romantika

Ima li je ili nema... danas i uopste, i sta je... postoji li u zivotu ili je samo u starim knjigama i starim filmovima i kome je uopste do nje danas... ko place dok cita neku knjigu ili gleda neki film? Dobro, suze bas ne moraju teci u potocima, ima li one knedle u grlu i uzdaha i ako ima, kako to da nas se tamo neciji zivot tako i toliko dotice... i da li je to neciji ili bas nas, kako-tako, ali dok ima te suze u oku, ima i nas, ima i nade za ljude... na jednom forumu na kome sam puno pisala, a sad samo citam, vidim temu: 10 vasih najboljih filmova... jednako tesko odabrati kao i deset knjiga... u traganju na netu o5 nalazim top 100 americke akademije filmske umetnosti koja se pravi svakih 7 godina i o5 razocarenje, toliko je filmova po mom neopravdano izostavljeno, a toliko se o5 tu neopravdano nalazi... ali o kriterijima i ukusima se ne raspravlja...

Pokusavam da napravim svoju listu... od Rudolfa Valentina do danasnjih dana... nemoguca misija... polazim od tih klasika romantike, pa onih koji svojim umetnickim vrednostima moraju biti tu i sta dobijem... bar dve-tri liste sa po 10... i evo danas te prve liste... romantika... veliki filmovi... sage... vecinu imam na dvd-u i cesto ih ponovo gledam... pokusacu da ih poredam hronoloski, a ne koji je prvi, a koji 10-ti, ali zadnjih godina ubedljivo najgledaniji u mom kucnom kinu je film Doba nevinosti (The Age of Innocence (1993) by Martin Scorsese, starring Daniel Day-Lewis, Michelle Pfeiffer and Winona Ryder). Kad god imam parce vremena za svoju dusu, kad mi god zatreba malo neznosti, vere u ljubav i cistote ljudske duse, o5 ga gledam po ko zna koji put, a kao da je prvi...
Da li je doba nevinosto prohujalo sa vihorom?

Gone with the Wind: Clark Gable, Vivien Leigh
Evo, sad kad sam htela da napisem i tih deset, morala sam da izbacim jos puno njih... i shvatam da ova moja podela i nije dobra... koliko su ovi, uslovno nazvano romanticni, umetnicki, toliko su umetnicki, romanticni, drukcije i ne bi bili veliki filmovi... podela na zanrove je nesto drugo... ali svaki dobar film mora da ima emociju, kao i roman ili pesma, kao svako umetnicko delo, te u tom smislu jedan Taksista ili Poslednji tango u Parizu, nisu i ne mogu biti ne-romanticni, ali su i nesto drugo, ipak zadrzacu se na toj prvoj podeli, recimo filmovi koje zene gledaju sa maramicom u rukama, ali ni muskarce ne ostavljaju ravnodusnim... a kad sam o5 kod takvih, moram nesto reci o jednom koji sam vise puta gledala i svaki put me ganuo, a koji i nema neku umetnicku vrednost, ali ima tu neznost, tu suznu pricu i nezaboravnu emociju, to je film Prljavi ples, a ostaju... Titanik, Engleski pacijent, Amelija Pulen, Ples s vukovima, Zgodna zena, Zaljubljivanje, Oficir i dzentlmen, Princ i igracica, Boni i Klajd, Kazablanka i mnogi, mnogi drugi...
-Prohujalo sa vihorom 1939
-Istočno od raja 1955
-Do poslednjeg daha 1960
-Sjaj u travi 1961
-Doktor Živago 1965
-Rajanova kći 1970
-Ljubavna priča 1970
-Prljavi ples 1987
-Doba nevinosti 1993
-Legenda o jeseni 1994

Znam, Laro, znam da pamtiš onaj dan
Kada je s njim nestao jedan san

Još tuga spi na bledom licu tvom
Bez njega, znam, hladan i pust je dom

Stepom čete vojnika jure
Strepiš da l’ živi još uvek on

Vojnici svi sad vole pesmu tu
Zajedno s njim pevaju uvek nju!

Znam, Laro, znam da pamtiš onaj dan
Kada je s njim nestao jedan san

Vreme leti a njega nema
Laro, znaj, ipak će doći on

Čuj, Laro, čuj zvuk stare pesme te

J.M. Jarre: Larina pesma
(Doktor Živago 1965)