30. tra 2010.

o maju

o petku... u petak, ali ne 13-i, vec zadnji danu u sedmici, a danas i u aprilu, pred vikend i praznik jer sutra je maj, moj maj... maj moga juga i sunca, mojih secanja i djurdjevdana, proleca i leta, ptica i cvetova, jorgovana i gerbera, maminih lala u pejtonu, njegovih gerbera u zeljama,... maj snova i nadanja, maj poraza i stradanja, maj poezije i ljubavi, ili je to sve jedno te isto... u maju se umiralo i radjalo, cvetalo i venulo, dizalo i spustalo... u maju su rodjendani bikova i blizanaca, cudno i nemam nekog od bliznjih u njima, ali zato imam prijatelje i voljene... zato imam milog i njegov rodjendan... secam se kad smo se prvi put culi u martu, pa onda u maju na njegov rodjendan, tada sam mu poslala cestitku sa gerberima i pustila The Doors: Špijun u kuci ljubavi, moj prepev za njega, ali o tom o5 u maju...
(uh patetike, ah sta cu, takva su mi secanja)
o pisanju ovde... od pocetka pisanja na netu uz reci i slike, faspinirali su me i brojevi, kao da sam ponovo ucila da pisem i citam... bavljenje recima mi je ljubav i posao, ali pisana, bolje receno skrabana rec bila je nesto drugo, sad se moj svrakopis pretvarao u citka slova i zagonetne brojeve... bilo je to novo pisanje i otkrivanje rec po rec svakog moguceg rasporeda slova, reci i recenica, pa izbacivanje interpukcije, ogoljena rec, pa broj i teznja da se otkrije znacenje i oblik cifre i broj bude uvek okrugao, kao sto su to i slova... ko bi pratio moja pisanja po forumima primetio bi i to, nemam objasnjenja iako sam malo izucavala i numerologiju...
o5 o maju... ali bez patetike jer sutra je maj, i to prvi maj... zacrtavam nove setnje, suncanje, sedenje, uzivanje, ogledanje i sanjanje... a negde u meni leze svi prosli majevi, sve, ama bas sve mi se ponavlja, tako je to, koje to reci mogu ja da izmislim, ali se mogu sa njima da igram na svoj nacin o5 i nez linija... trazenje smisla svake reci i naziva postova je isto tako moj pokusaj da nesto otkrijem i sazmem, a davanje naslova nije mi ni lak, ali ni vazan posao, vecinu mojih pesama kao trenutne isecke duse obiljezavaju 3 zvezdice, po zadatom ne pisem i ne znam, a onda sam ovde pocela sa onim, o ovom i onom, ponovo i osim tog 'o' koje je i apostrofa, dosta prisutna i u mojim stihovima, pojavljuje se i pricanje u vidu ponavljanja o onom ili ovom, a sutra ce se to o5 ponoviti i tako u krug...
(hm, nadam se da srednji deo nije bio patetican)



Visual Poetry by Peter Ciccariello

29. tra 2010.

o vatri

Light My Fire

You know that it would be untrue
You know that I would be a liar
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher

Come on, baby, light my fire
Come on, baby, light my fire
Try to set the night on fire

The time to hesitate is through,
No time to wallow in the mire
Try now we can only lose
And our love become a funeral pyre

The time to hesitate is through
No time to wallow in the mire
If I was to say to you
Girl, we couldn't get much higher

The Doors [1966]

Pohvala vatri
I

Ona nema nikoga
osim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom

Ništa nije izgubljeno u vatri
samo je sažeto

III

Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
niti se nečim drugim odlikuju
traju u tuđem vremenu

Ptica koja sama čini jato
iz nje izleće

Uzmite šaku svežeg pepela
ili bilo čega što je prošlo
i videćete da je to još uvek vatra
ili da to može biti

Feniks(1)

Smrću izmenjena kamen otvara
Prazno polje doziva glasom umiri mora
Jedina ptica što samu sebe stvara
Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.

Ona je računanje inspirisano zvezdama
Sjaj koji ruku srce i um spaja
Ona je cvet što procveta al utaja
Predelu ime. Peva iz neznana.

Jedina ume da pepeo pobedi
I da iz vatre iznese svoj glas
Obećana u odgovoru na pakao leti
Sama u sebi čeka svoj čas.

Crna vatra

Noći o noći trostruka vatro
Jedom vatrom ubijaš
Drugom vatrom lečiš
Trećom se vatrom šališ

(Treća vatra je crna)

Glad vari mrak
Priroda avaj još nije stvorena
Pesmo mani se margina
Peva se odozgo nadole

(O radosti brzog perja)

Nežnost je životinjska lenjost
proždiranja
Za vreme ljubavi jedan ludak ždere
dugu
I peva, mladi čuvar zore, kloakom
slavuja
Na nizbrdici pesničkih poređenja

Branko Miljković


Haraclite [Heraklit u Efesu] 1790

***

A PRAISE TO THE FIRE

I

It doesn't have anyone
Except the sun and me.

II

It appears to the rambler
Appears to the clever
Appears to the one in love
Nothing is in lost in the fire
It's only absorbed.

III

On the ends of fire
Things that don't shed light
Nor have any other traits
Dwell in somebody else's time
The only bird of its flock
Flies out of it
Take a handful of fresh ashes
Or anything that passed away
And you'll see it's remains the fire
Or that it can become.

[Translations 2008]

28. tra 2010.

o pragu

17.3.2003. ponedeljak
---------------------------------------------
ON: Sedim u PUB-u "Optimist" - cirkam pivo, a posao moze da priceka. Kako si mi danas mila? Nadam se da si bolje raspolozena nego ovih dana. Tvoj B. (12, 15)
JA: Izmedju dve serije: nokia 3310 (459 slova i to mi malo). Kartica od 20 km - desetak dana. 1 sms 10 f, ali nokia puca 3x=1km, ali pisanje porok. P.S. Nehma pihve -znas li bosanski? :) P.S.2 Hoces li postu odmah ili sad? "odgovor zahtevan" (19:05)
ON: Kakve serije gledas? spanske, portugalske ili pak brazilske? Jeste da je stari vic, ali nema veze - Kako Mujo klonira Fatu? - Jebe je dok ne klone! :) (19:40)
JA: Gledam brazilsku seriju KLON. Dobar vic, jest da profa daje keca za 'ovsene' reci. P.S. Zasto Prag? P.S.2 Pisi, pisi, pisi, pojesce te misi! Psssssssssst, ako si zaspao, ako ne, gukni golube! (22:00)
ON: Zasto volim Prag? Ima najlepse trgove, parkove, labudove, pivnice, pivo, muzeje. Te davne '94. ziveo sam u Pragu (oko 1 godinu) radio u privatnoj poliklinici, pio GAMBRINUS alc 4,2% plovio Vltavom, setao se Starovjesnim i Vislavskim namjestima, isao u Operu in Praha, jeo parek s horcice vrohlike (sa Beherovkom) (22:20)
----------------------------------------------


"Sta mi se svidja, sta ne? Svidja mi se sto njihovi starci u tramvaju odreda govore nemacki - ne svidja mi se sto mlad zenski svet oblaci jeftine i neukusne farmerke plave boje, zamrljane krecasto i kratke vindjakne od tekstila za koje je kic blaga rec. Svidja mi se sto njihovi izdavaci stampaju Direnmatove krimice i Hrabalove romane u sto pedeset hiljada primeraka. Ne dopada mi se pak sto komsije nece da poznaju jedan drugog. Dopada mi se sto imaju intelektualno kritican odnos preme nasilju. Ne dopada mi se... svidja mi se... pivo im je zestoko - ali mi se ne dopada period 1968. pa nadalje, koji me je kostao zivaca i jos poneceg..."

Gojko Čelebić: Živim u Pragu

o šekspiru

Brojka 36 za pozoriste je famozna.
Šekspir je napisao 36 pozorisnih komada.
U svetu postoji 36 mudrih ljudi.
Mogucih dramskih radnji ima samo 36.
npr.
preklinjanje - 1
progonjenje - 5
pobuna - 8
ludilo - 16
strast - 22
smrt - 36

XXXVI

Let me confess that we two must be twain,
Although our undivided loves are one:
So shall those blots that do with me remain,
Without thy help, by me be borne alone.
In our two loves there is but one respect,
Though in our lives a separable spite,
Which though it alter not love's sole effect,
Yet doth it steal sweet hours from love's delight.
I may not evermore acknowledge thee,
Lest my bewailed guilt should do thee shame,
Nor thou with public kindness honour me,
Unless thou take that honour from thy name:
But do not so, I love thee in such sort,
As thou being mine, mine is thy good report.



