"My work is really a celebration of the female form.
I like visible sexiness. I like tits and ass."
Vivienne Westwood
“I don’t really keep up with popular culture.
Who is Bono?”
Domenico Dolce and Stefano Gabbana
“It’s just not our style to judge designs of other designers.
Vive le différence!”
pričao mi je kamenorezac pišta olah
kada su ih kao zarobljenike
proveli
pomalo istina kao po zatvorskom dvorištu
proveli po luvru
čika gaži je bio sa njim modni krojač
koji je i kao stogodišnjak
bez greške govorio francuski
kada su ih kao zarobljenike
proveli
razgledao je isključivo kamenje
naime ako niste znali rekao je
pola luvra ako ne baš i ceo
pun je kamenja
nadgrobnih spomenika da budemo precizniji
nadgrobnih kamenova
žao mu je dodao je još što nije pogledao
makar jednu sliku
kažemo mu onu sa splavom
čuo je za nju jer gaži modni krojač
taj je samo slike gledao
sam ram je od ovolikih greda
ako treba mogo bi od njih i raspeće da sklepa
jer da je pogledao makar jednu
sad bi mogao da ispriča elemiru i konradu tukaču
kakva je jedna prava slika
kolika je koliko je kilograma teška
jer kakav je jedan
kamen
to je već podrobno opisao tončiki kovaču
vajaru i rvačkom šampionu
(jeste tonči je bio
prvak srbije 1971.)
sedeo je
ko je sedeo
filosof
kakav filosof
kameni
sedeo je i ispod njegove toge virile su mu sandale
virili su mu jaki prljavi nožni prsti
desna ruka počivala mu je na kolenu
ni stegnuta ni raširena
skoro kao da prosi ali na neki način ipak
kao i da pruža nešto
i ovde je naglo prekinuo nit svoje priče
i pitali su ga oko stola svi šta dalje
nema dalje odgovorio je
jednostavno nema
glava mu je u ramenu bila odlomljena
zolika i otokar do jutra su ga ispitivali
već su i spremačice stigle
dok im je pošlo za rukom da ustanove
da je kamenorezac pišta olah u parizu
sreo stoičara hrisiposa
pišta olah koji inače više ne radi u struci
izdao je kuću pekaru muhiju
pod stare dane je počeo da se kurva
sa bakotom i sa adamom
otokar je iz istih stopa otputovao u pariz
i ostao tamo do današnjeg dana
da na licu mesta proučava hrisiposov ljudski lik
objavio je lep članak u segedinskom časopisu pompei
o zakrpljenoj (odnosno restaurisanoj) mramornoj togi filosofa
jedino mu slepi vig veselin nedostaje kako je poručio
da vidi
da mu opiše hrisiposov oblik glave
da mu kaže boju njegovih očiju
otokar se koleba između zelene i plave
zolika je pak u svom predavanju
na atinskom kongresu o stoicizmu
u posebnom poglavlju obradio hrisiposovu dijalektiku
na tragu poznate hegelove primedbe po kojoj
ukoliko bi bogovi živeli dijalektički
jedino bi uvažavali hrisiposovu dijalektiku
zolika je sa onom za njega karakterističnom ozbiljnošću
temeljitošću apsolvirao ovu dijalektiku bogova
štaviše pokušao je tamo za govornicom i da je primeni
pomenuvši naravno i ime ištvana olaha
deo stručne javnosti je zolikin spektakularni performans
proknjižio kao bitni pomak drugi su pak
vidno ljubomorni mrmljali nešto o tome
da već i u filosofiji bačvani
hoće da diktiraju
modu
a jedan peštanski filosof je u svom atinskom izveštaju
naglasio da zolika ipak nije trebao
da proglasi bogove boljševicima
O t o T o l n a i