rano sam naucila da kuvam, bolje receno mama me terala da je zamenim dok ona sije i islo mi je, svi su hvalili moje kuvanje, a sestri je dodeljeno spremanje stana jer su se svi mrstili kad bi probali neki njen buckuris... pre rata sam vec isprobala i vegeterijansku i makrobioticku huhinju, pre toga kupila sam gomilu knjiga o tome, tada nije bilo interneta, a sad na njemu nadjem sve, pa i to sto sam nekad citala... prosla sam i ratni i poratni kurs kuvanja, to je bilo moje prvo pisanje u izbeglistvu, i sad imam tu svescicu sa obicnim i jeftinim receptima da se od nista napravi nesto i moj recept za domaci hleb... i sta je posle svega kuvanje za mene... da ne preterujem sa onim, umetnost i slicno, ali kuvanje sa ljubavlju i kreativnoscu ima dozu i toga, u svakom slucaju to je jos jedno polje u kom se ljudi mogu da iskazu, a sve u svoju korist... da jedu zdravo, ukusno i jeftino... a ona izreka: kad je hrana u pitanju manje je vise je zaista tacna, ona je ovaj put poruka i pouka i meni i drugima, ali iz vlastitog iskustva, znaci, treba probati i uveriti se... i jos nesto... navike su cudo i prejedanje spada u poroke, ali nikad nije kasno promeniti lose navike, a jos bolje: spreciti, a ne leciti, uciti jos decu sta i kako da jedu...
ove 3 zanimljive slicice koje sam nasla, vidim kao parodiju... dnevni meni: dorucak... rucak... i vecera... jutro-gotove pahuljice, rucak-narucena kineska hrana, a vecera-slatkisi u ogromnim kolicinama... a sve sedeci i uzivajuci u kadi, a tek navece u fotelji iz koje se gleda tv i ... :)))
moj je-je4 jelovnik za ovu sedmicu je gotov i sta reci osim da je u utorak zapečeni karfiol bio mmmm... a mešana salata sredom i dalje na top listi, u cetvrtak su bili mladi krompiri, obareni i baceni na tavu sa persunom i karijem... o5 mmm... petkom je vec tradicija, piletina i povrce, a supa od toga ostaje za subotu, vikendom inace kuva sonja, trenutno je okupirana meksickom kuhinjom, a u merkatoru se najzad mogu naci svi sastojci... i znaci jele smo mmmmmmm... a vaga je ok, a je-je jelovnik je lako napraviti i sledeci vec imam u glavi...
Al se nekad dobro jelo
Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke.
Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?
I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"
Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš.
Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom
sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.
Taman smo bili gladni kada se začu:
"Sido! Večeru, bog te vid'o!"
Odjedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren
fine šnicle, ko promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!
Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba reče: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!"
Al' kum Pera odma' skoči: "Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na put!"
Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
brža je od raketle.
Nosi vruće 'leba kriške, fafarone, čvarke friške
začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Kažu", čekaj, "još šnenokle
pa šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!"
Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!
I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli
i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.
Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva.
Mlakog.
Crnog.
Djordje Balasević
