o5 o letu

Zamorena pesma

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevane sume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije


jutro, caj... o5 petak, kraj sedmice, kraj meseca, kraj zime... otvoren prozor i napokon dugo cekano leto, konacno toplo i konacno se ugejala smrznuta krv macke i pocela da kola i vri i vise me mesto ne drzi, krecem, treba sve nadoknaditi, treba sve stici, sve obici, odustajem od potrage za pravim recima, stvarima i ljudima, ostavljam hladne navike, bezim od poslovnih, kucnih i ostalih obaveza, spremam i telo i dusu za snove, lutanja, odlaske i dolaske... uskoro, za nedelju-dve krecem na prvo putovanje, kao i uvek prvo na planinu, na visinske pripreme, sirenje pluca, setanje kroz sumu, branje i udisanje poljskog cveca i cajeva, pa onda na jug... juznije od crne gore, juznije od juga balkana, juznije od delte nila...
obustabljam uzaludna cekanja, ostavljam i knjige i sveske i olovke, muziku i ljudski govor, bezim od telefona, tv sapunica i realitija, odbijam gledanje repriza starih programa, sve gasim da se spasim, gasim i kompjuter i zaboravljam mesta gde sam bila i gde sam sad, zaustavljam vreme, vec odavno zasicena i blogom, ovim postom sve i bukvalno zaokruzujem do daljnjeg, delic secanja i interesovanja zaokruzeno u 200-tinjak postova je jos jedno mesto i jos jedan deo moje duse na netu, a sada zaista zelim stvarno da lutam po pravom svetu... sve sto mi treba su jedne suncane naocale ili suncobran da ne pregorim...
javljam se samoj sebi kao sto sam pisala samoj sebi da idem, ali da cu doci, leta su lepa i kratka, javicu se jednog dana sama sebi sa nekog mesta, bez naslova i bez slike ako ne nadjem razglednicu...


Sunce

Ovo će se neizvesno kretanje završiti
suncem. Osećam to pomeranje juga
u svome srcu. Majušno podne se ruga
u kamenu, varnica što će osvetliti

zvezdani sistem moga krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga
uteha nam ne treba. to trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka

Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu izgovori.
U kamenu spava malo sunce što će nas osvetliti.

Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

Branko Miljković

o5 o vremenu

"Za velike i teske promene svog zivota covek ne bi mogao nikad da kaze tacno kad su pocele. Cas izgleda kao da su oduvek bile tu, cas opet kao da su se malocas pojavile i otkrile njegovim ocima. Zatim, to je podmuklo i varljivo. Ta muka izgleda ponekad teska, opipljiva, jedina i velika, kao crna planina koja zaklanja svet i nece se nikad promeniti ni pomeriti s mesta. A zatim dodju dani i citave nedelje kad izgleda da 'planine' i nema, da nije nikada ni bila, da ne moze uopste biti. Dok jednog dana, jednog trena, ne iskrsne opet i ne ispreci se pred nama, stvarna, ogromna, veca i crnja nego sto je bila pre tog kratkog i varljivog zatisja i olaksanja.


Ne, starost nije dobra ni lepa. Ni u cem, ni u cem, ni u cemu! Nije cak ni cista! Ne samo sto paznja otupi, obzir oslabi, interes obamre, pa je covek sklon da se zapusti u odelu i drzanju, nego cak i samo telo kao da se tesko cisti a lako prlja. Samo od sebe, iznutra se prlja. A ako, sa krajnjim naporom, coveku koji stari i podje za rukom da se odrzi uredan i cist, to je sterilizovana cistoca apoteke a ne cistoca cveta. A mladost je cista, jer se njeni sokovi obnavljaju, dok su sokovi starosti ustajali i kad jos nisu potpuno usahli. Ni seda vlas nije casna kad lici na sramotu koju skrivas a sakriti je ne mozes. Ni bora na licu. Bore ulivaju svakome postovanje, daju draz i toplinu licima skromnih starica i dostojanstvo celu mislioca, ali te iste bore na licu lepe zene koja pocinje da stari izgledaju kao zli pecati i oziljci poraza, nesto nakazno, gotovo sramotno, jer te bore izazivaju kod onog ko ih gleda ista ona osecanja sa kojima ih ta zena nosi. One se ne mogu kozmetikom sakriti ni masazom zbrisati, cak kao da ne mogu – proklete bile! – ni oprati kako treba. U njima uvek ostaje senka starenja, kao sto na bronzanim i mramornim bistama, po provincijskim muzejima, ostaje uvek malo prasine u borama lica i naborima odela. Iza njih jedva vidljivih, a ipak uvek vidljivih i pre svega vidljivih bora na licu lepe zene koja pocinje da stari – bije hlad i pustos, kao iz dubokih haluga i planinskih provalija. Takva je ta kleta starost da se sve okrece protiv onoga protiv koja je i inace sve, jer stari."

