'o, zašto sam ikad izašao iz svoje sobe'
Réversibilité
Ange plein de gaieté, connaissez-vous l'angoisse,
La honte, les remords, les sanglots, les ennuis,
Et les vagues terreurs de ces affreuses nuits
Qui compriment le coeur comme un papier qu'on froisse?
Ange plein de gaieté, connaissez-vous l'angoisse?
Ange plein de bonté, connaissez-vous la haine,
Les poings crispés dans l'ombre et les larmes de fiel,
Quand la Vengeance bat son infernal rappel,
Et de nos facultés se fait le capitaine?
Ange plein de bonté, connaissez-vous la haine?
Ange plein de santé, connaissez-vous les Fièvres,
Qui, le long des grands murs de l'hospice blafard,
Comme des exilés, s'en vont d'un pied traînard,
Cherchant le soleil rare et remuant les lèvres?
Ange plein de santé, connaissez-vous les Fièvres?
Ange plein de beauté, connaissez-vous les rides,
Et la peur de vieillir, et ce hideux tourment
De lire la secrète horreur du dévouement
Dans des yeux où longtemps burent nos yeux avides?
Ange plein de beauté, connaissez-vous les rides?
Ange plein de bonheur, de joie et de lumières,
David mourant aurait demandé la santé
Aux émanations de ton corps enchanté ;
Mais de toi je n'implore, ange, que tes prières,
Ange plein de bonheur, de joie et de lumières!
Vino ubojice
Mrtva je! No to sam htio.
Mogu piti dokle hocu.
Koliko je puta nocu
Njezin glas me otrijeznio.
Ko pravi kralj se osjecam!
Zrak me moze ponijeti...
Zaljubili smo se ljeti.
Tko kaze da se ne sjecam?!
Zedjanje me rastrgalo.
Toliko mi treba vina
Kolika je i dubina
Njena groba. - Nije malo.
Lezi na dnu jedne jame
I jos sam je zatrpao
Kamenjem, kako sam znao.
- Mozda je i nema za me!
U ime svih zaklinjanja
Danih dok smo se grlili,
Da bismo se pomirili,
Ispunili obecanja,
Jos sastanak muz joj nudi,
Na cesti, kad noc je pala,
I dosla je! - Luda mala!
- Svi smo vise-manje
Ostala joj je ljepota,
Al je umor vec bolio.
Previse sam je volio.
Pribranost
Smiri se Patnjo, malo tise tuzi!
Trazila si vece, evo stize sad;
Tmina, sto vazduhom oko grada kruzi,
Jednima mir nosi, a drugima jad.
I dok rulja smrtnih prezriva sabira
Pod bicem Naslade, sto je krvnik strog,
Tek grize savesti se ropskog pira,
Patnjo, daj mi ruku, bezi od zla tog.
Ovestala ruha Godine pokojne
S nebeskih balkona gledaju bezbrojne;
S osmejkom Kajanje sa dna voda nice;
Sunce na samrti zaspa vec pod lukom.
A ko pokrov dug sto s Istoka se mice,
Cuj, draga, to blaga Noc koraca mukom.
"Cveće zla" 1857.
Šarl Bodler (Charles Pierre Baudelaire)
(Pariz, 9. april 1821 - 31. avgust 1867)
francuski pesnik, preteča i utemeljitelj modernizma.
Istaknuti francuski pesnik 19. veka koji u svom delu vrši sintezu romantizma (preuzima romantičarske teme: priroda, dosada, bog), realizma i parnasa (lapurlartizam, plastična lepota), tako da ga ne možemo svrstati u neki određeni pokret. Bodler se smatra pretečom simbolizma, pesnikom koji je otvorio put ka modernoj književnosti.
Rođen je u Parizu, otac mu je umro kada je imao samo 6 godina. Ostaje sa majkom koja se preudala, što ga je jako pogodilo i odlučuje da napusti dom. Odlazi u kraljevski internat, a zatim u gimnaziju Luj Veliki.
Boemski život
Već sa 18 godina, Bodler piše prve pesme i posećuje boemska mesta. I sam je počeo da živi kao boem, putovao je. Posebno su mu se dopala ostrva Mauricijus i Reunion zbog njihove egzotičnosti. Po povratku u Pariz, zaljubljuje se u jednu mulatkinju i ona mu postaje ljubavnica.
Bodler je nemilice trošio novac nasleđen od oca, zapao je u dugove, pa čak i pokušao da izvrši samoubistvo.
Počeo je da piše pesme i da prevodi priče Edgara Poa da bi otplatio dugove.
Cveće zla (Les fleurs du mal)
Svoje najpoznatije delo, zbirku pesama Cveće zla, objavio je 1857. godine. Zbirka je šokirala javnost jer govori otvoreno o porocima, posebno onim seksualnim. Iako je predgovor knjige posvećen Teofilu Gotijeu, poborniku larpurlartizma, ona ne predstavlja knjigu čistog umetničkog karaktera, već neku vrstu Bodlerove ispovesti. Što se tiče strukture samog dela, pesme su raspoređene po podnaslovima i svaki deo govori o nekom poroku.
Prvi deo se naziva Splin i Ideal jer oslikava dosadu, nezadovoljstvo, agoniju. Drugi deo su Pariske slike, ili život u Parizu koji vode najjadniji ljudi. Treći deo se zove Vino i govori o zloupotrebi alkohola, droge i telesnih zadovoljstava. Revolt, posle svega gore navedenog. Čovek okreće leđa Bogu i poštuje satanu. Poslednji deo je Smrt. Svakako treba spomenuti njegove najpoznatije pesme iz ove zbirke, a to su Veze i Albatros.
Bodlerova dela
Saloni, 1845-46
Cveće zla, 1857
Moje ogoljeno srce, 1859-60
Lažni raj, 1860
Olupine, 1866
Male pesme u prozi, 1869
Kraj
Od 1857. godine Bodler je sve češće bio podložan psihičkim smetnjama i napadima i to ga ometa u radu. Boraveći u Naviru, doživeo je krizu, i preminuo je kada je doveden u Pariz, poluparalizovan.
