-Dotukla vas je pečena, pržena, masna i kalorična hrana?
-E, pa sad ovaj put nije, ali da se zna, zapamti i ne ponovi!
Protiv holesterola, slobodnih radikala i mogućih kancerogenih tvari borite se pigmentima u mnogim vrstama voća i povrća te začinskim biljem.
U potrazi za zdravljem valja se naoružati voćem i povrćem uočljivih boja – zagrizite zato u hranu sa paletom svih boja...
Kombinacija boja u ishrani savetuje se ne samo kroz unos voća i povrća, nego i drugih namirnica. I ne bojte se kičeraja – kod nutricionista je šarolikiji tanjur ukusniji tanjur.
Biljni pigmenti (od kojih potiče boja ploda) predstavljaju neku vrstu imunog sistema biljke. Oni štite biljku od štetnog UV zračenja te omogućuju da biljka dozre na suncu, a ne izgori, u isto vreme osiguravajući biljci preživljavanje, odbranu od insekata i drugih štetočina i mikro organizama, te dozrevanje i nakupljanje sunčane energije. Ti pigmenti pomažu i našem organizmu jer imaju sve osobine i deluju kao prirodni antioksidanti. To su tvari koje neutraliziraju slobodne radikale i čuvaju integritet stanice, sprečavajući oštećenje staničnog tkiva.
Pet najčešćih boja koje su ujedno najviše zastupljene u ishrani kroz prirodne pigmente su:
1. Plavoljubičasta boja: obuhvata voće i povrće poput borovnica, kupina, šljiva, te patlidžana, a sadržava antocijan i fenole, koji izmedju ostalog smanjuju rizik od nekih vrsta raka i usporavaju starenje. Antocijani su specifične tvari koje imaju visoku antioksidativnu vrednost. Sadržavaju ih još: crna ribizla, višnja, jagoda, crvena narandza, crno groždje, bobice bazge, cvekla.
2. Zelena boja: uključuje konzumiranje zelenog voća i povrća kao što su: avokado, zelene jabuke, kivi, zeleno groždje, zelene kruške, krastavci, brokule, zelena paprika, grašak, tikvice, prasa, artičoke i šparoge te zeleno lisnato povrće koji takodje sadrže antikancerogene tvari, ali zbog obilja kalcija i magnezija jačaju kosti i zube. Zeleno lisnato voće i povrće sadrži izmedju ostalog indole i lutein koji su prirodni antioksidansi, i zato pomažu organizmu da očuva dobar vid i smanji rizik od nastanka nekih vrsta raka.
3. Bela boja: dominantna je medju sastojcima kod kojih je prisutan alicin. Nalazimo ga u prvome redu u belom luku. Namirnice bele boje su: karfiol, repa, celer, zatim banane, bele nektarine, beli breskve, kruške i sl. Belom bojom održavamo optimalni nivo holesterola u krvi. Alicin, od kojeg potiče miris i peckav ukus, a najzastupljeniji je u belom luku, deluje i kao prirodni antibiotik.
4. Žuto-narandzasta boja: prisutna je u plodovima bogatim antioksidansima, kao što su vitamin C, a nalaze se u žutim jabukama, marelicama, dinjama, grejpfrutu, breskvama, mandarinama i mrkvi. Ova skupina voća i povrća štiti srce, vid, te jača imunološki sistem. Boja ovih plodova koja varira od žute do rumeno crvene potiče od karotenoida, fito-hranjivih tvari vrlo raširenih u biljnom i životinjskom svetu. To su primerice alfa i beta-karoten( boja mrkve), zeaksantin - žuta boja (boja kukuruza),lutein (boja latica nevena, žumanca i sl.) koji je posebno važan za zdravlje očiju, a nalazimo ga još i u zelenom lisnatom povrću kao što je: raštika, kelj i špinat .
5. Crvena boja: uključuje medju ostalim crvene jabuke, crvene narandze, trešnje, maline, jagode, lubenice, crveno groždje, rajčice, crvene paprike, rotkvice i radić. Voće i povrće crvene boje sadrži antocijan i likopen koji su snažni antioksidansi. Zbog svoje sočnosti i znatnog udela vode, te vitamina i minerala, crveno obojeno voće i povrće savetuje se posebno tokom leta kada ga ima u izobilju. Svi ovi plodovi pomažu zaštiti srca, očuvanju pamćenja, zaštiti mokraćnih organa i deluju protiv više vrsta raka. Crvena je i boja leta prema tradicionalnoj kineskoj medicini.
