9 zivota macka ima
ali pricacu o necem drugom
sve je pocelo dijetom, o zdravoj ishrani
pa evo neceg nezaobilaznog u vezi sa tom temom
radi se o jednom predmetu, bolje receno spravi za kuvanje
Brzi lonac ili expres lonac kod nas je dobio naziv Pretis po istoimenoj fabrici u Vogosci kod Sarajeva koja je pre rata pored automobila prva kod nas pocela da prozvodi te cudne lonce, koji zvizde kao lokomotiva i iskreno receno ispocetka su bili enigma i izazivali strah, otud i onaj vic kako je Mujo kad je cuo sistanje, uzeo malj i raspalio po loncu i tako tukao dok ga nije slomio, a onda na zaprepastenje Fatino rekao da se lokomotive trebaju tući dok su jos male...
Naravno, prica o expres loncu ima i starih i novih, i smesnih i ozbiljnih i sama imam takvih anegdota kao i moji prijatelji i familija, mnogi se tog lonca boje jer se ljudi boje svega novog i neobjasnjivog, bucnog i zastrasujuceg, i tako i jeste ako niste dovoljno hrabri i umesni, da nekog ili nesto ukrotite, da vas slusa, da vas sluzi.
Da se pohvalim, jedna od mojih hrabrosti je i to sto sam savladala pretis lonac i uspostavila trajno prijateljstvo sa njim. On je jedna od mojih omiljenih sprava, a nisam bas ljubitelj sprava, pogotovo metalnih konstrukcija, ali ono sto sam od njega dobila mi je pomoglo da ostalo zanemarim.
A dobila sam da brze i bolje skuvam, pa i ispecem bilo koje jelo: supu, varivo, meso kuvano i peceno, a nekad pre i pasulj, sarmu i slicna jela jer pretis lonac je bas pogodan za kuvanje tih jela koja se dugo kuvaju, upola skracuje vreme kuvanja i to na najmanjem podeoku elektricnog sporeta. Usteda vremena, struje, sacuvani hranljivi sastojci namirnica, urednija kuhinja i manje pare u kuhinji u kojoj se zimi stvara i vlaga ako se duze kuva, su atributi carobnog lonca. Sve to znam i koristim ga otkako kuvam.
Imala sam 3 pretisa u zivotu. Predratni koji je ostao u stanu kao i sve ostalo, ratni u Bijeljini, americki, crni... koji sam nasla i kuvala u njemu sirotinjsku hranu za preziveti i nosila ga sa sobom gde god me vodio izbeglicki zivot, tako je bio i u Crnoj Gori 7 godina, a onda sam ga donela i u Sarajevo kad sam se vratila sa nesto malo stvari. Pre nekoliko godina, otisla mu je guma na poklopcu, a posto je bio americki, nisam nasla takvu da zamenim, kupila sam treci... on ima drugaciji sistem zatvaranja na poklopcu i jos ga nisam prihvatila i necu ga nikad zavoleti kao ona prva dva, ali sluzi za petak kad obicno skuvam piletunu i povrce za 20 minuta. U onom americkom, crnom kuvam jaja za vaskrs, crn je pa se ne vidi da je ofarban, nisam ga bacila, ostao je za uspomenu.
Ove dve slike predstavljaju, prva, stari sistem zatvaranja expres lonca, a ova druga, novi sistem u rozoj boji. E, to je moj pretis lonac iz snova...
