Poruka je u svakom slucaju na prvom mestu, ali je ne bi bilo bez muzike. Cak i muzika bez teksta sadrži poruku. Kada je rec o konkretnim pesmama koje smo napravili - kažem mi, jer u grupi postoji specifican proces rada u kome svi ucestvuju - nekada je znacajnije jedno, nekada drugo. Dešavalo se i to da neke reci podvucene muzikom dobiju sasvim novo znacenje. Cini mi se zato da su u rock'n'rollu poezija i muzika jedan medij. Skupe se u jednu loptu koju ne možeš da podeliš, jer ako je preseceš po polovini, ona se više ne kotrlja.
(poslednji intervju, avgust 1994.)
Nekadašnji furiozni trio Šarlo Akrobata bio je VELIKI sastav. U njegovim redovima bili su vrsni instrumentalisti: Dušan Kojić Koja (najbolji basista u Jugoslaviji svih vremena), zatim Milan Mladenović (najbolji jugoslovenski gitarista od rata naovamo) i VD (izvanredan bubnjar, s drvenim palicama!?).
Raspadom Šarla, nestala je magija. Životna staza kojom je Milan Mladenović kročio sledećih godina kao da podseća na stereotipne obrasce, preuzete iz američke filmske industrije. Od potpune anonimnosti, preko kultnog statusa prvih ploča, do opšte prihvaćenosti i kosmičkog uspeha poslednjih ploča. KATARINA II (tj. EKATARINA VELIKA) prevalila je dug i mukotrpan put...
Pojavom Milana Mladenovića jugoslovenska rock muzika dobila je figuru u kojoj su se spojile njene najvažnije osobenosti. Njegov način sviranja gitare u najuzbudljivijoj novotalasnoj grupi Šarlo Akrobata bio je sažet i eksplozivan, i verovatno je jedan od najoriginalnijih ovde zabeleženih. Tokom rada, najpre u Ekatarini II a zatim u Ekatarini Velikoj, taj stil je postajao mirniji i približavao se klasičnijim pop-rock obrascima.
Njegova poezija do danas predstavlja nedovoljno osvetljen fenomen: u njoj se susreću slike modernosti i veliki simboli, svakodnevica i apstrakcija, minimalizam i velike naracije. Sredinom 80-ih kritika ga je često optuživala za manirizam i posezanje za opštim mestima.
Naizgled paradoksalno, upravo neke od najosporavanijih pesama bile su u glavama ljudi koji su 90-ih u Srbiji, u potrazi za dostojanstvom, obitavali uglavnom na ulici. U trenutku kad ga je kritika već poslovično otpisivala, EKV je snimio Dum dum (‘91), na kom je zabeležen najpotresniji krik predstojeće katastrofe tekuće decenije.
U oficirskom detetu odraslom u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu artizam je imao jaku egzistencijalnu crtu, bio je životni poriv koji se obraćao ljudima sa željom da ih oplemeni. Milanova smrt predstavlja najveći odlazak na jugoslovenskoj (srpskoj) rock sceni. Reč je o trenutku koji je proizveo rez i postao mesto otvoreno za preispitivanja i tumačenja jugoslovenske istorije popularne kulture.
Nikada nisam bio toliko nezadovoljan sobom da pozelim da sam neko drugi. M.M.
Oci boje meda
Voda pada u tvoje oci boje meda
Ja sam decak iz vode
Imam trag pod levom miskom
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Tvoje usne na meni
Tvoje ruke na meni
I guram noz medju zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa cela
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode, vode
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Voda pada
U tvoje oci boje meda
Ja sam decak iz vode
Imam trag pod levom miskom
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
