KAKO DA POSTANES VELIKI PISAC
Moras pojebati vrlo mnogo zena
lepih zena
i napisati nekoliko pristojnih ljubavnih pesama.
nemoj se brinuti o godinama
i novo-nailazecim talentima
samo pij vise piva
vise i vise piva
i idi na konjske trke najmanje jednom
nedeljno
i pobedi
ako je ikako moguce.
uciti pobediti je tesko
svaki balavac moze biti dobar gubitnik.
i ne zaboravi svog Bramsa
i svog Baha i svoje
pivo.
nemoj previse vezbati.
spavaj do podne.
Izbegavaj kreditne kartice
ili placanje bilo cega na
vreme.
i upamti da nema nijedne guzice
na ovom svetu vredne preko 50 dolara
(ove 1977).
ako si sposoban da volis
najprije voli sebe samog
ali uvek budi svestan mogucnosti
totalnog poraza
bez obzira da li razlog za taj poraz
izgleda dobar ili los
jedan rani ukus smrti nije tako
losa stvar.
kloni se crkava i barova i muzeja
i nalik pauku budi
strpljiv
vreme je svaciji krst
i osim toga
odagnaj
poraz
izdaje
sav taj izmet.
ostani uz pivo.
pivo je neprestana krv.
neprestalan ljubavnik.
nabavi veliku pisacu masinu
i dok se noge mimoilaze
ispred tvog suterenskog prozora
udaraj u tu stvar
udaraj je jako
ucini od toga teskasku borbu
ucini od toga bika koji navaljuje
i secaj se starih pasa
koji su se borili tako dobro:
Hemingveja, Selina, Dostojevskog, Hamsuna.
ako mislis da nisu otkacinjali
u malim sobiccima
bas kao sto ti sada otkacinjes
bez zena
bez hrane
bez nade
onda jos nisi spreman.
pij jos vise piva.
ima vremena.
a ako ga i nema
i to je u redu
takodje.
PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE
Mi imamo sve i mi nemamo ništa
A neki ljudi to rade u crkvi
A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola
A neki ljudi to rade u Palm Springsu
Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa "kadilak"-dušama
"Kadilaci" i leptiri
ništa i sve
to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u
Korpus Kristiju
Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe
Nešto u 8 izjutra
Nešto u biblioteci
Nešto u reci
Sve i ništaa
U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki
I ti ga njišeš
Jedan
Dva
Tri
I onda ga imaš
Mrtvo meso u vrednosti od 200$
Njegove kosti uz tvoje kosti
Nešto i ništa
Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno
Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori
A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra
Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…
Oni ti ništa ne govore
Mi imamo sve i nemamo ništa
Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom
Rečne mahovine
Gorim od onog od govana
Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i
Protiv pokreta
Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi
Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima
Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem
Putem na kome neki ludak sedi čekajući
Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže
I nagutanim ljuskavog sivila
Dani vina i vikanja
Tuča po sokacima
Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva
Pokopanih u jaucima
Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata
Koji urlaju od bola
Majko Kapri!
Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš
Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale
Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari
Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz
Svoja tela
Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i
Osećaju, i trče gore-dole
Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i
Bubama-nalik-uverenja
Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi
Sa zaključanim vratima
Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge
Isuviše duge
Dani posmatranja žive ograde
I ništa, i nista
Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim
Stopalima
Ljudi koji liče na žabe, hijene
Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena
Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i
Profitirati
Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje
Koju treba izbušiti ili se njome razmetati
Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih
Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi
I onda to opravdali jer je takav zakon
Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne
Vide
Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta
A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći
Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik
Puževima balavcima
I još gori
I ništa
Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici
Aviona,
U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi
Želeo
Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke
Slomljene glave
Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka
Mi imamo sve i nemamo ništa
Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju
Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak
Odgovarajuće ishrane
Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi
Automobili ili kičma slomljena na skijanju u
Švajcarskoj
Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne
Promene i raspadanje
Čovek koga si do juše poznavao
S kojim si zajedno rasturio 10. turu
Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut
Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom
Kako samo odlaze
Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći
Dani kao ovaj
Kao tvoj tadašnji dan
Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije
Do tebe?
Šta vidis danas?
Šta je to?
Gde se nalaziš?
Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji
A nekad čak i oni poslednji
Prazni komadi zemlje nisu loši
Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše
Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj
Najboljoj sterilnosti nisu loši
Užasni su ali nisu loši
Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru
I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš
Da ti je jezik još uvek tu
Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni
I pokušavaju da budu ružičasti
I pokušavaju da budu germanijumi
Nije čudo da žene ponekad plaču
Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo
Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za
Cigaretom?
Još jedan dobar dan
Jedan njegov mali deo
I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim
Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka
Neke od njih žele kakao i novine
Neke od njih žele topao tuš
Neke od njih žele muškarca
Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju
Dovoljno i nedovoljno
Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat
Anti-tela, kutije s maramicama…
U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog
Dima iz urni
I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona
I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora
Pronaći ćeš prljavštinu
Možda čak i zemlju
A ako pogledaš koz prozor
Biće opet neki dan
I kako stariš i dalje ćeš gledati
I gledati
Usisavajući pomalo svoj jezik
Aaa-aaa
Nee-nee
Možda
Neki to rade prirodno
Neki opcesno
SVUDA.
SMRT PUŠI MOJE CIGARE
Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju.
Isuse, čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući.
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin
Padobranac, ščepaću te
Važi srce, kažem joj
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.
ZA STARU KRNJAVU
Poznajem ženu
Koja stalno kupuje slagalice
Kineske
Slagalice
Pločice
Žice
Deliće koji se na kraju sklope
U neku celinu.