36

Premda nam ljubav jedno je, sad dva
Moramo postat, ja to dobro znam:
Tako će ljaga sa mnom ostat sva,
Bez tebe, sebi krivac bit ću sam.
Ljubavi naše veže čuvstvo isto,
Premda živote razdvaja nam zloba
Što ne mijenja nam osjećanje čisto,
Il sate sreće krade od nas oba.
Poznanstvo naše moram od sad kriti,
Da grijeh moj ne bi škodio ti čime;
Pozdravit javno ne smiješ me ni ti,
Da čast ti moje ne uprlja ime:
Stog to ne čini: ljubav veže nas
Pa moj, jer moj si, tvoj je dobri glas.

27. tra 2010.

o ofeliji

Ofelija

Sada ležiš na dnu vode
Iznad tebe šaš i trava
Kao leptir koji ode
Kao dijete koje spava.
Nikad nije tvoje lice
U snu bilo tako bijelo
Kao krilo mrtve ptice
Rijekom plovi tvoje tijelo.

Dok te ljulja val za valom
Sanjaš da si opet živa
Slatki bol u srcu malom
Tvoje nježne nade skriva.

Na svom ležaju od mulja
Tvoje mrtvo srce sanja
Dok te ruka vode ljulja
Tiho ploviš ispod granja.
Kao ljiljan ti si pala
U taj hladni ponor vode
Cvijeće koje tu si brala
S tobom plovi, s tobom ode.
Dok iz tamnog groba svoga
Gledaš srne što te prate
Dok iz šume pjesma roga
Poput kiše pada na te...

Ispod vode, iz svog mraka
Prije sna i prije zime
Ti ćeš čuti glas dječaka
Koji zove tvoje ime.

Sada ležiš na dnu vode
Iznad tebe šaš i trava
Kao leptir koji ode
Kao dijete koje spava...

Tvoje Tijelo - Moja Kuća

Prošao sam put bez nade
Oceane i bespuća
Daj mi da se noćas sklonim
Tvoje tijelo - moja kuća.

Stajao sam ispred grada
Grad bez vrata, ja bez ključa
Vraćam ti se zato jer je
Tvoje tijelo - moja kuća.

Dječak u šumi
Što zove upomoć
Utočište i kapela
Grijat će ga blago
Dok ne prođe noć
Tihe vatre tvoga tijela.

Prošao sam još i više
No što čovjek može proći
Tvoje tijelo - kuća moja
Nek mi bude na pomoći.

Dječak u šumi
Što zove upomoć
Utočište i kapela
Grijat će ga blago
Dok ne prođe noć
Tihe vatre tvoga tijela.

Prošao sam put bez nade
Oceane i bespuća
Daj mi da se noćas sklonim
Tvoje tijelo - moja kuća.

Stajao sam ispred grada
Grad bez vrata, ja bez ključa
Vraćam ti se zato jer je
Tvoje tijelo - moja kuća.

Pjesma umirućeg

Emile, zbogom, vjerni moj
Bili smo skupa još u desetoj
Vječo se penjali na brijeg
Tu se spremali za bijeg
Al' preko svega padne snijeg
Emile, teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I zgodne djevojke su svud
Ti im naplati za moj trud
Poljubi njih i bit ću tu

Bješe noć, bješe dan
A oko nas vječni sjaj
Ali pjesma i vino pripremali su kraj

Ne taji, oče, nek se zna
crna sam ovca za vas bio ja
Uzalud učio sam to:
Što je dobro, što je zlo
Što visina, a što dno
Znaj, oče, teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I djeca igraju se svud
Ja više nisam znao kud
Zagrli njih i bit ću tu

Bješe noć, bješe dan
A oko nas vječni sjaj
Ali pjesma i vino pripremili su kraj

Zbogom, Françoise, dobra i zla
Čitav si zivot mene varala
Opraštao sam svaki put
Ljubavnik tvoj je meni drug
Ti si mu vraćala moj dug
Zbogom, al' teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I sav po proljeću je zrak
Sada te ljubit' može svatko
Al' me se ćuvaj dok je mrak

Bješe noč, bješe dan
Al' sudbina mi je ta
Mogu dohvatit zvijezde
tek one s morskog dna

prepjevao, Arsen Dedić

LE MORIBOND

Goodbye to you, my trusted friend.
We've known each other since we were nine or ten.
Together we've climbed hills and trees
learned of love and ABC's
skinned our hearts and skinned our knees.
Goodbye, my friend, it's hard to die
when all the birds are singing in the sky
now that the spring is in the air
pretty girls are everywhere.
Think if me and I'll be there.
We had joy, we had fun, we had seasons in the sun
but the hills that we climbed were just seasons out of time.
Goodbye, papa, please pray for me.
I was the black sheep of the family.
You tried to teach me right from wrong.
Too much wine and too much song
wonder how I got along.
Goodbye, papa, it's hard to die
when all the birds are singing in the sky
now that the spring is in the air
little children everywhere
when you'll see them I'll be there.
We had joy, we had fun, we had seasons in the sun
but the wine and the songs like the seasons have all gone.
Goodbye, Michelle, my little one,
you gave me love and helped me find the sun
and every time that I was down
you would always come around
and get my feet back on the ground.
Goodbye, Michelle, it's hard to die
when all the birds are singing in the sky
now that the spring is in the air
with the flowers everywhere.
I wish that we could both be there.
All our lives we had fun, we had seasons in the sun
but the stars we could reach were just starfish on the beach.

Jacques Brel

o salati

SALATA OD SAMPINJONA
POTREBNO JE:

- 300 gr sampinjona
- 3 jajeta
- 1 kasika ulja
- 1 kasika sirceta
- malo secera
- mleveni biber
- so

Sampinjone ocistiti, oprati i obariti u posoljenoj vodi,
a onda iseckati u tanke listice.
Jaja obariti, iseci na kolutove, pomesati sa salatom,
dodati na vrh noza secera,
posoliti i pobiberiti po ukusu.
Preliti mesavinom ulja i sirceta.

SOPSKA SALATA
POTREBNO JE:

- 300 gr paradajza
- 100 gr punomasnog sira
- 2 paprike babure
- 2 jajeta
- 1 glavica crnog luka
- 1 zelena ljuta papricica
- so

Paprike ispeci i oljustiti. Jaja obariti. Luk iseci sitno,
a pecene paprike i paradajz iseci na jednake cetvrtaste komade,
srednje velicine.
Ljutu papricicu iseci na tanke kolutove.
Sve lagano izmesati, preliti uljem i dekorisati izdrobljenim sirom,
obarenim jajima i listovima persuna.

SALATA OD SARGAREPE
POTREBNO JE:

- 500 gr sargarepe
- pola vezice persuna
- 5 kasika vinskog sirceta
(ili sok od limuna)
- 5 kasika ulja
- so

Sargarepu nastrugati, posoliti, zaciniti sircetom
ili limunovim sokom, preliti uljem, dobro izmesati,
ukrasiti seckanim persunom.
Po zelji - ovoj salati se moze dodati
strugani celer ili sitno secen slatki kupus.

26. tra 2010.

o ljubavi

Prosle su dve godine.
Ipak morala je doci do njega.. Citav zivot ga je cekala. I on nju. Dva tela - jedna dusa. Ubedjena je da joj je Bog kome se usrdno molila, poslao i njega.
Opet sveska iz trafike, dugo birana i slika i jedan broj na slici i sad je umesto njenog rodjendana isao taj broj i reci:
Koja je tvoja talasna duzina, koji su tvoji pogledi na svet?
Treci dan stize odgovor:
Tvoj stil tacno odgovara strogim principima ukusa mog -
Pocelo je.
Bez linija.
I sta da pise?
Da su se voleli, da je ispisala 3 sveske njihovih strasnih poruka, razmenili su i pisma i fotografije, ziveli za skori susret, a onda se on izgubio, kao propao u zemlju. Nesto je kvrcnulo. Pobegao je od ljubavi. Ona je ostala zbunjena, slomljena i od ljubavi i onog sto se desilo. Zasto? Zasto, pitala se, pa citav ga je zivot cekala, borila se, zivela da bi jednom volela i naisao je on, njena ljubav za koga je disala, o kome je pisala...
Zasto?