Ivo Andrić: Žena na kamenu

o5 o umetnosti

*ART

Is complete when it is human
It is human once the looped pigments
the pinheads of light
under their deft restrictions convince
as the index of a possible passion
as the adequate gauge
both of the passion and its object
The artist lies for the improvement of trut
Belive him!

Charles Tomlinson:
A Meditation on John Constablej


**Robert Capa:
***Pablo Picasso and Françoise Gilot 1948

*Umetnost

je potpuna kad je ljudska
ljudska je kad obruseni pigment
iglice svetlosti
obezbedjujuci prostor unutar svojih ogranicenja
ubedjuju kao pokazatelji moguce strasti
kao odgovarajuce merilo
i strasti i njenog predmeta
umetnik laze da bi popravio istinu
verujte mu

Čarls Tomlinson:
Razmisljanja o Dzonu Konstablu

o5 o lepoti

Umetnik je tvorac lepoga. Umetnosti je cilj da otkrije umetnost, a da sakrije umetnika. Ko u lepim delima nalazi lep smisao - kulturan je. Za njega je nada. Ko u lepim delima nalazi rdjav smisao - pokvaren je, ako oskudeva u ljupkosti. A to je mana. Izabranici su oni kojima su lepa dela jedino izraz lepoga. Nesto kao moralna i nemoralna knjiga ne postoji. Knjige su dobro ili lose pisane. To je sve.
Oskar Vajld: Slika Dorijana Greja (Pre dela)

18.3.20003. utorak
------------------------
ON: Macak u cizmama ili Dorian Gray je veciti decak - kazu da izgledam kao da se vreme zaustavilo i uvek me pitaju na kom tavanu cuvam sliku. Kazu jos, da izgledam isto kao pre 14 godina. Kao vino. Sto kaze jedna moja prijateljica: "Lep je kao greh!" Na srecu nisam narcis i znam tacno koliko vredim (a to je mozda mana). (20:51)



4.5.2003. nedelja
----------------------
JA: MALO O MOM IZGLEDU (zamisljaj):
Prelepa, svi se okrecu, dah zastaje, sanjaju, bulje, dah bi da osete, a tek da dotaknu! Ne gledam, ali osetim i pozudu i stah. Manekenski hod - gazim, duge lepe noge, telo vajano, grudi E! Garderoba rokerska, ali posebna, rusticna. Mirisna, zanosna, nezna, leprsava. Odevna boja: crno, smedje, teksas. Obozavam modne detalje: roze (ves), antilop i velike prstenove. ETO NADJI ME AKO SMES? P.S. Svi zele i beze!? A ti, je li slicno? (24:05)

Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle fuyait ravie
Et le vent me disait...

Elle est bien trop jolie
Et toi je te connais
L'aimer toute une vie
Tu ne pourras jamais
Oui mais elle est partie
C'est bête mais c'est vrai
Elle était si jolie
Je n'oublierai jamais

Aujourd'hui c'est l'automne
Et je pleure souvent
Aujourd'hui c'est l'automne
Qu'il est loin le printemps
Dans le parc où frissonnent
Les feuilles au vent mauvais
Sa robe tourbillonne
Puis elle disparaît...

