da idem na
ja pitam za
da se vidim sa
pa cekam da u
i mislim da je
kazu da
ne prepoznaju me
"Zakazali smo sledeći sastanak za mesec dana, ali do njega nije došlo. Treću knjigu 'Da li da ti kažem ko te je ubio, Gea?' u kojoj su bile Margitine kratke priče, ona nikada nije videla. U novoj krizi preselila se u baraku u Borči, na samoj periferiji Beograda. Nije imala telefon, ni adresu, a pozivala me i dalje iz najrazličitijih delova grada, u najrazličitijim situacijama, ujutro, popodne, pred ponoć. Njen život već odavno nije bio njen. I bila je svesna toga. Stizala su pisma, nalik na crteže, puna anagrama, zagonetki, tajnih poruka koje sam dešifrovao tek na treće čitanje... Mrzela je Beograd iz dna duše, a opet ekstremno uživala u njemu. Bila je ovisnik o 'strašnom' Beogradu još od vremena kad je na zidu njene zgrade osvanulo Margita je dečak. U posljednjem razgovoru kojeg smo vodili, početkom ove godine, uveravala me da joj je 'svega dosta i da hoće da dodje na more da se duhovno očisti, te da se moramo čuti i dogovoriti koliko prekosutra'. To prekosutra nikada nije osvanulo. Prva postava EKV sada je o5 zajedno. Tako se, ujedno, zvao i album koji je trebao da se snimi, a prekinula ga je Milanova smrt – O5 zajedno. Linija se zatvorila, čineći savršenu kružnicu.
Baš kao što je Margita i tražila, mala, crna sveska je još uvek kod mene: 'Iz kreveta sam ustajala kasno pre podne... boleo me je vrat, jer sam sanjala glave izokrenute unazad, pokušavajući da gledam iza sebe. U martu iste godine, moja muzika je uspostavila ravnotežu između nikad dovoljno običnih i uvek previše dragocenih stvari. Kenija, moja mala od Avganistana, gledala je u proleće mojim očima: jednim okom u juče, drugim u sutra.'"
Željko Milović: 'Margita je dečak' - pisalo je (septembar 2002.)
*Мargita Megi Stefanović je rodjena 1. aprila 1959. u Beogradu.
Samo par godina za nas
Nije dotakla nista sto bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
Njene misli su ciste, ona misli da voli
ona veruje, veruje!
Nece doci na jesen kada opada lisce
nece doci u zimu kad je sneg
Nije imala hrabrost, nije imala kada
da ostane, da ostane kraj mene...
da li da verujem u to?
da li da verujem u to?
Nisam rekao nista sto bi moglo da znaci
nisam nasao onu pravu rec
Koja moze da veze, koja moze da boli
kojoj verujem, verujem!
Nece doci na jesen kada opada lisce
nece doci u zimu kad je sneg
Nije imala hrabrost, nije imala kada
da ostane, da ostane kraj mene! Kraj mene!
Da li da verujem u to? ...verujem u to...
Da li da verujem u to?
Milan Mladenovic i Margita Stefanovic