Posle je cula da se ozenio, poverovala je i svet joj se srusio, iako to njeno srce nije nikad prihvatilo, niti se nesto u njemu promenilo, kasnije je mislila da se to mozda nije ni desilo, ali svejedno, trik ili ne, otisao je i nikada se nije javio, ni odgovorio, ni objasnio. A ona ga jos ceka i voli.

o anji




Anja Rubik in Vogue Paris April 2010.

25. tra 2010.

o je-je7

je-je jelovnik (od 26.4. do 30.4.)

ponedeljak:
doručak: časa soka (limun, grejp, jabuka)
ručak: 2 jabuke, dvopek
večera: 1 jaje, paradaiz, dvopek

utorak:
doručak: omlet, dvopek, zeleni caj
ručak: riba, špinat, kreker
uzina: suvo voće
večera: voce

sreda:
doručak: mladi sir, zemicka, sok-caj
ručak: mešana salata, jogurt
uzina: suvo voće
večera: voće

četvrtak:
doručak: omlet, dvopek, zeleni caj
ručak: zapeceni karfiol, sok
uzina: suvo voce
večera: voce

petak:
doručak: mladi sir, zemicka, sok-caj
ručak: piletina, povrce, kreker
uzina: suvo voce
večera: voće

*suvo voće kao desert i užina
i puno vode

o čišćenju

POSLE DIJETE
Uspešno ste završili dijetu, postigli željenu kilažu i taman kada ste pomislili da je vašim mukama došao kraj, najteži deo vas tek očekuje - kako da zadržite idealnu težinu i nakon dijete.
Držanje dijete i plana vežbanja je veliko je dostignuće, a ta borba traje tokom celog života. To znači da ne smete da se opustite kada postignete cilj i okončate dijetu koja je dala rezultate. Način ishrane morate da držite pod kontrolom, a moraćete i da nastavite s fizičkim aktivnostima da biste sačuvali formu. Postoje jednostavna pravila kako da prevaziđete povratak starim navikama.
Redovno se merite
Tokom dijete ste se verovatno često merili, možda čak i svakodnevno. Iako sada ne morate svakodnevno da stajete na vagu, pokušajte da to radite bar jednom nedeljno. Tako ćete na vreme uočiti variranje težine i moći ćete odmah da preduzmete korake protiv gojenja. Takođe, uvek je dobro da imate par superuskih farmerki, po kojima ćete odmah primetiti da li ste se ugojili.
Ne zaboravite na vežbanje
Iako ste tokom dijete najverovatnije stekli naviku vežbanja, postoji šansa da ste jedna od onih pripadnica lepšeg pola koje su jedva dočekale kraj „gladovanja" kako bi prestale s fizičkim aktivnostima. Nažalost, ako želite da zadržite idealnu težinu, to ne dolazi u obzir. Dobra vest je da sada već imate kondiciju i da nećete morati strogo da se držite režima vežbanja.
Ne preskačite doručak
Ovaj obrok je veoma važan da bi vaš metabolizam dobro startovao dan. Hranjive materije će vam pomoći da u toku dana ne posegnete za nepotrebnim grickalicama. Za doručak birajte zdravu hranu koja će vas duže držati sitima. To se odnosi na voće, ovsenu kašu, jogurt, kiselo mleko, musle...
Ključ uspeha je raznovrsna ishrana
Sada, kada ste završili s dijetom, ne morate se strogo držati propisanih namirnica. Možete uvesti različite namirnice, ali se držite zdrave hrane - nemasnog mesa, voća, povrća, integralnih testenina i pirinča.
Ne smete pregladneti
Veoma je važno da jedete čim osetite glad. Odnosno, nemojte čekati da poprilično ogladnite kako biste uživali u jelu jer tako postoje ogromne šanse da nećete moći da se zaustavite i da ćete se prejesti. Ključ uspeha je da naučite da kontrolišete glad i telesne funkcije. Takođe, pazite što jedete. Vaš metabolizam će patiti ako ga nakon nedelja ili meseci dijete laganim namirnicama opteretite teško svarljivom hranom.
Vodite računa o veličini porcija
Iako ste verovatno jedva dočekali da se opustite i najedete koliko vam srce želi, i dalje morate paziti na količinu hrane koju unosite. Budite obazrivi da ne unosite hranu sve dok ne osetite da ćete pući. Jedite polako, tako da vaš mozak ima vremena da shvati da ste siti. Nažalost, mozgu je potrebno otprilike pola sata da primi informaciju o sitosti, što je često i najveća prepreka da se zaustavimo s jelom. Zato, prekinite kada vam je najslađe. Odličan recept je da na pola obroka pozovete nekoga telefonom. U razgovoru vreme brzo prođe, a kada ga budete završili, shvatićete da ste siti.

Treba da se radi u fabrikama
Treba da se hoda ulicama
Treba da se trči parkovima
Treba da se spava u krevetima

Treba da se čisti
Treba da se čisti
Treba da se čisti


ekv


Čistim svoj život, kroz prozor, ormar stari
čistim svoj prostor od nepotrebnih stvari

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, petkom odvoze smeće
kada se nada budi, i kad je blago veče

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od onih šupljih ljudi
kojima vjetar huji kroz glave i kroz grudi.

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, da spasim dok je vrijeme
malu jutarnju nježnost i gorko noćno sjeme

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život od prividnog svijeta
od ljubavi bez traga, od jeftinih predmeta

Gdje li sam ih kupio?
Gdje sam ih sakupio?

Čistim svoj život, to hrđa je i tmina
i osta'ću bez ičeg al' bolja je tišina...


Arsen Dedić

o vremenu

dobro jutro samoj sebi... na stolu zdela sa mladim sirom, dvopekom i šolja zelenog čaja... ne pijem vise kafu... zamena... promena... pisala sam o vremenu i pre i posle i evo sada i u medjuvremenu koga nema, ono se bavi sa mnom kao i ja njime, osecam ga u svim kategorijama i znacenjima... i nekad ne znam da li sam negde posla ili sam vec dosla, nikad ne znam koje je moje vreme, dali je iza mene ili ga cekam, ipak zatekne me neka seta kad me neko podseti na nesto ili kad se sama setim sebe, juce sam samo naisla na profil na kome sam sa m pila kafu vikendom, njegov trag od pre 2 dana i pitanje: 'cini li mi se ili si u zadnje vreme tuzna, negde duboko u dusi?' zacudilo me to pitanje, a ipak sam umesto odgovora ostavila pitanje: 'a ti?'' da to sakrijem ili otkrijem da li nas je bas ta 'tuga' i spojila i evo odrzava sve vreme nasu razmenu reci...
a ono vreme sto se zove prolece, leto, jesen, zima... svega ima, ali proleca nema, vec dugo nema ga, poslednjih godina nema ni jeseni, sve je duga zima i kratko leto... i roman iz rane mladosti ,,igrala je samo jedno leto,, je sad tako blizu, a film ,,dugo toplo leto,, daleko... zato seta i bezvoljnost, otaljavanje nekih poslova i planova... i cekanje... i pisanje na blogu je tako, posustajem u nastojanju da pisem jos dok ne zavrsim ovaj rezim zdrave ishrane... juce sam zavrsila 3. krug m-n-dijete i to je gotovo, ali planirala sam jos 3 kruga je-je jelovnika... moj izum, dobro kreiran i zasad uspesan i zato ne odustajem bar od tog plana, zato sutra je-je7, pa 8 i 9 i to je to, tako da cu o5 i maj da ispratim bar sa tim motivom, u medjuvremenu koga nema, mozda stigne i leto...


u sledecem postu ide nesto vazno o vremenu posle dijete, a foto kaze da se ipak penjem na 4. sprat puna nade da je zivot krug bez linija i kad se penjemo i kad se spustamo...

