*Sva sećanja na Isidoru Sekulić kazuju o njenoj krajnjoj usredsređenosti na stvaralački rad, na pisanje koje je za nju bilo "slično religiji". Među savremenicima koji su je poznavali i posećivali u skromnoj prizemnoj kući sa baštom na Topčiderskom brdu vladalo je neizmerno poštovanje prema ovoj ženi "apostolu samoće", kako su je zvali, njenom enciklopedijskom znanju, njenom izvrsnom poznavanju mnogih stranih jezika, redovnom praćenju domaće i svetske literature, prema njenoj oštroj kritičkoj reči...
Ukratko, rođena je 1877. u Bačkoj, Učiteljsku školu završila u Somboru, Viši pedagogijum u Pešti, doktorirala u Berlinu. Govorila je sedam jezika, izvanredno poznavala književnost, umetnost i kulturu. Na jednom od svojih putovanja upoznala je Poljaka dr Emila Stremickog za koga se i udala, a posle njegove iznenadne smrti posvetila se isključivo književnosti i umetnosti. Bila je prva žena akademik u Srbiji, prvi profesionalni pisac u Srbiji, prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije i osnivač Pen kluba u staroj Jugoslaviji. Pisala je Saputnike, Pisma iz Norveške, Đakona Bogorodičine crkve, Hroniku palanačkog groblja, Balkan... Posle napada Milovana Đilasa na njenu knjigu Njegošu, knjiga duboke odanosti, i posle nerazumevanja književnih krugova prema njenim misaonim kosmopolitskim širinama, sklanjajući se od njihovog podozrenja, usamljena i odbačena, ostatak života provela je u strahu od anateme kulturne elite "vunenih vremena". U rezignaciji spalila je svoju drugu knjigu o Njegošu. Nije slučajno govorila "naćutah se i nastrahovah se..." i nije slučajno mlade pisce savetovala da uče strane jezike i da putuju, govoreći "i komunizam će proći...". Ceo život posvećujući usamljeničkom radu, putovanjima, borbi za drugačije kulturne vrednosti, za kosmopolitski duh, stvorivši vrednu, misaonu i duboku književnost, Isidora Sekulić je umrla 1958. godine, sahranjena skromno, bez govora i venaca, samo uvijena u beli čaršav.
**Malo je znano da modernu igru otpocinju u Americi pocetkom veka tri samouke zene izrazite umetnicke osobenosti:
Isidora Dankan (Isadora Duncan:1878-1927)
Loi Fuler (Loie Fuller: 1862-1928) i
Rur Sen Denis (Ruth St Denis: 1880-1968)
Svaka od njih trazila je sopstvenu igru:
Isidora oslonjena na grcku filozofiju zivljenja i igre;
Loi traga za onim sto igri daje novu dimenziju - osvetljenjem i bojama;
Ruth se okrenula Orijentu i Indiji.
Sve tri stoje na pocetku price o stvaranju moderne igre i novog shvatanja zivota
***Isidoru Bjelicu: šokantna spisateljica s biografijom filmske zvezde, zavisnica od indijskih čajeva, pametnica, kolekcionarka avionskih karata, jezičar, skandal-majstor i muzejski primerak retroribe. Tu su još njen muž (Nebojša), deca (Lav Grigorije i Vila Evanđelinal), dadilje, kućne pomoćnice, intimne prijateljice, bivši ljubavnici i mrtvi geniji. Odmah da raščistimo: ona zaista izgleda, psuje i ponaša se kao Barbara Haton, samo što za razliku od sirote male bogatašice, njene misli izlaze iz šešira. Nedavno je u Berlinu šofer promašio adresu hotela i sa sto na sat ih zakucao u banderu. Lekari kažu da je živa i zdrava jer je na glavi imala šubaru od belog nerca.
1. Postoji li deo tela koji niste slikali, opisali, ili na bilo koji način "prodali"?
Pošto u top-ten srpskih fetiša spadaju samo moje sise i nos, moram da skrenem pažnju na kolena i desni nožni palac na kojima nisam zaradila ni kinte, mada je nekoliko vrlo uspešnih biznismena ili mafijaša, odnosno policajaca, za njih, klečeći, nudilo sve.
2. Političku nevinost ste izgubili na žurci, o čemu je ćela zemlja brujala, a devojačku?!
Kako sam se i zaklela na isledivanju u bosanskom DB-u, nevinost sam izgubila preko Drine. U istim godinama kao i Hju Hefner. O tome sam detaljno pisala u autobiografiji Moj život moj skandal. Ovih dana izlazi prošireno izdanje. Kao avans za ovu knjigu dobila sam konja, tačnije kobilicu-galoperku, prelepu Neru. To me je stimulisalo da se ispovedim.
