Pre nego što je postalo simbol Vaskrsa, u različitim civilizacijama, kulturama i religijama jaje se koristilo prilikom proslava festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su ga kao simbol kosmosa. Zbog toga su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rodjenje zemlje, jer zapravo označava novi život. Zato se i verovalo da ima specijalne moći. Zanimljivo se da su davni naši preci sahranjivani u fetalnom položaju ( skvrčeni poput novorodjenčeta ) i s jajetom (kokošjim) na prsima – to je bila prauskršnja poruka višim silama, da bi se pokojnik ponovo ispilio kao novorodjenče... verojatno je u tom verovanju i iskon najpoznatije kletve na tračkim, ilirskim, sardinskim i još nekim primediteranskim prostorima, slanja u materinu, a to je bila, verojatno, magijska kletva da bi se prekinuo ciklus preporadjanja ( iz jaja na prsima ): osuda na prekid ciklusa, povratak u ništavilo, u večnu smrt...
Ipak najcuvenije vaskršnje jaje je Faberžeovo... reč je o vaskršnjem jajetu iz kolekcije koju je napravio ruski juvelir Karl Petar Faberže za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. Pravljena su od kvalitetnih i skupih metala, a ukrašavana su zlatom, srebrom i brilijantima. Prvo jaje napravljeno je za cara Aleksandra III, koji ga je poklonio supruzi Mariji Fjodorovnoj za Vaskrs 1885. Spoljašnja ljuska bila je bela i ukrašena brilijantima. Ona se otvarala i otkrivala manje zlatno jaje u unutrašnjosti, koje je takođe moglo da se otvori. A unutra se nalazilo zlatno pile i replika carske krune. Carici se toliko dopalo jaje da je car nastavio svake sledeće godine da joj daje za Vaskrs ovaj skupi poklon. Tu tradiciju je nastavio i njegov naslednik Nikolaj II.
Farbanje vaskršnjih jaja obavlja se u spomen na dogadjaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica putovala u Rim da propoveda Jevandjelje. Tom prilikom posetila je cara Tiberija i u znak pažnje, kao poklon, predala mu crveno jaje. Tada ga je i pozdravila rečima: Hristos vaskrse. Crvena boja simboliše nevino prolivenu krv Isusa Hrista na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti...
Kad zemlja presta da se tuži
te se na ranoj ruži
rascveta prvi cvet
a leptir polete beli
da prvi kuša let
u vrtu smo se sreli
gde jarko sunce sja
proleće, ti, i ja.
Leptir ljubavno ruži
šapće, i oko nje kruži
mirisni ljubi cvet.
U cvetnom zemnom raju
bez misli za drugi svet
u bezbrižnom zagrljaju
idemo druga tri:
proleće, ja, i ti.
Al’ kad žarko leto dođe
i mladost ružu prođe
povije glavu cvet
ljubavi leptir se mane
i malakše mu let
poći ćemo na razne strane
Kud? Sam bog sveti zna!
proleće, ti, i ja.
Milan Ćurčin
(1880-1960