Hladan

Bla bla bla bla bla
Ljubav si prodala za kratko vreme
Ostao je samo okvir za prazan razgovor
Gladni smo sedeli u polumraku
I vecerali glupe reci
O tome ko je kriv

Pricaj mi o sebi
Pricaj mi sta mislis
Pricaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo zelim da sam hladan
Osecem se tako hladan
U tvojim rukama

Vreme
Vreme mi vise nije problem
U stvari ne znam bolji nacin
Da ga potrosim
A dani su se pretvorili u sate
Ni to mi vise nije vazno
Sve sam ih zgazio

Pricaj mi o sebi
Pricaj mi sta mislis
Pricaj mi o ljubavi
Hladan
Ja samo zelim da sam hladan
Osecam se tako hladan
U tvojim rukama

ekv

24. tra 2010.

o kafi


svako jutro
pijem je
na netcafeu
izbegla da budem sama
na ekranu
u predelu svoga stana
nekad pomislim
mozda
ce neko doci
i
cekam do ponoci
pa opet cuvam tu oazu
gde drugi travu ne pasu
i
sad pijem
i
ona mene
mislim gde su druge
duse kafene
i
opet misao
mozda
ce neko doci
bez koga necu moci
ni kafu piti
mozda
mozda

23. tra 2010.

o komentarima

u prvoj farmi nije bilo bar ove vrste prepucavanja, samo je onaj jedan na pocetku morao skunuti onu kapu sa 4 s, izmedju ostalog jer se to gledalo u jos 4 zemlje koje imaju tv-pink, to da se ne zaboravi jer se i sad prenosi u te 4 zemlje, ko se jos bavi u svetu ovom mrznjom i ratuje u evropi, pa sad je i na farmu dosao jedan mali i zapoceo tu pricu, a neko je lose procitan, neko ko ne priznaje nikakve nacije, i neopterecen je ni sa cim, pa ni i tim, njegov smeh se namerno pogresno tumaci da bi se neko nasao kao neki neprijatelj, ona prva strana ne funkcionise bez druge, pa makar je izmislili, zamislite se vi koji se prepoznajete u nekoj od tih strana jeste li na pravoj? hocete jos mrznje, rata i krvi? pa zar nije dosta, ne kaze se tek tako da smo lud narod.


- ima li kraja glupostima ovog ofarbanog coveculjka?
- Ne, nema kraja glupostima malog coveka. Veliki prijatelj Saleta Popovica ima jos ideja. Njemu stvarno niko nije objasnio kome se poklanja ves u zivotu. I jos kaze vodice snimatelja sa sobom kad im bude poneo ponude. Koliko niskosti. Prvi snimak svakoga jutra -Milos u kuhinji "cisti" i tracari, sinoc zurka - Milos malo otpeva neku svoju Seeeembeeeerijooooo i vec trazi koga ce da velica, prijatelju moj, djete moje, mile lale... pa treba njemu pripremiti teren za petak, da dobije sto manje stapica. Sa Zoricom sve super ovih dana, Zoko, Zoko... ona se zena iskreno uplasila za njegovo zdravlje a on sinoc odmah pita Minu da li misli da je Firci nagovoren (od Zorice) da je uzme za slugu?! Pa covek ne zna da ima zivota i posle farme. FUJ!!!
- ovakvi su nam zemlju upropastili
- U pravu si. Najviše je ponižena uspomena na Novi Val, osamdesete, zlatne godine ex Yu rocka. Pink zna šta radi. Izabrao je očajnike, konfliktne, frikove i nakaze (osim Mace naravno). SVE ZA PARE: "Prvi poljubac davno zaaaaaboooravljen..." Sviraju se dairice, prodaju ideali.
- farma kao i veliki brat i slicni realitii su sami po sebi degradirajuci po coveka, ali nazalost prikazuju se svuda u svetu, pa i kod nas, a mi kao najveci bednici, nemajuci svoj zivot i svoja posla gledamo sta ti zatocenici dobrovoljnog logora rade 24 sata. ko je jadniji, mi ili oni?
hajde sto to gledaju penzioneri i domacice, em im dosadno, em im zivot i prosao, ali zasto se mladi hrane ovim i jos pale na te zatocenike. ovo se treba gledati samo kao experiment nad ljudima, a ne paliti ni zasto, a najmanje na nekoj nacionalnoj osnovi, jer ce to onda zaista postati logor!?
milos je kreatura koju ovaj realiti otkriva, gazda, pa sluga, gazda, pa sluga i tera dalje bez imalo ponosa, jer farma takve jos vise deformise, nista bolje ne prolaze ni mladji, oni ce se ovde u trci za nazovi karijerom i natpisima u zutoj stampi pretvoriti u kich proizvode najnize vrste, made in grand!
ovo treba gledati, proceniti, i zabraniti!
ali cisto sumnjam, ovo je inkubator u kome ce se ovakve i slicne pojave, samo namnoziti.
estrada, ali to je slika onog koji strada, pa se za slamku na farmi hvata, bilo da ucestvuje ili gleda, BEDA-BEDA!

- Hvala "pazi" na preciznoj i vrednoj analizi. A ja bih još jednom u ime svih nas i zbog nepažnje i gramzivosti tzv. "urbanog" FARMERA ponovio:
Izvinjavam se Koji, Milanu, Giletu, Divljanu, Canetu i celoj sceni osamdesetih na ovom nesramnom dovodjenu vaše zlatne epohe u ovaj estradni, dno dna GRAND kontekst.
- svi bi im ljubili redom dupe da se sa nima nalazite na farmi. vasi komentari su neiskreni
- pazi 'anonymus' ne znas ko stoji iza kojih reci, pa i sam si anonimus, a sto bi neko govorio nesto sto ne misli, kao mislis svi bi se prodali, upravu si za vecinu, pazi, malo je uvek onih koji ne bi, ali pazi, zato sto ih je malo, oni su veliki, a to da li postoje takvi, sad ih ne vidis, nemoguce ih je videti, takvo vreme, tranzicija, koliko god ona trajala i sve trunulo, ostace upravo oni koji su bili u manjini...
- Bravo "pazi". Tako ponekad dodju teška vremena. Nadam se da nisi ničiji fan, pogotovo ne one tzv. "urbane" ekipe. Draži su mi, kad sam toliko jadan da to gledam - ruralni.
- pazi-m 'bora' da se ni komentarisanjem ne zarazim od doticnih, a kamo li da fanujem za bilo koga od njih, nema mi tu niko ni drazi, ni mrzi, bilo bi sazanjenja najvise, ali kad pocnes nekog da sazaljevas, bolje da se sazalis nad samim sobom!
*(o5 sam malo 'pazila' jednim okom na farmu, a jednim na jedan forum)

22. tra 2010.

o romi

Will McBride

Romy Schneider

The reportages of Will McBride, born 1931 in St. Louis, USA, were a scandal in postwar Germany; but it was them that made him famous in the 50ies and 60ies. The portrait of his pregnant wife Barbara in profile, the photographic documentation of the birth of his son as well as the book of sexual education "Show Me!" are only a few examples.

In 1964 he portrayed the actress Romy Schneider, then aged 25, for the magazine "twen" in Paris. The extraordinarily sensual portraits were long forgotten until Mc Bride rediscovered them in 2002.

Romy Schneider, born 1938 in Vienna, lived a turbulent life, affected by strokes of fate. With 20 she met the love of her life, Alain Delon. After 5 years of living together, only a few months before the photo session with Will McBride, he left her for another woman.

As the child of two actors, Romy was raised by her grandmother and later on visited a boarding school. She was married twice - both marriages got divorced. Her son David-Christopher died, aged 14, in an accident in 1981. Only 10 months after this tragic loss, Romy Schneider died on the 29th May 1982 in Paris by heart failure. She left her 5 years old daughter Sarah.

On a day in autumn in 1964 in Paris, Will Mc Bride found Romy Schneider in an extraordinary condition: The pain about the separation from Alain Delon, Romy's disorientation and desperation, but also her zest for action and the immense pleasure in flirting with the camera resulted in manifold portraits. They show a sensual, erotic, lascivious, but also sad, fragile and absent Romy.
Will McBride empathetically captured the personality of such a multi-faceted young artist like Romy Schneider was on this afternoon.

21. tra 2010.

o odlaganju

Autopsicografia

O Poeta e um fingidor.
Finge tao completamente
Que chega a fingir que e dor
A dor que deveras sente

E os que leem o que escreve
Na dor lida sentem bem
Não as suas que ele teve,
Mas so as que eles não tem

E assim nas calhas da roda
Gira a entreter a razao
Esse comboio de corda
Que se chama coraçao

-- Fernando Pessoa

Almada Negreiros: Retrato do Poeta Fernando Pessoa, 1954.

Autopsychography

The poet is a fake.
His faking seems so real
That he will fake the ache
Which he can really feel.

And Those who read his cries
Feel in the paper tears
Not two aches that are his
But one that is not theirs.

And so round in its ring
Giving the mind a game
Goes this train on a string
And the heart is its name.