Ona matematički
Rešava sve svoje
Slagalice
Živi pored mora
Iznosi šećer za mrave
I veruje
Iz dna duše
U bolji svet.
Njena kosa je seda
Retko se češlja.
Zubi su joj krnjavi.
I nosi široke, bezoblične, radne
kombinezone na telu koje bi
Većina žena volela da ima.
Godinama me nervirala
Onim što sam smatrao njenim
Hirovima
Kao što je potapanje ljuski od jaja
u vodu (da njom zaliva biljke
kako bi dobile kalcijum)
Ali, kad na kraju razmislim o njenom
Životu
I poredim ga sa drugim životima
Blještavijim, originalnijimi
Lepšim
Shvatim da je povredila
Manje ljudi nego iko koga znam
(a pod povredila mislim samo to
ništa više.)
Prošla je kroz teške periode
Kada je možda trebalo
Više da joj pomognem
Jer ona je majka mog jedinog deteta
I nekad smo se mnogo voleli
Ali prošla je kroz to
Kao što sam rekao
Povredila je manje ljudi
Nego iko koga znam
I ako se tako gleda
Eto
Stvorila je bolji svet.
Pobedila je!
Frensis, ova pesma je za tebe.
CUDO NAJKRACE TRAJE
Znas, bilo je jako dobro.
Bilo je bolje nego bilo sta.
Bilo je kao nesto
Sto mozemo podignuti
Drzati, gledati
i onda se smijemo
Zbog toga.
Bili smo na Mjesecu,
Bili smo na jebenom Mjesecu
Imali smo ga.
Bili smo u ratu
bili smo u beskrajnom ponoru.
Nigdi nema takvog mjesta.
Bilo je duboko
I svjetlo
I visoko.
Primaklo se tako blizu ludila
Smijali smo se bezumno.
Tvoj smijeh i moj.
Pamtim kad su tvoje oci
Glasno rekle: VOLIM.
Sada, dok se ovi zidovi
Tako necujno, ljuljaju
Ima gorih stvari od
usamljenosti
ali cesto prodju decenije
dok se to shvati
i najcesce
kada shvatis
vec je prekasno
a nema niceg goreg
od tog prekasno.
Shoes
when you're young
a pair of
female
high-heeled shoes
just sitting
alone
in the closet
can fire your
bones;
when you're old
it's just
a pair of shoes
without
anybody
in them
and
just as
well.
No. 6
I'll settle for the 6 horse
on a rainy afternoon
a paper cup of coffee
in my hand
a little way to go
the wind twirling out
small wrens from
the upper grandstand roof
the jocks coming out
for a middle race
silent
and the easy rain making
everything
at once
almost alike
the horses at peace with
each other
before the drunken war
and I am under the grandstand
feeling for
cigarettes
settling for coffee
then the horses walk by
taking their little men
away-
it is funeral and graceful
and glad
like the opening
of flowers.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
15.3. subota
JA: Dobro jutro mili! Raspored jutarnje samoce vikendom: u 7 budna, 8-10 citanje, pisanje uz kafenisanje - sve u krevetu. Obozavam mirna jutra sa mirisom kafe. Posle ce frke. Javicu se popodne i navece. P.S. Pesmama sam srezala krila. Mene spase, a pogode drugu dusu.(9:05)
JA: Jedna moja frka prosla. Tek cu da predahnem. Pretpostavljam da si bio na sahrani ili bar pratio tv prenos. Utisci?Kako si ti? (17:10)
ON: Bio na sahrani - sad sam umoran, istrosen i porazen. Strasno je kako nas narod pocinje da postuje i voli coveka uvek prekasno. Sto bi rekao Charles Bukovski"a nema niceg goreg od tog prekasnog". Svakog marta nesto se desi: 16.3.2002. umro Danilo Bata Stojković, 14.3.1994. Č. Bukovski... Tvoj B. (19:31)
JA: " Ubij svog psa. Kandiduj se za gradonacelnika, zivi u buretu, razbij sebi glavu tomahavkom, sadi lale na kisi - ali nemoj da pises Poeziju." P.S. Ispricacu ti jednom nesto o Bukovskom. Djaci mi kupili njegove PESME za 8.mart. P.S.2.Svi umiremo, ali VELIKI ostaju! (19:50)
ON: " Zene, Muzika vrele vode, Fotografije iz pakla, U cemu je problem, gospodo? Bludni sin, Beleske starog pokvarenjaka, Pulp, Factotum, Post office, Šekspir ovo nikad nije radio, Cvet pesnika i zverski jauk, Bezobzirniji od skakavaca..."( 20:03)
JA: Da, ti sve imas, a ja puno secanja u sebi i nesto novih sitnica. Posle svega sve pocinje. Tek sam naucila igru." (moja malenkost) P.S. Cutanje ili caskanje, sta ti je lakse? (20:45)
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
(Čarlsu Bukovskom)
Rekoše mi da ličim na Bukovskog
U poeziji naravno a da kako
I ja se uozbiljih
Je li to dobro ili loše
Ne znam
Sramota me priznat nije
Niti znam Bukovskog
Niti kakav mu je opus
Ali ako sam slična njemu
To je priča o riječima
Koje neke duše nađu u datom trenu
I upotrijebe na isti ili sličan način
Ja i Bukovski se nismo znali
A jedno na drugo se ugledali
On na engleskom
Ja na srpskom
Ali jezik je riječ
A riječ je duša
(HN 2001)