Elle était si jolie
Que je n'osais l'aimer
Elle était si jolie
Je ne peux l'oublier
Elle était trop jolie
Quand le vent l'emmenait
Elle était si jolie
Je n'oublierai jamais

Alain Barrière

Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan

Divna je ona bila,
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan.

Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen

Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se setim nje

Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san

Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla

Dragan Stojnic

Pekinška Patka
Hladno Pivo
...

o5 o fotografiji

Kate Moss, Marrakech, 1993


Monkey With Gun, New York, 1992


Alfred Hitchcock, Los Angeles, 1973


David Bowie, New York, 1996


Mick Jagger, Los Angeles, 1992


Naomi Campbell, Palm Springs, 1989


Gabrielle Reece, Paris, 1989


Cecilia Chancellor, London, 1984

PHOTO: Albert Watson
Albert Watson (born 1942) is a photographer well known for his fashion, celebrity and art photography, and whose work is featured in galleries and museums worldwide. He has shot over 200 covers of Vogue around the world and 40 covers of Rolling Stone magazine since the mid-1970s and shot many photos of famous rapper Tupac Shakur. Photo District News named Watson one of the 20 most influential photographers of all time, along with Richard Avedon and Irving Penn, among others. Watson has won numerous honors, including a Lucie Award, a Grammy Award, and three ANDY Awards.

o5 o rodjendanu

Pesma za moj 27. rodjendan

Vise mi nisu potrebne reci treba mi vreme
Vreme je da sunce kaze koliko je sati
Vreme je da cvet progovori a usta zaneme
Ko lose zivi zar moze jasno zapevati!

Verovao sam u san i u nepogodu
U dve noci bio zaljubljen nocu
Dok jug i sever u istome plodu
Sazrevaju i cvokocu.

Sanjajuci ja sam sve praznike prespavao!
I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo
A poljupcu je mesto u paklu.

I hlebovi se pod zemljom skoluju
Ja bih se zeleo na strani zla tuci
Pa ipak po milosti istorije
Povracajuci i ja cu u raj uci.

Za prijatelje proglasio sam hulje
Zaljubljene u sve sto peva i skodi.
Dok mi zvezde kolena ne nazulje
Molicu se poboznoj vodi.

Branko Miljković

------------------------
23.maj 2003. petak:
------------------------
JA:
*UMESTO*RASCVETALIH*GERBERA*BOŽIJEM_DARU*MERA*UMESTO*NEŽNOG*DODIRA*LIRIKA*KOŽU*IRITIRA*TEBI*DAR*U*SNOVE*PAKUJEM*DUŠOM*POSVECUJEM*B*OD*R*23*5* (7:00)


Rodjendan

Dvadeset i peta opomena
za dugujuci zivot.
Vec - dvadeset i peta!
Kako se ludo okrece ova matora planeta,
kao zaljubljena siparica
blesava od srece.

Okreci se ti samo, stara,
okreci, okreci...
Sto se mene tice
- ja cu samo da zacepim usi,
pa i poslije stote opomene,
bicu opet duznik ravnodusni.

Ali da platim
- ne, nikako!
Radje
odlazim iz ovog gnijezda.

Hej,
zaustavite planetu,
ja hocu da izadjem,
idem u vjecnu skitnju izmedju zvijezda.

Sta?...Necete?...
O, ima i tome lijeka,
jer iako nijesam Galilej
ni Djordano Bruno,
ja sam covjek jednog svemocnog vijeka,
pa znam da ce morati,
lijepim il` bunom,
da padne taj jogunasti
sto ne da i steze,
dosta je samo da neko vrisne:
`Dolje apsolutizam zemljine teze!`

Uostalom,
vec su pocela da kevcu stenad po vasioni.

Hej,
zaustavite planetu!
Cujete li - zvonim...

