bb gledamo jer je tv - odlučila kako bi podigla rejting u cilju da i drugim programskim segmentima promoviše civilizacijske norme i vrednosti demokratskog društva. Pocelo je u Americi, pa onda i u evropskim zemljama. Brzo je Veliki brat stigao i kod nas.
Hoće li u tome uspeti baš afirmacijom duhovnog djubreta te sivilizacije?
Ideologičnost ovakvog projekta bila je u osnovi njegovog originalnog izdanja (verzije). Ako se još sećate, Veliki Brat je lik misterioznog vladara iz senke u znamenitoj Orvelovoj negativnoj utopiji, romanu 1984, gde se pripoveda o nekom budućem totalitarnom svetu u kome svi gledaju televiziju (koju je nemoguće isključiti), ali gde i (dvosmerna) televizija gleda svakoga, pa tako pomenuti Veliki Brat ima moć da nekoga ko se ogreši o pravila ponašanja isključi iz programa, to jest iz života. Primenivši ovu stilsku figuru, metaforu Velikog Brata, za potrebe jednog televizijskog rijaliti šoua, njegovi tvorci su gledaocima zadali vežbu iz totalitarizma sa lokalnom anestezijom kao podnošljive, čak poželjne emanacije.
Ta je emanacija bila ostvarljiva jedino doslednom afirmacijom sušte banalnosti. Prvi pobednik emisije Veliki brat u Nemačkoj bio je stanoviti Zlatko Trpkovski, koji je detektovan kasnije kao najveća budalčina ikad otkrivena pod kapom nebeskom. Tako da je, kao i svakom žanru, izbor likova za ovaj rijaliti šou gvozdeno dramaturško pravilo od koga, bogme, nema odstupanja. To je, što bi se reklo, ta civilizacijska vrednost. Ličnosti koje se, bilo gde, pa tako i u nas, pojavljuju u Velikom bratu, jesu društveni marginalci, prosečni ljudi bez ikakve lične osobenosti, lutke bez svojstava, tzv. gradske face (to im je, kao, zanimanje), potencijalne sponzoruše, po mogućstvu kasirke iz supermarketa ili švalje u kakvoj stečajnoj konfekciji. Greške se katkada događaju: tako se, recimo, u domaćoj verziji Velikog brata našla jedna bivša manekenka, nekadašnja devojka osrednje poznatog turbo-folkera, koja je pride još i u drugom stanju sa svojim novim dečkom. Važan preduslov je, takođe, da se osobe koje pretenduju na nagradu ne smeju prethodno međusobno poznavati. Oni će sto dana biti izolovani u nekoj kući da tamo slobodno formiraju privremenu društvenu zajednicu. Po Velikom bratu, najidealnija je ona društvena zajednica iz koje nema samovoljnog izlaska. Ali je, eto, takmičenje po volji televizijskih Mogula. Oni nam hoće metaforično saopštiti da je mlaćenje prazne slame kroz trtljanje bez smisla dostižni ideal za smirenje egzistencije. Lepo.
Erotska magija: Ali, da parafraziram hrvatskog književnika Miljenka Jergovića, šta u novoj civilizaciji kakvu instrumentalizuje Veliki brat biva sa onima koji su operisani od strasti da se uživljuju u život anonimne čeljadi? Pa, oni su književnici, dakle – nisu normalni. Veliki brat liči na loše kadrirani Bergmanov film, čija je jedina preporuka da se u njemu ništa sudbinski neće dogoditi. Ali, kako već rekoh, takvi su izuzetak kome je još iha-ha rano da postane novo pravilo. Uostalom, Veliki brat i nije namenjen takvom profilu slučajnih televizijskih gledalaca i mrzovoljnih televizijskih komentatora po zadatku. Ako je suditi po onoj tvrdnji da je ovdašnja gledanost Velikog brata primerna, neočekivano visoka, ili čak zadovoljavajuća, jasno je da je Veliki brat namenjen prosečnim zavisnicima ovdašnjeg, i svagdašnjeg, televizijskog programa, običnim (malim) ljudima, toj bazi masovnog gledališta. Oni u Velikom bratu vide sliku sopstvenog beznačajnog života. Zar ih to ne zamara? Čitavog dana ništa, a onda sedneš uz televizor, kad tamo, međutim, opet ništa. Nije li bolje otići u kupatilo sa namerom da se odatle više ne vraćaš? Nije. Prosečni građanin pasionirano prati nastavke Velikog brata jer, budući da je beznačajnost promovisana u čitav televizijski žanr, njemu nema bolje potvrde o vrednosti praznog života. Osim toga, Veliki brat širi iluziju da takav život neće biti uzdrman nikakvom sudbinskom promenom, da je sama promena principijelno opasna i štetna.
