uvek

,, svaki dan, novi san,, cesto ponavljam samu sebe, iako je sve po starom, pa i jutros napisah u komentaru na temu ,,u cem uzivate,, na ,,MKLJ,, i tako je kad mogu biti sama sa sobom i ciniti one lepe i ugodne stvari svojoj dusi... piti kafu, citati prvo na netu, gledati tv, trenutno vip vb4 i 3 meksicke sapunice od 3 do 6 na pinku, sve u cilju opustanja i ispiranja mozga od stresova i otrova oko sebe, to je uvek isti i stari i novi nacin moje odbrane, moga zivljenja, traganja i trajanja, vecno mlade duse koja voli mnogo toga, ali najvise samocu, mir i nemir svoje duse koji vezba na citanju i odrzava na pisanju... mislim da li pisati ovako improvizovano ili prekucavati vec napisano, ima puno toga i plasim se da to necu nikad sve ni otipkati, a zao mi tih spisa, tih dnevnika duse... ovo mesto ne napustam... pocela sam sareno i namece se jos toga, a pisanje kao pisanje mozda pocne u martu... trecem po redu mesecu... a i prolece ce da poviri i ja cu se osecati juznije i tuznije, onoliko koliko treba, no do tad se nastavlja mrtva trka sa kilogramima, mackama i zimom koja je oklop nad oklopima, jedva disem, kako da pisem... pada mi napamet moja pesma ,, bunker,, napisana milom na mobilni , jutros mi bas pala na pamet i ta tema ,,mobilart,, a uz to i slike koje su radjene proslih dana, fotkala sam i one dijetne januarske obroke, pa cu i to jedan dan da postavim, a ostalo, to jest mobilno pisanje, isto, ali neki drugi dan, eto kako god ali mili je tu uvek, prisutan u svemu sto radim i mislim, i zaista ljubav nista ne menja, niko je ne moze uzeti, ljubav zivi sama od sebe i sama za sebe...

S VETROM U CIZMAMA

o, veliki svete, u ritmu vetra, skuvane spagete
,,caj za dvoje,, milo moje, piva krigla nije stigla
,,aj, aj, aj...,,
,, nemoj plakati na Pragu, vrata ce povuc vlagu,,
pacji kljun, jahac crn prelazi Gibraltar,
u uhu dobra stvar
zasto zmaju samoce, mamuza cvokoce
,,zelim da znam,, kad stigne do Portugala
zasto nisam znala, ,,ko krije tajnu poraza,,
(11.3.2003.)





*Evo cveta dovoljno smelog da mirise
Na praznom mestu i u uspomeni* BM

Dobro znas svaku rec svaki znak
Kako najlakse najbrze najsladje reci odlazim
Rastemo
Pazimo
Slucajno gazimo
Tvoje najblaze usne kazu odlazim
Anestezija
Smeje se zrcalo mojim ocima
Srebrne bube zricu odlazim
Zamisli ti si ja
Zamisli ja sam ti
Otvaram oci i kazem odlazim
Anestezija* EKV

PESMA ZA NAS DVOJE
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona,
ne znajući - prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako.
Miroslav Antić