-- Fernando Pessoa

------------------------

Odlaganje

Prekosutra, da samo prekosutra...
Sutra ću početi da mislim na prekosutra.
To je jedina mogućnost: danas nikako ne...
Ne, danas ništa; ne mogu danas.
Zamršena upornost moje objektivne subjektivnosti,
san moga stvarnog života, umetnut,
iznemoglost prerana i beskrajna,
iznemoglost svijeta da se uđe u tramvaj.
Ta vrsta duše...
Samo prekosutra...
Danas bih htio da se pripremim,
htio bih da se pripremim, kako bih sutra mogao misliti
na idući dan...

On je presudan.
Već imam nacrtan plan; ali ne, danas ne crtam planove,
Sutra je dan planova.
Sutra ću sjesti za stol da osvojim svijet;
ali svijet ću osvojiti tek prekosutra...
Imam želju da zaplačem,
imam želju da zaplačem naglo, iznutra...
Ne, ne pokušavajte saznati ništa više,
to je tajna i neću govoriti.

Samo prekosutra...
Kad sam bio dijete, cijeli tjedan sam se radovao nedjeljnom
cirkusu.
Danas me raduje samo nedjeljni cirkus od cijelog tjedna
mog djetinjstva.

Prekosutra bit ću drugi.
Moj život će triumfirati...
Sve moje sposobnosti inteligentna, odgojena i praktična čovjeka
bit će dekretom sabrane,
ali sutrašnjim dekretom.
Danas hoću da spavam, a sutra ću sve urediti...

Za danas, ima li kakva predstava, koja bi obnovila moje
djetinjstvo?
Pa čak da i sutra kupim ulaznicu,
jer tek prekosutra će biti dobra predstava...
Prije ne...
Prekosutra ću se latiti poslova, koje ću sutra proučiti.
Prekosutra ću konačno biti ono, što danas nikako ne mogu biti.
Samo prekosutra.
Pospan sam kao izgubljen pas na hladnoći.
Veoma sam pospan.
Sutra ću ti reći riječi, ili prekosutra,
Da, možda jedino prekosutra...

Budućnost...
Da, budućnost...

------------------------------

Amadeo Modigliani
------------------------------
Autopsihografija

Hinitelj je pjesnik pravi.
Hini tako cjelovito,
da bol hineć predpostavi,
bol što ćuti stanovito.
Čitatelji neprestano
ćute kroz bol dok čitaju,
ne to dvoje njemu dano,
neg tek ono što nemaju.
Sred tračnice tako kružne,
zabavljajuć razum time,
vrti mal se vlak na uže,
a njemu je srce ime.

--FERNANDO PESSOA

(1888-1935)

20. tra 2010.

o stilu

10.3.2003. ponedeljak
-------------------------------------------------------------------
JA: Kroz tudje srce vodi pravi put
ko drugacije putuje nailazi na tamu
o dokle li ce tuzan stici taj
sto nema vise sta da kaze...

( B. Miljković) (19:30)
ON: Kad ces mi doci neznanko lepa
da buses kraj mene kao nekad neka.
Da buses kraj mene - kraj srca moga
a ne da te gledam samo izdaleka.

-Moji stihovi iz 1992.g. (19:30)
JA: Lepo, imam ciklus CITATI (prepevi, posvete...)Otkucacu nesto KASNIJE... (19:40)
ON: Reci mi sta volis da jedes, pijes, ako pusis - koje cigarete, koji broj cipela nosis, kakva mesta volis, omiljena zemlja, grad...! sve me o tebi interesuje. B. ( 19: 49)
JA: To mozda nije poezija, ali: JELO - sta bilo kad ogladnim, pijem kafu, caj, vodu, ne pusim - zvacem zvake, cipele br. 37,5. Volim samocu, zemlja Amerika, neki topli grad... Mogu ovo srimovati sutra - simpaticna pitanja. Pricaj isto, ja nemam smisla za pitanja. Kuckacu iza 9, ali ti pisi... (20:05)
ON: Dakle, jelo - spageti, pice - caj, kafa, pivo, zemlja - Portugal, grad - Prag, br. cipela 44,5. Obozavam samocu, odevna kombinacija - crna kosulja + blede farmerke + kaubojke - pac. kljun. (21:02)
JA: Tvoja pitanja - dobri odgovori, probacu to srimovati. Odeca - crne majice i svetle farmerke, to je to! (21:15)
----------------------------------------------------------------




I created a group named Music Inspired... you are all welcome to join... :)))... THIS SET IS DEDICATED TO EKV - Ekatarina Velika
( English: Catherine the Great; also called EKV for short ) was a rock group from Belgrade, Serbia and one of the most successful and influential music acts coming out of former Yugoslavia. During its existence, EKV built up a devoted following that greatly intensified and expanded after the death of its frontman Milan Mladenović in 1994, which caused the band to dissolve.
The group's core consisted of singer and guitarist Milan Mladenović, keyboardist Margita Stefanović and bassist Bojan Pečar, with other members mostly remaining for comparetively shorter periods.
On November 5, 1994, Milan Mladenović died in Belgrade, at the age of 36. EKV ceased to exist.
Bojan Pečar died in London on October 13, 1998, aged 37, as a result of a heart attack.
Margita Stefanović died on September 18, 2002, in Belgrade, aged 43.

Modro i zeleno

kako te zamisljam, kako te zamisljam
beli hodnik i beli stol
pletes ruke od morskih trava
modro i zeleno, modro i zeleno
tesko primam promenu lica
u hodniku vremena

u narucju vremena, u narucju vremena
u narucju vremena, u narucju vremena

kako da ostanem isti
kako da sacuvam sebe od promene
samo putem promene

mirno spavas
i pramen na licu ti izmami osmeh
opet i opet zelim da vidim
unatrag, unatrag, unatrag
vrati unatrag
u modro i zeleno, modro i zeleno

u narucju vremena, u narucju vremena
u narucju vremena, u narucju vremena

bolje da pricam o sebi
bolje da idem u nove promene
samo putem promene

kako te zamisljam, kako te zamisljam
kako te zamisljam, kako te zamisljam
hodaj, hodaj, hodaj
hodaj, hodaj, hodaj
uh, kako te zamisljam, kako te zamisljam
unatrag, unatrag, unatrag
vrati unatrag
u modro i zeleno

ekv

19. tra 2010.

o bogu

13. februar. Prethodni dan mu je poslala, tako se zaklela sebi, poslednju poruku, naoko nonsalantan pozdrav iz cafea Mexico. Popodne, pa predvece dodje joj da opet nesto ukuca, ali u poslednjem trenu umesto na njegov broj posla ne neki nepoznati koji je zavrsavao danom njenog rodjenja:
"Na pocetku bejase rec
a sta je na kraju?"

Sutradan 13.2. stigao je odgovor, znak od Boga, od nepoznatog muskarca sa kojim ce razmenjivati intezivno celu godinu dana prijateljske poruke, uglavnom vezane za Boga, Isusa, spas, a to joj je trebalo. On je ubedio da ga nije slucajno nazvala, a ona je ubedila sebe. U to vreme sve je prihvatala, trazila je nove ljude, nova prijateljstva, nove poglede na svet, nove emocije. Molila se, pocela je da iscitava Bibliju. Onaj u koga se zaljubila nestao je kao da ga nikad nije bilo. Kako? Da li je to onda bila ljubav? Ostalo joj je 5 svescica najiskrenijih pesama, ako je nestao on, ostala je inspiracija i ona je pisala vise nego ikad. On je samo probudio, a ona sazrela i mislila o svemu, a o sebi vise nego ikad. Sad moli i ceka.


I dalje prepricava svoj zivot i to povrsno. Evo, znas ti to, ovo su stvari koje si prosla, a nesrecna si. Pusti linije. Mastaj. Nema linija.

18. tra 2010.

o americi

još jedno putovanje svetom
o5 putovanje netom
okom u obecanu zemlju
srcem u obecani grad
kriza-vizzza
ččč-ekanje
ili nikad ili sad
kažu jos malo
če-kanje
meni u zadnji cas
amerika
njoj toliko stalo
javlja neki glas
pakovanje
ček-anje
ludom radovanje
vizzza-kriza
uvek ostaje net čeka-nje
ili da se skida ili da skita
i ovog leta o5 ce neko da pita
a čekanj-eee


A superb hotel in a great location. Helpful staff, nice rooms. The Reading room has complimentary tea and coffee and soft drinks available all day, a delightful amenity.
Hello!