3. Zašto niste ostali s Dragoslavom Bokanom, kada je ta veza bila vaš najbolji marketinški štos?
Marketing mora da imafoar pet procenata istine. Ovaj marketinški objekat je bio siromašniji čak i od te zanemarive kvote. Više o tome u mom svojevremeno bunkerisanom bestseleru Verenica ratnog zločinca koji upravo izlazi kod Draganića, pošto je već rasprodat kod Vesmarka, a njegovo četvrto izdanje kod izdavača Knjiga kornere ima još dvadeset tri primerka. Požurite. Ipak, da budem do kraja iskrena, ja sam se tada zaljubila u njegovog dobrog prijatelja. Iz kreveta sam mu telefonirala da ga ostavljam, jer mrzim prevaru.
4. Šta ste pronašli u Nebojši Pajkiću?
Pa ja sam se udala zbog novca. Svako zna da je meni novac najvažniji. Uostalom, šta mislite odakle pare za sva ta putovanja, bunde, filmove?
5. Tvrdite da je seks zaslužan čak i za vaše militantne desničarske stavove?!
Komunistička policija mi je stalno objašnjavala da sam desničarka dok nisam ozbiljno proučila tu stvar i videla da je beskrajno seksi. Uostalom, svi veliki pisci su bili desničari - od D'Anuncija do Balzaka, od Paunda i Bernanosa do Joneska i Crnjanskog.
Metafizički salon majstora opsene
Popularna spisateljica i njen suprug stan u potkrovlju pretvorili su u muzej pun umetničkih slika, totema, ćupova, ćilima, robota, šešira i skupocenih suvenira, i u njemu organizuju žurke posle kojih vežbaju svoje deduktivne sposobnosti otkrivajući ko je od gostiju uništio koji komad pokućstva
Na žurkama i čajankama, koje kao da neprekidno traju u stanu Isidore Bjelice i Nebojše Pajkića, zajedno sede književnici, slikari, političari, rokenrol zvezde, folk pevačice, striptizete i gej aktivisti. Sa ciljem da gostima požele dobrodošlicu, ali i da ih dovedu u stanje šoka, domaćini su osmislili originalne detalje koji krase ulaz u stan. Na vratima su, umesto jedne, postavljene dve pločice s prezimenima supružnika, i to s leve i desne strane, ispred su dva mala drveta u saksijama, fenjer iz Tunisa i venac od cveća. Nedostaju samo još dve ploče sa natpisima metafizička država i politart koje će uskoro biti okačene. Kad pređu prag, posetioci se prvo suočavaju sa kamenom fontanom, berberskim ćilimom i oslikanim drvenim paravanom koji služi za odlaganje kaputa i šalova. Onda shvate da su, zapravo, ušli u mali muzej.
Umesto tepiha podove prekrivaju ćilimi iz severne Afrike, a svi lusteri i lampe kupljeni su u Tifaniju. Obožavaju bočno svetlo, jer pravi dobar štimung. Prostor je pun umetničkih predmeta i skupocenih suvenira iz svih krajeva sveta, ali su sve stvari nasumično raspoređene. Isidora i Nebojša su fetišisti i kolekcionari, vole da su okruženi lepim stvarima, ali nemaju nikakav sistem po kome ih ređaju oko sebe. Sve je pomešano: šahovske table od oniksa, Tesline lampe, kavezi bez ptica, venecijanske maske, totemi, nadrealistički kolaži, roboti i japanski zapisi za dugovečnost
- Stan je krcat suvenirima. To nisu ukrasi za kuću, nego predmeti koji podsećaju na mesta koja smo posetili - priča Isidora. - Na pultu između kuhinje i dnevne sobe, pored šaha s figuricama egipatskih bogova stoji pehar s peskom iz Sahare. Dodirnem ga svaki put kad mi nedostaje Afrika. Moja kćerka Vila Evanđelina se zbog sličnih emocija svako veče pred spavanje pozdravlja s piramidama na slici pored kreveta. Navučeni smo na putovanja, patološki, reklo bi se. Mene već dvadeset i dva dana posle povratka iz inostranstva hvata kriza, opet bih da idem nekud. Skoro smo se vratili s puta oko sveta i doneli još nekoliko novih artefakata, među kojima su i četiri šešira za mene. To je bilo čudno iskustvo, jer smo za dvadeset pet dana prošli sva godišnja doba idući sa istoka na zapad, a zbog promena vremenskih zona desilo se da je dva dana zaredom bio isti datum. Prvi put smo bili u Japanu, ali su nam se dopale samo trešnje.
