februar, mart, april... čekam, a njega nema, u snu, u budjenju i lenjem ustajanju čeka suza sto se začela davno, negde daleko... nekad ne znam ni koga, ni sta čekam, ne bih nikad ni znala da me ona ne podseti, ona koja danima udara o zemlju, o prozore, o lica ulica... bilo je neko tužno leto i bila je dosadna nedelja kao i sad... plakala sam ja - plakao je grad... bile su nekad davno mostarske... pa herceg-novske... a onda...
Sarajevske kiše
mislila sam ničeg nema više
pa ni snijega, ni magle k'o prije
al' i bez mene padale su kiše
usred ljeta kad im vrijeme nije
evo sada ljetno nebo plače
nigdje sunca da mi glasno vikne
na ulici pokislo je mače
samo njemu svoj bol ću da kriknem
mislila sam ničeg nema više
a iz oka suza stalno lije
peru dušu sarajevske kiše
usred ljeta kad im vrijeme nije
28.7.2002. nedelja
