---------------------------------------------
JA: Jednom sam jednom rekla: VOLIM TE BUDALO MALA i on se naljutio, a kad sam se ja naljutila: MRZIM TE BUDALO VELIKA, tek je shvatio. P.S. Duso, je li to to? P.S.2 Ne znam jesi li dobio moje pismo - mi zajedno vise nismo. P.S.3 NAJVISE VOLIM DA CITAM PISMA u PONOC, ALI NEMAM NIKOGA DA MI PISE. Eh, puste zelje! (00:00)
ON: Ljubavi, ponasas se kao dete kome su uzeli lutku - i posle ja dete? Sto bi rekli klinci - RASKINULI SMO? - dobro, tvoja zelja je za mene zapovest! (2:32)
JA: Ha-ha-ha! Ipak mi pises, a ja cekala! Znas, otvorio si mi srce * nemoj svoje # zatvarati. Ne moze se ljubav dogoditi u isti tren, ali ni proci za 2 trena. Puno cu ti jos pisati i tek je pocelo, ljubavi moja. Nemoj sad da me povredis, ti si prvi poceo, ja nisam ni znala, ni lagala. SAD RECI STA GOD HOCES... (2:40)
ON: Nikad mi nije bila namera da te povredim. Ti ne znas koliko te volim - sanjam, mastam o tebi, zelim te... (2:55)
JA: Cudan nacin, ali tako je to! Mili, da cutimo, jer cemo o5 nesto pokvariti. U ovom trenu sam sretna i samo se toga bojim... (3:05)
JA: Ljubavi, uz kafu jutros citam po ko zna koji put Nerudine LJUBAVNE SONETE. Samo je on znao pisati o ljubavnoj sreci. Ljubavna bol pise pesme. Kako opisati ljubav? Zato danas mogu samo da ga citam, citiram ili cutim. A ti ljubavi, sta radis i kakva ti je ova martovska nedelja? (11:15)
ON: Sveze probudjen posle sinosnje zurke osecam se prilicno istroseno. Uzeo sam MP3"yu set ROCK retrospektiva", pa se podsecam nekih stvari, dobrih stvari. *B* (11:21)
JA:Mogli smo i da se sretnemo u vremenu
ta livada na kojoj smo se sreli
ah maleni beskraj!
Vratimo se tamo.
Al' s ovom ljubavlju, ljubavi
nije svrseno i kao sto rodjenja
nije imala, ni smrti nema
ona je kao reka sto plovi
od usana do usana
i od predela do predela.
-XCII- Lj.S. P. NERUDA (18:15)
JA: Izgubili smo i taj suton
niko nas nocas nije video spojenih ruku
dok je modra noc padala na zemlju.
Vidio sam sa svog prozora
svecanost zalaska na dalekim bregovima.
Ponekad bi se kao novcic
uzario komadic sunca u mojim rukama.
Secah te se duse stegnute
i po toj tuzi ti me poznajes.
Gdje si tada bila?
S kojim ljudima?
Koje si reci govorila?
Zasto mi sva ta ljubav dolazi odjednom
kada sam tuzan i znam da si daleko?
-10. Ljubavni sonet - P.N. - (22:15)
ON: Ceo sam dan u blagoj nesvesti. Eto vidis sta ti je "mladost"? - jedna neprospavana noc i mogu na bolovanje (cajevi, antibiotici, + 38,2°C). Normalno - ceo dan sam prespavao. (22:34)
JA: Zao mi je, mozda se ne secas nasih reci? Izvini sto dosadjujem, zelim ti brzo ozdravljenje. Saljem pesmu koju sam sad napisala o nasem prvom danu uzajamne ljubavi. Laka ti noc i cuvaj se, ljubavi moja! (23:00)
ON: Ljubim te i cujemo se. (23:15)
JA: *CUTIMO*
Slavimo li ili smo porazeni?
Porazila nas najslavnija rec!
Dan cutanja za nju.
Nas nema, ona caruje.
Takve su reci, vole vlast
i cekaju svojih 5 minuta!
*R*
(23:30)
--------------------------------------------
Ljubavna priča
Mogao bih pisati stihove još tužnije ove noći
Napisati, na primer: Noć je osuta zvezdama i u daljini cvokoću zvezde.
Noćni vetar bludi po polju i peva...
Mogao bih pisati stihove još tužnije ove noći.
Voleo sam je, a ponekad i ona je volela mene.
U noćima kao što je ova, bila je u mom zagrljaju.
Toliko je puta poljubih pod beskrajnom kapom nebeskom.
Volela me je, a ponekad, voleo sam i ja nju.
Ko ne bi voleo te oči krupne i sigurne?
Mogao bih pisati stihove još tužnije ove noći
i misliti kako je nemam i kako je izgubih...
Slušam beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju
a stih pada na dušu kao na livadu rosa...
Šta mari što moja ljubav ne mogaše da je sačuva?
Noć je osuta zvezdama, a ona samnom nije.
To je sve. U daljini nečija pesma. U daljini...
Moja duša se ne miri s tim što sam je izgubio.
Kao da je žele privući, moje je oči traže
srce je moje traži, a ona samnom nije...
Ista je noć u kojoj se isto drveće belasa...
Mi nekadašnji, već nismo ono što besmo...
Već je ne volim sigurno, al` kako je voleh...
Moj glas je tražio vetar da bi joj do uha stigao...
Već je ne volim... sigurno, ali je i volim... možda.
U noćima kao što je ova, bila je u mom zagrljaju.
Moja se duša ne miri s tim da sam je izgubio
mada je ovo poslednji bol koji mi nanosi
i ovo poslednje reči koje joj upućujem...
Trenuci
Lagano umire onaj koji ne putuje
onaj koji ne cita,
onaj koji ne slusa muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji unistava vlastitu ljubav
onaj koji ne prihvata pomoc.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika
postavljajuci svaki dan ista ogranicenja
onaj koji ne menja rutinu
onaj koji se ne usudjuje odenuti u novu boju
i ne prica s onima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji bezi od starosti
i njenog vrela emocija
onih koji daju sjaj ocima i napustenim srcima.
Lagano umire
onaj koji ne menja zivot kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi
onaj koji se ne zeli odreci svoje sigurnosti radi nesigurnosti
i koji ne ide za svojim snovima
onaj koji nece dozvoliti
nijednom u svom zivotu
da pobegne od smislenih saveta
Zivi danas!
Reskiraj danas!
Ucini danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti sretan!
Pablo Neruda
