o bogu

13. februar. Prethodni dan mu je poslala, tako se zaklela sebi, poslednju poruku, naoko nonsalantan pozdrav iz cafea Mexico. Popodne, pa predvece dodje joj da opet nesto ukuca, ali u poslednjem trenu umesto na njegov broj posla ne neki nepoznati koji je zavrsavao danom njenog rodjenja:
"Na pocetku bejase rec
a sta je na kraju?"
Sutradan 13.2. stigao je odgovor, znak od Boga, od nepoznatog muskarca sa kojim ce razmenjivati intezivno celu godinu dana prijateljske poruke, uglavnom vezane za Boga, Isusa, spas, a to joj je trebalo. On je ubedio da ga nije slucajno nazvala, a ona je ubedila sebe. U to vreme sve je prihvatala, trazila je nove ljude, nova prijateljstva, nove poglede na svet, nove emocije. Molila se, pocela je da iscitava Bibliju. Onaj u koga se zaljubila nestao je kao da ga nikad nije bilo. Kako? Da li je to onda bila ljubav? Ostalo joj je 5 svescica najiskrenijih pesama, ako je nestao on, ostala je inspiracija i ona je pisala vise nego ikad. On je samo probudio, a ona sazrela i mislila o svemu, a o sebi vise nego ikad. Sad moli i ceka.


I dalje prepricava svoj zivot i to povrsno. Evo, znas ti to, ovo su stvari koje si prosla, a nesrecna si. Pusti linije. Mastaj. Nema linija.