Vitomir Nikolić

o5 o milanu

Poruka je u svakom slucaju na prvom mestu, ali je ne bi bilo bez muzike. Cak i muzika bez teksta sadrži poruku. Kada je rec o konkretnim pesmama koje smo napravili - kažem mi, jer u grupi postoji specifican proces rada u kome svi ucestvuju - nekada je znacajnije jedno, nekada drugo. Dešavalo se i to da neke reci podvucene muzikom dobiju sasvim novo znacenje. Cini mi se zato da su u rock'n'rollu poezija i muzika jedan medij. Skupe se u jednu loptu koju ne možeš da podeliš, jer ako je preseceš po polovini, ona se više ne kotrlja.
(poslednji intervju, avgust 1994.)
Nekadašnji furiozni trio Šarlo Akrobata bio je VELIKI sastav. U njegovim redovima bili su vrsni instrumentalisti: Dušan Kojić Koja (najbolji basista u Jugoslaviji svih vremena), zatim Milan Mladenović (najbolji jugoslovenski gitarista od rata naovamo) i VD (izvanredan bubnjar, s drvenim palicama!?).
Raspadom Šarla, nestala je magija. Životna staza kojom je Milan Mladenović kročio sledećih godina kao da podseća na stereotipne obrasce, preuzete iz američke filmske industrije. Od potpune anonimnosti, preko kultnog statusa prvih ploča, do opšte prihvaćenosti i kosmičkog uspeha poslednjih ploča. KATARINA II (tj. EKATARINA VELIKA) prevalila je dug i mukotrpan put...
Pojavom Milana Mladenovića jugoslovenska rock muzika dobila je figuru u kojoj su se spojile njene najvažnije osobenosti. Njegov način sviranja gitare u najuzbudljivijoj novotalasnoj grupi Šarlo Akrobata bio je sažet i eksplozivan, i verovatno je jedan od najoriginalnijih ovde zabeleženih. Tokom rada, najpre u Ekatarini II a zatim u Ekatarini Velikoj, taj stil je postajao mirniji i približavao se klasičnijim pop-rock obrascima.
Njegova poezija do danas predstavlja nedovoljno osvetljen fenomen: u njoj se susreću slike modernosti i veliki simboli, svakodnevica i apstrakcija, minimalizam i velike naracije. Sredinom 80-ih kritika ga je često optuživala za manirizam i posezanje za opštim mestima.
Naizgled paradoksalno, upravo neke od najosporavanijih pesama bile su u glavama ljudi koji su 90-ih u Srbiji, u potrazi za dostojanstvom, obitavali uglavnom na ulici. U trenutku kad ga je kritika već poslovično otpisivala, EKV je snimio Dum dum (‘91), na kom je zabeležen najpotresniji krik predstojeće katastrofe tekuće decenije.
U oficirskom detetu odraslom u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu artizam je imao jaku egzistencijalnu crtu, bio je životni poriv koji se obraćao ljudima sa željom da ih oplemeni. Milanova smrt predstavlja najveći odlazak na jugoslovenskoj (srpskoj) rock sceni. Reč je o trenutku koji je proizveo rez i postao mesto otvoreno za preispitivanja i tumačenja jugoslovenske istorije popularne kulture.


Nikada nisam bio toliko nezadovoljan sobom da pozelim da sam neko drugi. M.M.

Oci boje meda

Voda pada u tvoje oci boje meda
Ja sam decak iz vode
Imam trag pod levom miskom
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj

Tvoje usne na meni
Tvoje ruke na meni
I guram noz medju zube
I menjam oblik kao vidra
Nosim sablju oko bedra
Skupljam znoj sa cela
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode, vode
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj

Voda pada
U tvoje oci boje meda
Ja sam decak iz vode
Imam trag pod levom miskom
Na tvoje usne boje mesa
Spusticu kap svoje vode
Pusticu glas iz grla
Aj, aj, aj, aj, aj, aj
Aj, aj, aj, aj, aj, aj

o5 o egiptu

Kisa je o5, pa cu o5 da maštam o Egiptu...