Library Hotel
299 Madison Ave, Midtown, NY 10017 Manhattan (New York)
Boasting stunning views of New York's skyline, this boutique hotel features uniquely decorated guestrooms, numerous free amenities including a wine and cheese reception and is surrounded by top area attractions.

Amerika

ljudi odlaze
i odlaze i odlaze
ovde je dosadno
svi su pobegli na neko zabavnije mesto
daleko je, daleko je Amerika
daleko je, daleko je Amerika

i ako sam negde stigao, bilo je iznutra
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
i gore i dole i levo i desno u meni
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je Amerika

vrlo sam umoran
a ne znam kako, zasto, od cega
ovde je dosadno
svi su pobegli na neko zabavnije mesto
daleko je, daleko je Amerika

i ako sam negde stigao, bilo je iznutra
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
i gore i dole i levo i desno u meni
u sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je put, tamo je cilj, tamo je znak
tamo je Amerika

ekv

17. tra 2010.

o krempiti

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...


ne jedem slatko, ne secerim ni kafu ni caj, ponekad uzmem kasiku meda na sresrca, nekad davno sam cesto pravila kolac od rogaca, posle nije bilo ni slatkog-ni slanog, a jos kasnije sam kupovala cokoladice, ponekad cokoladu od rize, danas ne jedem nista slatko, osim voca, i ne nedostaje mi, jedino... ponekad pozelim jednu krempitu... ali pravu, ne onu sto se zove krempita, a nije, a zasto volim krempitu.. e zato sto je to kolač koji nije puno sladak... ne volim kremove, filove i razne prelive, šlagove i cokoladne glazure, i nikako torte... zato je za mene krempita kraljica medju kolacima, jedina moja slastica koju ja pravim, kao nekad u banatu kad sam bila mala i kad mi je baka lila pravila... e tu krempitu volem i takvu krempitu ponekad i ja pravim kao baka lila... jer nema vise ni pravih krempita... nema vise nista pravo...


njam, njam... :))
Moj recept:
Probajte da u kućnoj varijanti napravite banatsku krempitu! Iskoristite gotovo lisnato testo za koru, a krem napravite od sledećih sastojaka: ( ovo je manja kolicina za dve osobe, za vise osoba povecati kolicinu sastojaka )
1/2 l mleka
3 jaja
5 kašika šećera
3 kašike brašna
1 kašika gustina
1 vanil šećer
Priprema:
Odvojte žumanca od belanaca i žumanca mikserom umutite sa 2 kašike šećera, a zatim dodajte brašno i gustin. U sve to dodajte i 2 dl hladnog mleka i mutite dok masa ne postane homogena. Zagrejte 4 dl mleka do samog ključanja, stavite 3 kašike šećera i uz mešanje postepeno dodajte umućena žumanca.
Tako pripremljen fil kuvajte sve dok se ne zgusne. Skuvani fil ostavite pored ringle da bi ostao vreo. Za to vreme u drugoj posudi ulupajte belanca sa 1-om kašikom šećera. U još vrelu žutu masu postepeno sipajte šne uz lagano mešanje. Na kraju dodajte i vanil šećer i tako topao fil nanesite na koru za krempite. Da biste okusili banatsku krempitu, preko fila stavite ulupani šlag, i tek onda poklopite drugom korom... prijatno :):)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem...
Ne volem...


Djordje Balašević (Namćor)

16. tra 2010.

o pismu


Alice In Wonderland Movie 2010
(Mia Wasikowska as Alice, Johnny Depp as the Mad Hatter)


Stiglo je pismo i odmah sam pomislila da je od tebe. Najpre sam pomislila da ono istovremeno i nije od tebe, ali čim sam ga otvorila, odmah sam pomislila da je od tebe, a prije toga sam mislio da ono nije od tebe. Drago mi je što si se odavno oženio, jer kad se čovek oženi onom kojom se želi da oženi, znači da je postigao ono sto je hteo. Jučer sam primila tvoje pismo i odmah pomislila da je to pismo od tebe, ali sam zatim pomislila da po svoj prilici nije od tebe, no kad sam ga otvorila, videla sam da je - baš od tebe. Jako je lepo od tebe što si mi napisao pismo. Najpre mi nisi pisao, a zatim si mi odjednom napisao pismo, iako si mi i ranije, do vremena kad mi nisi pisao, pisao. Odmah sam, primivši tvoje pismo, zaključila da je ono od tebe i jako mi je drago što si se već oženio. A to, kad čovek poželi da se oženi, tada se, po svaku cenu, i treba da oženi. Zato je meni veoma drago što si se ti naposletku oženio upravo onom kojom si hteo da se oženiš. I baš si dobro učinio što si mi napisao pismo. Obradovala sam se kad sam ugledala tvoje pismo. Čak sam pomislila da je od tebe. Istina, dok sam ga otvarala, prošlo mi je kroz glavu da nije od tebe, ali sam zatim, usprkos tome, zaključila da je od tebe. Hvala što si mi pisao. Zavaljujem ti na tome i veoma mi je drago zbog tebe. Ti možda ne pogadjaš zašto mi je toliko drago zbog tebe, ali ja ću ti odmah reći zašto mi je drago zbog tebe. Drago mi je zato što si se oženio, i to upravo onom kojom si hteo da se oženiš. A to je, znaš, vrlo lepo oženiti se upravo onom kojom se želiš da oženiš, zato što tada upravo i postižes ono što si hteo. Eto, upravo zato mi je tako drago zbog tebe. A takodje mi je drago i zato što si mi napisao pismo. Ja sam jos izdaleka zaključila da je pismo od tebe, ali kad sam ga uzela u ruke, pomislila sam: 'a zamisli da nije od tebe?' I zatim sam mislila: 'ma ne, naravno da je od njega.' Otvarala sam pismo i sve vreme mislila: 'je li ili nije od tebe? Je li od tebe ili nije od tebe?' I kad sam ga otvorila, videla sam da je od tebe. Jako sam se obradovala i odlučila da i ja tebi napišem pismo. Imam toliko toga da ti kažem, ali doslovno nemam vremena. Ono što sam stigla, napisala sam ti u ovom pismu, a o ostalom ću da ti pišem kasnije, jer za to sad uopšte nemam vremena. U krajnjoj liniji, dobro je što si ti meni napisao pismo. Sada znam da si se već odavno oženio. Iz prethodnih pisama znala sam da si se oženio, a danas sam o5 videla - istina je da si se oženio. I meni je veoma drago što si se oženio i napisao mi pismo. Odmah, nakon što sam ugledala tvoje pismo, istog sam trena zaključila da si se ponovo o5oženio. Ali, mislim, to je lepo što si se o5 ponovo oženio i napisao mi o tome pismo...
Da si mi stvarno poslao pismo, bar bi znala da li si se stvarno o5 oženio!?

15. tra 2010.

o tajni

Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo poznanik bio
ili prijatelj drag

ni kakav je, ni da li je u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame, žeđi, umora
ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo
niti srce naše da li nas je radi nas
ili radi drugih kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao u sazvežđe žedno
ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah spajao naše ruke
ni da li zvuke smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini
šta je moglo, ni da li je moglo nešto
da uplete i sjedini duše naše kroz čitav vek
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo kao šume naše s proleća
ili tiha i tužna ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reći
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan
tamo gde su podjednako tople
i sreća i bol živa
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.


Gustav Klimt (1862 - 1918) Music I 1895

Opomena

Čuj, reću ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu
nikad samu
kad neko svira.