Osim u jednom slučaju, na kome Veliki brat danas zasniva svoju (produženu) popularnost. Kako se to čuje po kafićima ili se može saznati iz štampe, ovdašnji fanovi tog rijaliti šoua vezuju se za njega s nadom da će jednom, koliko sutra, svedočiti seksualnom kontaktu dvoje učesnika u toj luksuznoj varijanti koncentracionog logora, u toj lutkinoj kući. Na početku, pre gotovo deset godina, erotski kontakti u Velikom bratu bili su najstrože zabranjeni. U međuvremenu se to promenilo, pa je muvanje, upucavanje, uz podrazumevajuće hopa-cupa konotacije, postalo ako ne obavezno, onda bar poželjno. Ako se nastavi ovim smerom, jednom će se doći do pretpostavke da bi ubistvo bilo veoma potencijalno po rast rejtinga emisije. Do toga je, nadajmo se, još daleko, kao što je još daleko do potpune travestije modela iz Orvelove knjige, do toga da svi gledamo Velikog brata i, istovremeno, svakog drugog konzumenta Velikog brata.
A što se erotskog draškanja tiče, ta vrsta vezanosti za Velikog brata je posve mazohistička; ona je oblik posebne emocionalne kuge. Zašto bi neko gledao Velikog brata u iščekivanju da se dve njemu nepoznate osobe smuvaju kada tako nešto sebi može da priušti u sopstvenom životu? Ili – ukoliko trenutno nije baš u izglednoj prilici – čemu Veliki brat kao seksualno pomagalo kod tolikih televizija koje, posle ponoći, onda kada završe sa politikom, emituju pornografske filmove?
Ne znam, nisam pametan. Ali, što bi rekao Brus Springstin (odnosno Pet Siger): shall overcome some day.
Bogdan Tirnanić
Dvanaestoro ljudi pristaje da sto dana bude zatvoreno u specijalno dizajniranoj kući na tajnoj lokaciji, kao i da 24 časa dnevno svoju intimu dele sa milionima gledalaca. Kamere i mikrofoni su postavljeni po celoj kući (da, i u kupatilu), tako da takmičari nikada nemaju mira. Takođe, dok su u kući, učesnicima je zabranjen bilo kakav kontakt sa spoljašnjim svetom - nema telefona, televizije, radija, Interneta, pa čak ni novina. Zaboravite priču o idiličnoj zajednici dvanaestoro stranaca i saradnji među njima. Pravilo "čovek je čoveku vuk" ovde se doslovno primenjuje. Naime, svake nedelje jedan učesnik se izbacuje iz kuće. Princip je jednostavan - svaki takmičar jednom nedeljno (odvojen od drugih) pravi svoju listu omraženih kolega kojih bi hteo da se otarasi. Imena najnepopularnijih ljudi objavljuju se gledaocima, koji putem SMS-a glasaju. Ko dobije najviše glasova, leti napolje! Isti sistem se primenjuje sve dok u kući ne ostane samo jedan takmičar - pobednik koji kući ide sa brdom para.
Budući da su takmičari pod pritiskom, u kući se svašta događa. Seks, tuča, depresija, a nekad i čista romantika kao preslikana iz latino sapunica.
Potvrdilo se staro pravilo da uvek ima od goreg gore... Pored latinoameričkih i španskih serija i grand parade, kad sam pomislila da smo dotakli dno dna, "dogodio" nam se i bb ( namerno ne koristim velika slova...) tako da je kompletirana " crna trojka"... Mogu se nekako razumemeti ti nesretnici koji su pristali, čak se i otimali da budu pljuvani, ponižavani i ismejavani (imaju "strašan" motiv - novac), ali ne i opravdati njihov postupak, no nikako ne razumem ove još veće "nesretnike" s' ove strane ekrana koji troše svoje dragoceno vreme trujući glavu glupostima, a bez dinara ( €) nadoknade... Eh, da se, makar jednom, ovom narodu "dogodi" pamet pa da ne gledaju to smeće. Korist bi bila višestruka: od uštede struje, preko nepomućene svesti do najisplativijeg izležavanja (ako već nema šta da se radi)...
