Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane sume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije
jutro, caj... o5 petak, kraj sedmice, kraj meseca, kraj zime... otvoren prozor i napokon dugo cekano leto, konacno toplo i konacno se ugejala smrznuta krv macke i pocela da kola i vri i vise me mesto ne drzi, krecem, treba sve nadoknaditi, treba sve stici, sve obici, odustajem od potrage za pravim recima, stvarima i ljudima, ostavljam hladne navike, bezim od poslovnih, kucnih i ostalih obaveza, spremam i telo i dusu za snove, lutanja, odlaske i dolaske... uskoro, za nedelju-dve krecem na prvo putovanje, kao i uvek prvo na planinu, na visinske pripreme, sirenje pluca, setanje kroz sumu, branje i udisanje poljskog cveca i cajeva, pa onda na jug... juznije od crne gore, juznije od juga balkana, juznije od delte nila...
obustabljam uzaludna cekanja, ostavljam i knjige i sveske i olovke, muziku i ljudski govor, bezim od telefona, tv sapunica i realitija, odbijam gledanje repriza starih programa, sve gasim da se spasim, gasim i kompjuter i zaboravljam mesta gde sam bila i gde sam sad, zaustavljam vreme, vec odavno zasicena i blogom, ovim postom sve i bukvalno zaokruzujem do daljnjeg, delic secanja i interesovanja zaokruzeno u 200-tinjak postova je jos jedno mesto i jos jedan deo moje duse na netu, a sada zaista zelim stvarno da lutam po pravom svetu... sve sto mi treba su jedne suncane naocale ili suncobran da ne pregorim...
javljam se samoj sebi kao sto sam pisala samoj sebi da idem, ali da cu doci, leta su lepa i kratka, javicu se jednog dana sama sebi sa nekog mesta, bez naslova i bez slike ako ne nadjem razglednicu...
Sunce
Ovo će se neizvesno kretanje završiti
suncem. Osećam to pomeranje juga
u svome srcu. Majušno podne se ruga
u kamenu, varnica što će osvetliti
zvezdani sistem moga krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga
uteha nam ne treba. to trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka
Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori.
U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.
Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.
Branko Miljković
