Vise mi nisu potrebne reci treba mi vreme
Vreme je da sunce kaze koliko je sati
Vreme je da cvet progovori a usta zaneme
Ko lose zivi zar moze jasno zapevati!
Verovao sam u san i u nepogodu
U dve noci bio zaljubljen nocu
Dok jug i sever u istome plodu
Sazrevaju i cvokocu.
Sanjajuci ja sam sve praznike prespavao!
I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo
A poljupcu je mesto u paklu.
I hlebovi se pod zemljom skoluju
Ja bih se zeleo na strani zla tuci
Pa ipak po milosti istorije
Povracajuci i ja cu u raj uci.
Za prijatelje proglasio sam hulje
Zaljubljene u sve sto peva i skodi.
Dok mi zvezde kolena ne nazulje
Molicu se poboznoj vodi.
Branko Miljković
------------------------
23.maj 2003. petak:
------------------------
JA:
*UMESTO*RASCVETALIH*GERBERA*BOŽIJEM_DARU*MERA*UMESTO*NEŽNOG*DODIRA*LIRIKA*KOŽU*IRITIRA*TEBI*DAR*U*SNOVE*PAKUJEM*DUŠOM*POSVECUJEM*B*OD*R*23*5* (7:00)
Rodjendan
Dvadeset i peta opomena
za dugujuci zivot.
Vec - dvadeset i peta!
Kako se ludo okrece ova matora planeta,
kao zaljubljena siparica
blesava od srece.
Okreci se ti samo, stara,
okreci, okreci...
Sto se mene tice
- ja cu samo da zacepim usi,
pa i poslije stote opomene,
bicu opet duznik ravnodusni.
Ali da platim
- ne, nikako!
Radje
odlazim iz ovog gnijezda.
Hej,
zaustavite planetu,
ja hocu da izadjem,
idem u vjecnu skitnju izmedju zvijezda.
Sta?...Necete?...
O, ima i tome lijeka,
jer iako nijesam Galilej
ni Djordano Bruno,
ja sam covjek jednog svemocnog vijeka,
pa znam da ce morati,
lijepim il` bunom,
da padne taj jogunasti
sto ne da i steze,
dosta je samo da neko vrisne:
`Dolje apsolutizam zemljine teze!`
Uostalom,
vec su pocela da kevcu stenad po vasioni.
Hej,
zaustavite planetu!
Cujete li - zvonim...
Vitomir Nikolić
