, tri price koje nisi ni slicne i nisu bajka... neki dan sam nasla jednu sliku koja me podsetila na nas troje iz onog gatackog perioda, bila je to posebna slika, moja uopste prva fotka sa 5 godina, mislim da jedini primerak ima mira u almumu koji je ostao posle svega... a tu sto pomenuh, potrazicu u svojim folderima, opet cu danas u trazenje, bunker je samo ostao u glavi sa nekoliko stihova i moram ga zaboraviti, mozda iskrsne, potrage su za mene suvise bolne iako su uvek plodonosne jer tragajuci za necim, nadjemo i nesto drugo, cesto isto ili vise vredno od onog za cim smo tragali... danas su mi inace tri slicice u glavi... ta iz foldera, jedna normanova i jedna sonjina isto iz foldera na kompu...
* ,,nas troje,,
** ,,zemlja bez batina,,
*** sonja 2009.
ona spava... 2 macka joj sad cine svakodnevnicu, nadomestaju joj toliko toga sto bi vec trebala, a nije, a zivot tece kao reka, na nekoj obali nesto je ceka i ona tako ceka to cekano i ne odustaje... zao mi je, eh mila moja, uz tebe sam, ne odustaj, cekaj to sto te ceka, ima vremena za sve, za prave stvari, ovo nije ni tvoje vreme, ni mesto... ti to znas, ti se ne varas, ali moras da sacekas...
ona se budi... kada je neko budi... ona se brani, ona nikad ni za sta nije kriva, uzput baci pogled na mace koje spavaju ili se vijaju... sve je ok, samo me pusti, ma idi... ja svojoj sobe uz tv i slike i zvuke siromasnih iz vb... koje tako lici na slike iz mog detinjstva i kasnije iz izbeglistva... i dok ja odlutam u mislima... opet tisina... ona spava...
Sonja, izadji da skitamo
imam ludu zelju veceras da lutam.
Sonja, izadji i iznesi samo
malo njeznosti ispod kaputa.
Malo njeznosti, malo samo
zalogaj jedan za ogromnu glad.
Sonja, izadji da skitamo
nocas je nestvarno lijep grad.
Vito Nikolic
Pozdravi Sonju
Putujes u grad za koji me veze sve
Tamo imam drustvo, dobre drugove i nju
Pricaj neka zna da ovdje vrijeme sporo tece
Jer nema nje i nema drustva
I traje dugo svako vece
Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje
Putujes u grad za koji me veze sve
Pozdravi drustvo, pronadji nju, ucini to molim te
Pricaj neka zna, ne skrivaj nista reci sve
Ne lutam, cekam pisma, ali hladno je
Nek ne zaboravi, mnogo volim je
Pozdravi Sonju i reci joj da ne mogu bez nje bez
Indexi