Previše je primera u istoriji umetnosti i sociologiji umetnosti da su se pojavni oblici kiča i šunda (kao najtežeg oblika neukusa) prilagodjavali sredini i postajali vremenom 'simpatični' te tim i podnošljivi. Od bezbroj primera navešću samo jedan: sredinom 60-tih prošloga veka u našoj zemlji, došlo je do pojave tzv. novokomponovane muzike. Ona je iznedrila do tada nevidjene pojave i 'umetnike' (Lepu Lukić, Tozovca, Boru Spužića-Kvaku... kasnije 'uvaženu umetnicu' Z. Brunclik, itd...) Zbog njih je i donesen i poreski zakon koji je trebalo da bude osnovno sredstvo u borbi protiv tog kiča. Rezultat znamo. Danas su ta imena, manje - više bardovi, klasici, i kako se već medjusobno ne nazivaju, a na sceni se nalazi novi sloj taloga koji je pomerio gotovo nepomerive granice šunda. Sada su na delu Cice, Mice, Jami, Jellene, Seke, Karleuše, itd... O, iza njih će stići neko još gori, koliko god to nezamislivo izgledalo.
Mnogi, koji su u početku osećali opravdani revolt i gadjenje zbog ove majmunske imitacije tudjih kulturoloških i vrednosnih sistema, sada počinju da osećaju simpatiju za kič-ljude koji su rešeni da se ovako proslave. To tako počinje, videli smo, a kraja nema! Za neki mesec junaci BB biće nacionalni heroji, njihove replike prepričavaće se kao da su izrečene u filmu ''Mi nismo andjeli'' i tle za dalje propadanje našeg duhovnog bića biće spremno da primi nove bolesnike i njihove ideje.
Upravo gledamo bb-vip4 na tv-pink (ukucani ex-yu ili regije kako se to sada govori): resetkama odvojen siromasni od bogatog geta, u siromasnom delu Lepa Lukic i Era Ojdanic imaju bebu-robota... Igra? Show? Zabava?
Ne, tu zabave nema, niti čovek sme da se zabavlja tudjom iskrivljenom ličnošću jer je to patogeno i nehumano!
Ko hoće da uživa u BB neka ga, ali neka zna da to uživanje košta tako i toliko, da stvarno nema cenu. Amerikanci, kreatori brojnih kič pojava lepo kažu: "Nema besplatnog ručka." Ni ovo zezanje neće biti besplatno, a ko voli - nek izvoli...
Balkan se upinje
naučiti voajerstvu
Kako se uvući
u tuđu zadnjicu
o svom trošku.
Masturbacija
u ispovijedaonici Novoga Boga
nas ispunja suštinom
koja treba roditi uzaludnost
što prije!
Buduća dama
nada nacije
ustavši iz svog brloga
krmeljavo slatka
navlači fantomku
i uzavrelim prstićima
čupa elastik
nestašnih tangica
bolno usađenih među guzovima.
Publika je u delirijumu
Estrada je nemilosrdna
Ne prašta loše napravljenu kajganu
Majmuni opet aplaudiraju
Šaljem SMS
malo košta
tek da doprinesem prosperitetu
Reality Show
je smisao opstanka
Neće nas oduvati
Proći će i ovo
* * *
Špijunska akcija je u toku
Cijenjeni auditorijum
nadgleda grupu
mazohistički
obojenih likova
Obesmišljavamo
obavještajne službe
dobrovoljnim samopotkazivanjem
Brustenhalter se kopča
na treći prenosnik
po mogućnosti ispod pokrivača
Sise tako ne rizikuju
černobilsku katastrofu
Potom proviriti
i čačkati nos malim prstom
Oni drugi su rezervisani za slučaj
iritacije guznog crijeva
Procedura je izvodljiva
na svim jezicima
bratskih naroda i narodnosti
Sreten Vujović: Veliki brat
Neko nas posmatra
Nisam sve izgubio
Nesto sam i dobio
Nisam sve prokockao
Nesto je preostalo
Neko nas posmatra
Neko nas stalno gleda
Nije sve izgorelo
Nesto sam ugasio
Nisam se izgubio
Ipak sam se snasao
Neko nas posmatra
Neko nas stalno gleda
Ko nas stalno gleda?
ekv
