Jos joj je na ramenu bila ljubav, a ona kao ranjena zverka sa suzama u ocima, strast u dusi i telu neutoljena, a srela je B3, na netu, na chatu, mobilni je bacila i retko ukljucivala, a kompjuter joj je bio novi svet, nova uteha. Prvo je naisla na taj chat, malo radoznalost, malo vezbanja tipkanja za pocetak. Tamo retko zalaze dame poput nje, tako je bar ona mislila. Eva, tako je ukucala svoj nick, prva i prava zena, ponovo probudjena i osvestena, ali Eva je Eva.
Tek sto se ukljucila neki Dzoni ju je pozvao na razgovor. Kroz nekoliko minuta vec su pricali na mobilni telefon koji je izvukla iz ladice. Bio je drukciji. Telesan, otvoren i reci: volim te ili mislim na tebe kod njega su bile: Hocu te, Imam te.
Bunila se, a onda prihvatala njegov stil, ona je bila probudjena, zeljna, a razocarana i mozda bi se bar gladno telo moglo utesiti, no bojala se da bi i tim putem stigla na isti znak, a kasnije shvatila da je i on tako bezao od istog. Ipak igrali su, on je nastavio gde su drugi stali, a Eva je trebala utehu.
Prvi je probudio, drugi naucio da veruje, treci osvojio dusu, a Dzoni je hteo telo.
Prvi put je bila spremna za ovakav izazov.
Sve je isplanirala. Sve su isplanirali.
Ali ima Boga, a on je hteo da joj se ni ovo ne desi.
Pobegli su jedno od drugoga, svak na svoj nacin, a oboje bezeci od emocija.
Eva danas ne zna ko su oni? Ni gde su? Samo je onaj prvi vec dve godine mrtav. Ubio se. Drugi je ozenjen, prijatelji su i javljaju se jedno drugom za praznike i rodjendane, cesce netom, nego mobilnim telefonom, treci je nemi film, njena boljka, enigma, njena neostvarena ljubav, ziv ili ne, ozenjen ili ne, on je i sad razlog zbog kojeg svako jutro ustaje, bez njega ne bi bilo nicega, ni nje, ni ovog pisanja.
Voli ga i volece ga zauvek.
Cetvrti se nekad javi, ne moze da je zaboravi, ostali su jedno drugom uspomena bez uspomena, zelja bez zelje, ljubav bez ljubavi, prica koja nema ni kraj, ni pocetak...
Ipak vreme je slozilo kockice.
Nista se nije dogodilo sto nije trebalo da se dogodi.
Bog zna zasto.
