što kriju moje misli?
koliko puta već
ne rekavši ni reč
ja napustila sam tebe
i ostavila sve to iza sebe?
al' sam samo tako odlučna i hrabra
u mislima...
O magli nisam pisala, ona se podrazumeva kao i jos neke pojave slicne njoj... vetra skoro da i nije bilo, bilo je samo malo sunca i magle koliko ti srce moze da izdrzi. Oduvek. I kad su to bile samo stilske figure, osecaj gusenja je bio isti.
Ovde i sada pocinju Dani magle, a traju od sad, pa nadalje i ubudece... zato moj zivot u bunkeru i rad u tunelu i nije tako strasan. U bunkeru ima svetla i vode, a u tunelu sadim pecurke. Letu sam rekla zbogom sa Matijom, a dobrodoslicu jeseni sa Evom. Secam se ovakvog babljeg leta u Meljinama pre 10-tak godina... kuca pored mora, baba Mirjana, macici u dvoristu i misevi u kuhinji, na drugoj strani plaza i miholjsko sunce... a zivot na spratu u devojackoj sobi babe Mirjane, salonski namestaj, ogromno stilsko ogledalo u kom sam se volela i trazila, a nasla svoje prve bore i svoju prvu slobodu, sve zajedno i o jednom trosku... Sad se pitam, gde je magla bila tada osim u mojim ocima? Hocu da pisem, na putu sam u tunel jer se magla ne dize do rucka, a onda je kasno, zato su pripreme u toku, meni ipak treba pocetna inspiracija, a nekad i odluka za jednu od vise njih... stojim nekako izmedju virtualne i stvarne magle, lozinki: rec i privid, razmenjenih u prolazu dok sam ispravljala pravopisne greske na jednom chatu i izvinjavala se jednom lektoru koji ne cita moj blog, pa ga ne moze ni lektorisati i jos nekih lutanja starih i novih... vreme na netu je ucinilo svoje, sve se brze vracam sebi i sve sam ovisnija o kisiku iz vlastitih odaja, tako ostajem na starim tragovima, sigurnim i kukavickim znakovima, da manje boli, sreca pa je sve manje opasnosti te vrste, trudim se i ja i drugi da bude tako, izdaja je zauzela svoje mesto i nije vise to sto je bila, pretvorila se iz straha u spas, to je unutrasnji glas, to je unutrasnje testo, kao magla oko nas...
Ljubav je precenjena u prošlim vremenima i neki se i danas drže starih pravila, da pate, na primer. Prava mera ljubavi je da sebe volite nesebično, da ništa sebi ne zakidate, da sve praštate sebi. Najvažnije je da ne gajite neuzvraćenu ljubav, jer zašto biste voleli nekoga ko vas ne voli? Prošla su vremena "ko tebe kamenom"...
... ti njega hlebom... da prosla, i kamen ostaje nama, kamicak... mermera za secanje...
Magla
Tvoje tijelo osipa se poput pijeska sad
Tvoje lice nestaje u zraku kao dim
Umorna sam.
Shrvala me za ljubavlju tvojom duga glad.
Ti si s druge strane rijeke
Polako već se mirim s tim.
Magla svuda, magla oko nas
Iz daljine jedva čujno dopire tvoj glas.
Magla svuda, magla oko nas.
Prekasno je uzaludno
Sve je dublji jaz.
Tvoje usne od papira, ne osjećam ih već.
Tvoje ruke izmiču k'o ispred dana noć.
Nekad ipak kriknula bih poneku psovku il' grubu riječ
Ipak šutim, gušim srce
Mora se naprijed, dalje poć.
Tvojih rijeci ne sjećam se, ne pamtim tvoj glas.
Milovanja tvoja još su samo dio sna.
Sve što oboje smo htjeli, odavno već je iza nas
U tom moru sivih lica
Uzalud tvoje tražim ja
Josipa Lisac