101 muskarac u cetiri godisnja doba
Vreme neumitno tece i svaki minut je poslednja sansa da oceve nase dece zavolimo kao decu. Sve ostalo su jagode, blagi pejzazi, mirisljavi flertovi, meki jastuci, tihe plaze, promenjene uspomene i telesna lepota. Stvari nepreseljive na drugi svet. Bar ne do konacnog suda dok nasi pejzazi ne postanu vecni, dok telo ne postane besmrtno, dok pogledi ne budu govor precizan kao reci, dok lepota ne postane ogranicena, dok ljubav ne bude savrsena... Kao ona prema Sinu.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
21.3.2003. petak
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
JA: "JER DANAS JE NALIK NA PRAZNIK, NA PROLEĆE, NA SVEČANOST"...
Ne odgovaras, a ja imam broj i strast za pisanjem. Dok dete ne izgustira igracku ide... " Prolecni ljubavnici su krhki i romanticni: slikari, pisci, vitezovi, aristokrate. Sve prolecne ljubavi su uzajamne. U prolece se ne smije kukati. Sve sto se cini nemogucim desice se u prolece." I.Bjelica: 101 muskarac u 4 godisnja doba -
P.S. O tome i jos ponecem, veceras... (17:10)
ON: Svaki put novo iznenadjenje - otkud sad Isidorica (za one neupucene "moja omiljena zenska osoba")? U poslednje vreme se malo iskomercijalizovala - ali ja je znam jos iz perioda kad je bila u vezi sa Bokanom (Verenica ratnog zlocinca). Ona je moja "Sarajka u Beogradu" - koja mi je dala "Autoportret s muskarcima!" (17:49)
JA: ŽIV! Znam je i ja iz SA i HN gde joj je bio deda Jefto! Imam sve knjige, jednu s posvetom, a ja sam o njoj napisalajednu od boljih pesama. Odoh na serije, a ti mi odmah odgovori, hocu li pisati posle da od sebe ne pravim budalu! PS.1 Napisala sam zavrsnicu... PS.2 DA - NE PS.3 U svakom slucaju CMOK od MILE! (18:00)
ON: Pa ti onda znas i Bokana? Posveta kaze: "B... da me sanja" i "B... da ostvari svoje snove!" U potpisu ISIDORA (Pajkić). Postoji li jos neko ko nas povezuje? (18:13)
ON: Duso, da me nisi mozda ti zvala? - Neki nepoznati, mili, zvonki glasic ostavio mi je poruku na sekretarici. Poruka kaze: "B... javi se!" (18:58)
JA: DUŠO, TO JE TO! (Isidora je zestoka, ja sam pesnicka dusa, samo jedan pokusaj eroticne poezije ZOV TELA) Duso, nisam zvala, nemam ni fix, a kamo li sekretaricu. Ja sam hrabra izbeglica sto se vratila u NIŠTA, pa o5 gradi gnezdo i cvrkuce. Duso,da ti nisi danas jeo cevape u ŽELJI? Gledao me neko dugo, ispitivacki? P.S. Meksicka sapunica zavrsila sretno - BLJAK! Sad ce brazilska. Mozda se cujemo - nikad se ne zna. NIJE BLJAK! (19:30)
ON: Duso znam da imas samo broj mog mob. tel.(ali taj broj ima sekretaricu) p.s. Ne volim cevape (ne volim mleveno meso), a najveca zelja mi je da svako jutro vidim sunce! (19:42)
JA: Znala sam, ovaj... duso, ovaj... da ono nije - BLJAK!P.S. Pusti me, ba, da gledam seriju! (20:00)
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ne pitaj me o Bosforu više,
Ja ti ne znam odgovor da dam.
Tvoje oči more mi otkriše
Kao plavi razbuktali plam.
Nikad nisam s karavanom svile
Putovao u bagdadski kraj.
Prigni k meni svoje grudi mile,
Daj da kleknem, odmora mi daj.
Zalud molbe i žar moj - pred njime
Tebi uvek svejedno će biti
Što Rusija – to daleko ime –
Kaže da sam pesnik znameniti.
Mojom dušom harmonika guče,
Mesečina sija i psi laju.
Persijanko, zar ništa ne vuče
Tebe plavom dalekome kraju?
Ne dođoh ti zbog čame i muke,
Kroz maglu sam zov tvoj čuo ja,
I labuđe ti si svila ruke
Oko mene, kao krila dva.
Mir odavno od sudbine tražim,
Ali prošlost prokleti ne želim.
O svojoj mi domovini kaži
Nešto lepo, da se razveselim.
Nadjačaj mi harmonike jeku,
Nek’ čarima novim se omamim,
Da, žaleći devojku – severku,
Ne uzdišem, ne snatrim, ne čamim.
Pa nek nisam bio na Bosforu,
Opis njegov mogu da ti dam,
Jer se oči tvoje, slične moru,
Talasaju kao plavi plam.
Sergej A.Jesenjin
