Što je vise prica o globalnom otopljenju to je vise zime i hladnoce, a pisala sam vec da je ne volim i da svaka pahulja koja padne, padne mi za vrat... po ko zna koji put, ko zna koju godinu, umesto proleca, stigne zima, nije to baba marta i njene huke, zima jos jednom sibnula repom za oprostaj... pada polako, ali sigurno i nece ni stati, ni brzo nestati... odavno nije nista kao sto je bilo, ni godine, ni godisnja doba, ni zime ni lete, a proleca i jeseni su samo upisani u kalendar... evo jos 10 dana do tog kalendarskog i totalni poraz proleca... sva evropa drhti, osim balkana i spanija zavejana, u americi nezapamceno nevreme...
mozda samo u sahari nije hladno... macak je na peci, sva sam se skupila da sacuvam ono malo energije u telu, sedim ispred kvarcne grijalice koju ne gasim... jutrosnji prizor: beli okean dokle oko dopire, a ispred mene, balkonska ograda se ne vidi od snega... a mora se vani za poslom, kupovati namirnice za jelo, (dijeta u zavrsnici drugog kruga i vec postaje tesko piti puno vode) ziveti, a dosadila i zimska odora, poceh neki dan s radoscu praviti planove za prolecnu kupovinu: farmerke, neke krpice u prodavnici Indija jer blizina proleca me ugreje i podigne, ovo me sad ponovo vratilo u belu depresiju, treba zaspati i prespavati i mart... molim probudite me u prolece ako ga bude?
Ne volim i ne zelim sneg ni na slikama, zazmurim i sa svojim suncobranom sanjam tople kise, vetrove i vrtove, cvece i ptice, topla mora, luke i klupe, plaze i pesak, ribe i skoljke, ribare i mornare, brodove i rtove dobre nade, svetionike i oaze, mirise i zvuke cveca i cvcaka, drvece sa ogromnim zelenim krosnjama, livade sa ovcama i jaganjcima, reke sto zure morima, a mora okeanima, a sve prema juga... zelim da se probudim na tom toplom jugu ako ga jos negde ima... a do tad spavam...
i sve mi je jasno
Da je napolju zima
i hladno je svima
Prespavati jutro,
prespavati vek
Kako li je tek?
Ja ne pratim stampu
jer unapred znam
Na dobre mi vesti
ne mirise dan
Prespavati jutro,
prespavati vek
Kako li je tek?
Mamurni ljudi
Ko vas to budi
Pravo na jastuk
imamo svi
Mamurni ljudi...
Koliko je sati
ja necu da znam
Jer nije mi zivot
uvek radostan
Prespavati jutro,
prespavati vek
Kako li je tek?
Leb i sol