Desanka Maksimović

14. tra 2010.

o čaju

Tajne zelenog čaja:

Blagotvoran za zdravlje, delotvoran kod mršavljenja, odličan antioksidans…
Zbog svoje lekovitosti i dokazanog delovanja u borbi protiv mnogih, pa tako i nekih najtežih zloćudnih bolesti, zeleni čaj jedan je od najcenjenijih i najpopularnijih napitaka na svim kontinentima. Pun snage, aromatičnog ukusa, osvežavajućeg delovanja, postao je deo svakodnevice miliona ljudi širom sveta, ne samo u azijskim zemljama odakle potiče i gde je tradicionalno vekovima prisutan.
Zeleni čaj se proizvodi od iste biljke kao i crni čaj. Biljka se zove čajevac ( Camellia sinensis), a u 12. veku uvezena je iz Kine u Japan i od tada je počeo od nje da se proizvodi zeleni čaj. Zeleni čaj obrađuje se samo parom da se ne unište enzimi, a zatim se suši na vazduhu. Budući da pritom ne dolazi do procesa oksidacije i fermentacije, zadržava svoju zelenu boju i skoro sve dragocene sastojke.
Zeleni čaj ima čak oko 300 različitih sastojaka, i upravo taj hemijski sastav krije tajnu njegovih višestrukih koristi i lekovitih svojstava za ljudski organizam. Bogat je flavonoidima, koji su snažni antioksidansi i upravo zahvaljujući tome zeleni čaj pomaže u borbi protiv bolesti srca i krvnih sudova. Sadrži fluor i sprečava karijes ali povoljno deluje i na očuvanje kostiju.
Svakodnevno ispijanje zelenog čaja pripada današnjoj kulturi Japana, u kojoj je najmanji procenat obolevanja od raka. Telo čisti od otrova, smanjuje bolove kod problema sa želucem i crevima, smanjuje masnoću u krvi, sprečava arteriosklerozu, dobar je protiv upala, normalizuje rad štitne žlezde, pospešuje krvotok i regeneraciju kože, deluje protiv depresije…
Zeleni čaj je odličan kao osvežavajući napitak koji pospešuje probavu, deluje na razgradnju masnoća i čisti od toksina. Otkriven je njegov učinak na mršavljenje.

Spolja se peremo vodom, iznutra se peremo čajem.
Kineska poslovica

13. tra 2010.

o evi




Eva Herzigova
Fuente, Moda, El pais semanal, 7/3/2010.

12. tra 2010.

o duši

More.
Sedeli su u cafeu "Meksiko".
Sreli su se slucajno, ako je slucajnost sto su se znali pre rata, a sad nasli na moru, ona kao izbeglica, on na odmoru.
Piljio je u nju, njenu providnu suknju i ispitivao. Ona je bila zatecena. Neki drugi muskarac se raspituje za nju i njene probleme, gleda je i zeli.
-Eh - govorila je -Ti si...
-Reci, reci - cikao je -
-Gotovo je to za mene, a uostalom ja samo mogu kad volim ako volim...
-Lepo, blago tebi, sve bih dao za to... A gde ces naci toga koji ce te tako voleti, da mu citas pesme, da te drzi za ruku i uziva u tome?
-Trazicu, cekacu, ako ne nadjem napisacu roman.
-Lagaces o muskarcima?
-Ne, reci cu istinu.
-I... - pitao je - ima li takvih, sta mislis?
-Pa videcu!?
-Ah, pravi muskarci sanjaju o istoj takvoj ljubavi, ali ne veruju da postoji. Ako nesto napises, javi mi...
-Doci ces?
-Ne znam. Dosao bih, ali ja te ne zasluzujem.
Divio joj se, nije video njene godine, nego njeno lepo lice i pekrasne plavo-zelene oci, oci boje mora. Uporno je zvao svakog jutra na kafu i onda nagovarao za vecernji izlazak, flertovao je iskusno uzivajuci u tome i u njenom drustvu, ali tako je sve vise ronio u dubinu njenih oci i nesvesno cinio nesto sto nije zeleo... povrediti i nju, i sebe. Eva je to sve izdrzavala, nije mogla da ga odbije jer je umilnim glasom preklinjao na stalno vidjanje, donekle joj je i trebalo i godilo drustvo, godile njegove reci pune slatkorecivih komplimenata i ona je samo mislila da ostane mirna i fer prema njemu, a on svakako odlazi za nekoliko dana i sve ce opet biti kao pre.
Otisao je.

Prvi dan bio joj je cudan, nije izlazila, odmarala je. Drugi dan se uputila u setnju i prosla pored kafea u kom su sedeli svaki dan. U isto vreme osetila je silnu milinu ugledavsi stolicu na kojoj je on sedeo, a onda u drugi mah, obuze je strasna praznina. Stolica je bila prazna, cafe je bio prazan, ulica je bila prazna dok se jedva probijala kroz gomilu turista. Sve je bilo prazno.
Nedostajao joj je. I sutradan, I prekosutra jos vise. Ponavljala je njihove razgovore, zapamtila je njegove gestove i uzrecice. Dogodilo se. Eva se probudila kao zena koja je godinama spavala, osecala je da se nanovo rodila i da hoce da voli i da hoce da mu to kaze i da hoce da ga vidi i da bude sa njim. Ludila je, a on je bio daleko. Nista se stvarno nije dogodilo medju njima, otisao je uz uctiv pozdrav i jos po koji savet kako da zivi sama. Sve sto je ostalo, bio je njegov broj mobilnog telefona koji joj je ostavio da mu posalje fotografije. Da, ona je napravila nekoliko snimaka i odmah ih je izradila. Slike i on na slikama. Ljubav. Ima li ista lepse i bolnije u tome? Sve pre je nestalo, postojalo je samo to osecanje i ona je zivela sa njim, mastala, ceznula, planirala da ga zove i ceka da dodje. Ali znala je koliko je to opasno. I rano. Ne za njih. Za ovu pricu. Eva je tek krenula i put je prazan, nema prepreka, ali ni znakova.

U isto vreme poceo je njen samacki zivot, bivsi muz i sin otisli su u S. i ona je ostala sama na moru, da radi i zivi. Iznajmila je mali stancic u centru HN preko puta Andriceve kuce i uzivala u samoci. Gazdarice, prijatelji i prijateljice, sve ono sto nije prezivela kao devojka. Procvetala je bas sad kad bi mogla poceti da vene. Ipak znala je da je na toj stazi znak opasnosti koji ne vidi jasno, ali ga oseca. Mozda zato sto bi to bilo prvi put, pa je opet tesko, ali inace sve joj je licilo na tesko iskusenje, na greh koji preti. Molila se i masturbirala. Satirala je i dusu i telo. Bila je zaljubljena. Posle toliko godina, srce joj se ispunilo. Pisala je pesme, skupljala macke, hranila ptice, kupovala knjige i kasete, sedela na klupi pored mora, isla u crkvu i kod prijateljice sa kojom je sve u tancine vise puta analizirala. Bila je sretna. Bila je podstanar, radila na odredjeno vreme, od svojih stvari osim torbe gardarobe imala je 1 kasetofon, 1-u grejalicu i 1 fotoaparat i trazila je da kupi 1 mobilni telefon. U sobi je imala 2 kreveta, 1 ormar i 1 prozor sa pogledom na more.

Pisala je na kolenima ili na krevetu u sobi kad bi bila kisa ili na klupi pored mora kad je bilo suncano. Nije se obazirala na zacudjene poglede prolaznika koji su je vidjali svaki dan na klupi kako pise. Jos jedna ludjakinja. Ona nije videla nikog. Negde duboko u njoj zivelo je nesto novo, toplo i lepo i tuzno. Nista nije postojalo osim toga. Trazila ga je i bezala. Zvala i najavljivala dolazak, pa odustajala. Vruce - hladno. Otkrila je svoje telo, ceznju i strast pred ogledalom i u krevetu. Zarko ga je zelela, zamisljala, uzivala i onda bi se malo opustila i zaspala. Cim bi se probudila, ljubav ju je ispunjavala, ali i plasila, osecala je da je to pogresno. Osecala je da je stala na ludi kamen, da je izgubila kompas, snaga te strasti pocela je da je plasi. Telefonski razgovori i priznanja. On se jos vise uplasio.
Isla je svake subote u gornju Savinu crkvu, a nedeljom u gornju. Molila je boga da je spasi.
-Dušo.
-Doći su, ali još nisam jak.
-Dodji. Jaka sam za oboje.
-Dušo.

11. tra 2010.

o kišama

februar, mart, april... čekam, a njega nema, u snu, u budjenju i lenjem ustajanju čeka suza sto se začela davno, negde daleko... nekad ne znam ni koga, ni sta čekam, ne bih nikad ni znala da me ona ne podseti, ona koja danima udara o zemlju, o prozore, o lica ulica... bilo je neko tužno leto i bila je dosadna nedelja kao i sad... plakala sam ja - plakao je grad... bile su nekad davno mostarske... pa herceg-novske... a onda...


Sarajevske kiše

mislila sam ničeg nema više
pa ni snijega, ni magle k'o prije
al' i bez mene padale su kiše
usred ljeta kad im vrijeme nije

evo sada ljetno nebo plače
nigdje sunca da mi glasno vikne
na ulici pokislo je mače
samo njemu svoj bol ću da kriknem

mislila sam ničeg nema više
a iz oka suza stalno lije
peru dušu sarajevske kiše
usred ljeta kad im vrijeme nije

28.7.2002. nedelja

10. tra 2010.

o olji

Uopšte ne znam koliko znam.
Znam i ono što mi još nije palo na pamet.


