Sjedio je u omiljenom kafeu "Amor" i u mamurnim mislima pokusavao da nesto zaustavi i prepozna. Jedna kafa, druga... Konobarica se lijeno vukla... "Oh, sta joj je, nije valjda i ona kao ja... nocas... pila? Hej, mala, brze malo i dodaj mlijeko!"
Nikoga ovdje ne zna, ostavio je iza sebe mrtvo more, dosao u mrtvi zaliv. Kad bi bar imao nekog? Da mu prica, ali zar da ljekar kuka? No, to moze i drukcije: pitas i brines o nekom, a cijedis sebe. A ko mi to moze biti u ovom morskom pejsazu? Pobjegao je od svih znanih i neznanih. Zacudi se kako dobro razmislja... pa i vidi... "Vidi one male u bikiniju, rodila je majka, kako je dobra." I sta? Kafa! Prvo da glava ne boli, da preturi dan, pa da se da noci. Brige, o tome ce sutra...
Malo kupanja, valjda nece potonuti. Izmokro je onaj silni alkohol od nocas. Kafa je legla. Sta cini? Ne zna. Ovo mu je godisnji odmor, opustanje od beogradskih sranja. A ovdje kao ima zraka. Tesko udahnu.
Ppodne. Jetra cvili. Pocinje lagano zagrijavanje. "Dobices, polako, vrijeme radi za tebe." O, kako mu nedostaje neko. Ko? Sin? A sta bi mu rekao, osim sto bi dusicu izljubio. Knedla u grlu, suza u oku, za sinom ili samim sobom, isto je.
Ko bi mu saslusao srce, izmjerio puls kao sto to on cini drugima. Kome da se da i ko da ga ovakvog primi u paketu i da taj paket ne otvara, nego cuva naslijepo, bez obzira na sadrzaj. A sve je unutra kvarno, i sam se gusi od zadaha svoje nutrine.
Sjedi sa starim drustvom, srecom ovdje ih sve povrsno poznaje i voli i oni njega i moze da lebdi a da ne misli dokle ce stici i hoce li biti naknadnih odmazdi. Bjezi od zena. Prijateljice da, ima ih...
Poznata faca u prolazu. Odakle je zna? Sarajevo ili Beograd, prebra na blic secanja. Zena. Stvarno je zna? I alkohol je zove, nepristojno vice, zaustavlja, ljubi. Da, sad je zna, nisu se videli 10 godina. Procita joj bol u ocima i ucini mu se bolniji od njegovog i to ga privuce. Ali zeleno-plave oci hoce da prodju, pobjegnu, a on se hvata za slamku poznato-nepoznatog. Adresa, telefon, sve u par minuta...
Vec je pijan, ali broj je zapisan na kutiji cigareta, osmehnu se... sutrasnji dan ima smisla, naci ce je i sa njom piti kafu, pricace ona njemu, pa on njoj, evo nekoga kome nije dosadio... zaigra srce u njemu... "Moja si dok sam tu", cudna radost ga podize i ne znajuci sta cini njoj, ni sebi. Nije ni sad, kao ni obicno pravio duze planove od jedne noci... ili dana.
Ako nekad umrem tuzan
bez igde ikoga
ako nekad sklopim oci
bez zadnjeg pozdava
ostace iza mene tocak vremena
zavrti ga u ritmu nasih pesama.
Ako nekad podjem stazom
kojoj su hodali
svi oni ljudi sto su
vecnost trazili
potrazite me tamo gde su otisli
svi oni putnici sto nisu shvatili
da zivot traje jedan tren
da brzo prodju godine
da svi smo samo cecanje
sto kao eho odzvanja kroz vreme
da svi smo culi tu
pricu o jednom coveku
sto odgovor je trazio
a pitanje davno izgubio.
Sve price o zivotu
imaju slican kraj
i bas tu, posle svega
dolazi istina
I zato zivi, iskoristi svaki dan
kao da je poslednji i budi siguran
Alogia