Olja Ivanjicki (1931 - 2009)


o olji kao ličnosti svakako bi se moglo puno toga reći.... ona je bila nepredvidiva, ali sama uvek predvidjala i zapanjujuće tačno, skoro profetski, nagovestavala mnoge dogadjaje, situacije i stanje u svetu uopšte.... olja je videla sve i pre i posle i unapred, sve joj je bilo jasno... ona je znala da nema nevažnih stvari, sve je uzimala u obzir... za olju je sve imalo svoju ulogu.... ona je bila mudrac u krhkom telu žene.... olja je bila hrabra, egzotična osoba, snažna figura evropske savremene umetnosti i onog najboljeg u njoj... bila i ostala... ona je večni znak pitanja čitavom svetu...

Melanholija

Za mene je slikarstvo to jest stvaranje,
samo put da na kraj svog zivota ne stignem praznog srca.

o bojama

Posle praznika:
-Dotukla vas je pečena, pržena, masna i kalorična hrana?
-E, pa sad ovaj put nije, ali da se zna, zapamti i ne ponovi!

Protiv holesterola, slobodnih radikala i mogućih kancerogenih tvari borite se pigmentima u mnogim vrstama voća i povrća te začinskim biljem.
U potrazi za zdravljem valja se naoružati voćem i povrćem uočljivih boja – zagrizite zato u hranu sa paletom svih boja...

Kombinacija boja u ishrani savetuje se ne samo kroz unos voća i povrća, nego i drugih namirnica. I ne bojte se kičeraja – kod nutricionista je šarolikiji tanjur ukusniji tanjur.
Biljni pigmenti (od kojih potiče boja ploda) predstavljaju neku vrstu imunog sistema biljke. Oni štite biljku od štetnog UV zračenja te omogućuju da biljka dozre na suncu, a ne izgori, u isto vreme osiguravajući biljci preživljavanje, odbranu od insekata i drugih štetočina i mikro organizama, te dozrevanje i nakupljanje sunčane energije. Ti pigmenti pomažu i našem organizmu jer imaju sve osobine i deluju kao prirodni antioksidanti. To su tvari koje neutraliziraju slobodne radikale i čuvaju integritet stanice, sprečavajući oštećenje staničnog tkiva.
Pet najčešćih boja koje su ujedno najviše zastupljene u ishrani kroz prirodne pigmente su:
1. Plavoljubičasta boja: obuhvata voće i povrće poput borovnica, kupina, šljiva, te patlidžana, a sadržava antocijan i fenole, koji izmedju ostalog smanjuju rizik od nekih vrsta raka i usporavaju starenje. Antocijani su specifične tvari koje imaju visoku antioksidativnu vrednost. Sadržavaju ih još: crna ribizla, višnja, jagoda, crvena narandza, crno groždje, bobice bazge, cvekla.
2. Zelena boja: uključuje konzumiranje zelenog voća i povrća kao što su: avokado, zelene jabuke, kivi, zeleno groždje, zelene kruške, krastavci, brokule, zelena paprika, grašak, tikvice, prasa, artičoke i šparoge te zeleno lisnato povrće koji takodje sadrže antikancerogene tvari, ali zbog obilja kalcija i magnezija jačaju kosti i zube. Zeleno lisnato voće i povrće sadrži izmedju ostalog indole i lutein koji su prirodni antioksidansi, i zato pomažu organizmu da očuva dobar vid i smanji rizik od nastanka nekih vrsta raka.
3. Bela boja: dominantna je medju sastojcima kod kojih je prisutan alicin. Nalazimo ga u prvome redu u belom luku. Namirnice bele boje su: karfiol, repa, celer, zatim banane, bele nektarine, beli breskve, kruške i sl. Belom bojom održavamo optimalni nivo holesterola u krvi. Alicin, od kojeg potiče miris i peckav ukus, a najzastupljeniji je u belom luku, deluje i kao prirodni antibiotik.
4. Žuto-narandzasta boja: prisutna je u plodovima bogatim antioksidansima, kao što su vitamin C, a nalaze se u žutim jabukama, marelicama, dinjama, grejpfrutu, breskvama, mandarinama i mrkvi. Ova skupina voća i povrća štiti srce, vid, te jača imunološki sistem. Boja ovih plodova koja varira od žute do rumeno crvene potiče od karotenoida, fito-hranjivih tvari vrlo raširenih u biljnom i životinjskom svetu. To su primerice alfa i beta-karoten( boja mrkve), zeaksantin - žuta boja (boja kukuruza),lutein (boja latica nevena, žumanca i sl.) koji je posebno važan za zdravlje očiju, a nalazimo ga još i u zelenom lisnatom povrću kao što je: raštika, kelj i špinat .
5. Crvena boja: uključuje medju ostalim crvene jabuke, crvene narandze, trešnje, maline, jagode, lubenice, crveno groždje, rajčice, crvene paprike, rotkvice i radić. Voće i povrće crvene boje sadrži antocijan i likopen koji su snažni antioksidansi. Zbog svoje sočnosti i znatnog udela vode, te vitamina i minerala, crveno obojeno voće i povrće savetuje se posebno tokom leta kada ga ima u izobilju. Svi ovi plodovi pomažu zaštiti srca, očuvanju pamćenja, zaštiti mokraćnih organa i deluju protiv više vrsta raka. Crvena je i boja leta prema tradicionalnoj kineskoj medicini.

9. tra 2010.

o knjizi

Torno a domandare. Perche fatta Cosi infelice la fanciullezza?
Giacomo Leopardi: Zibaldone

Moj Mejtefe, moj veliki strahu!
Dosta ti sam straha podnijela
Dok sam sitnu knjigu naučila.

Narodna pesma

Pre dve godine svoga čkolovanja dečak je toliko puta mislio na taj trenutak kad će i on smeti da ode, u odredjeni dan i sat u nedelji, i da iz te knjižnice uzme na čitanje neko od onih ilustrovanih dela koja je gledao kod starijih drugova.
Sada je došao i taj dan.
Prvog utornika posle podne on je medju prvima stajao pred zaključanim vratima biblioteke i čekao na profesora-bibliotekara. Kad se profesor pojavio i kad je otključao vrata i pustio ih u hladovitu usku sobu, pored čijih su zidova bili ormani puni knjiga, za dečaka je nastupilo ostvarenje jednog dugo sanjanog i živo željenog trenutka.

Ivo Andrić: Knjiga


Kako mirišu knjige

Za svaku knjigu ima po jedan miris
miris koji se ravna sa značenjem.
ili prvim doživljajem knjige.
Kako onda mirišu knjige
na prašnjavim policama
u zaboravljenim kućnim bibliotekama
neprofitnim knjižarama glavnog grada?
Kako mirišu knjige nobelovaca?

Knjige starih majstora mirišu na pergamente
na one stranice koje su iščezle - možda ih
i ne bude kada otvorimo blijede korice.
Njihove knjige su svedene na žute listove.
Knjige skribomana mirišu na muke štamparskih
radnika. Na radničkim univerzitetima - knjige
nemaju mirise, obično su crvene i netaknute.

Kako mirišu knjige mojih prijatelja?
Kako mirišu svjetski bestseleri, kuvari
priručnici, uputstva za bolju koncentraciju?
(Ne volim knjige u kojima se osjeća dim:
tu su već pomiješani poroci.) Kako mirišu
svete knjige, na svetim jezicima svijeta?
Kako mirišu na izumrlim jezicima?
Knjige pagana su okrenute prema suncu
zato gube svojstva kada im se približimo.

Nijedan miris nije bezazlen.
Vlasništvo knjigoljubaca ne podsjeća
ni na jedan miris
ni na jednu knjigu uostalom.
Napuštene knjige u kancelarijama
mirišu na stara slikarska platna.

Najčudesnije mirišu knjige u
argentinskoj Nacionalnoj biblioteci
i to one nabavljene poslije 1955. godine.
Ne znam kako mirišu knjige
zatvorenika, vjerovatno na vlažne zidove
i prošlost. Kako mirišu sabrana djela klasika?
Kako mirišu knjige koje su vraćene
Knutu Hamsunu? Njegove knjige kako mirišu?

Čuvam miris jedne knjige
dragocjen kao znanje njemačkog jezika.

Pavle Goranović