Jutros o egipatskoj kuhinji...
Pirinač i hleb glavni su sastojci egipatske kuhinje, uz prednost povrća, dok je meso u drugom planu. Egipatska kuhinja oslikava njenu bogatu prošlost. Uz korišćenje lokalnih namirnica egipatsku kuhinju najbolje opisuje prožimanje grčke, turske, libanske, palestinske i sirijske tradicionalne kuhinje sa egipatskim običajima, ukusom i mogućnostima.
Ako volite jednostavna jela napravljena od sezonskog voća, povrća i svežih začina, onda je ovo prava kuhinja za vas. Na jugu bliže severoafričkoj kuhinji jede se intenzivnije i oštrije začinjena hrana nego na severu.
Ishrana je vrlo važan socijalni čin u Egiptu i sastoji od tri dnevna obroka i laganih međuobroka. Za doručak možete očekivati sir, jaja i džem, ali i slatko poput baklave. Popodnevni glavni porodični događaj, ručak, najčešće se sastoji od gomile povrća sa pirinčem, salate, ribe, piletine, govedine ili jagnjetine. Sledi lagana večera koja se sastoji od jogurta, salate, voća, sira i drugog.
Egipatske supe uglavnom se sastoje od karakterističnog lisnatog zelenog povrća, mesa i to najčešće piletine, zeca ili jagnjetine, ribe i povrća, a možemo ih staviti pod zajednički naziv shurbah. Salate su napravljene od krompira, jaja, zelenog lisnatog povrća, jogurta i drugih namirnica. Meze zatičemo u brojnim kulturama, a odnosi se na male zalogaje koji služe užitku i druženju uz dobru hranu i piće.
Egipatski dezerti, kolači ili pudinzi najčešće su preliveni sirupom od meda. Baklava i palačinke sa orasima, medom i lešnicima nezaobilazna su poslastica.
Aysh ili hleb u Egiptu se jede u različitim formama. Sa integralnim ili belim brašnim, ili sa punjenjem kao klasičan sendvič. Tradicionalni hleb je okrugao, pljosnat i napravljen je od brašna, a može se puniti mesom, povrćem ili sirom.Egipćani jedu puno povrća najčešće krompir, grašak, patlidžan i to neke samo Egiptu svojstvene sorte, a veliki su konzumenti jagnjetine, govedine, piletine, sira (najpoznatiji nacionalni sir je gibna) i voća.


Butcher's Stall with the Flight into Egypt,
a painting by Pieter Aertsen.

Piju kafu, čaj, vodu, sokove, bezalkoholne koktele, a stanovnici koji nisu muslimanske vere i alkoholna pića. Ispijanje kafe ili ahwe je kao i u mnogim drugim zemljama deo društvenog rituala. Lokalni kafići okupljaju žitelje koji dolaze da popiju kafu, popuše nargilu (vodena lula), odigraju tawlu (društvena igra) i da slušaju egipatsku muziku. Egipćani gaje i tradiciju popodnevnog čaja koju su nasledili od Arapa, a piju ga uz limun, šećer ili mleko.


Egypt: The Ahmed family of Cairo:
Food expenditure for one week:
387.85 Egyptian Pounds or $68.53

o5 o poeziji

11 RAZLOGA ZA PISANJE POEZIJE

1. rekonstrukcija poetske prakse

Dakle o čemu se tu radi.
Kako bi se sve to moglo izvesti
otpočećemo sa zapetama.
Upitnik ostavljamo da se izvija
Ritmički kao zmija zajedno s tačkama
i neophodnim interpunkcijama.
Štrč kako je i najavio
zinu iskezi se i
ispljunu dve reči.
Zakomplikovati Re.

2. konstruisanje sopstvenih emocija

Upravo tu leži sigurna opasnost.
Emo-samoopismenjavanje
zatvaranje kruga ispisivanje
onoga što je nedorečeno
dosta otpadanja, zabijanja
u najzloćudnijem smislu.

3. zadovoljstvo

Bermet-zadovoljstvo.
Polako stih po stih
Ne može to svakom pasti pod prste.
neka slatkasta tečnost lagano klizi niz grlo.
jezik neka bude non-stop u akciji.
alkoholna isparenja će udariti
to je najuopštenije rečeno Bz-neminovno

4. performans-izvodjenje poezije

intenzitet pogledi zabaci glavu
Jebem ti mater hvataj potisnuti
Uzdah sada vrisni sada smeh
Pa naglo na početak
neka osveta bude žestoka
kao svrš

5. stvaralačka potreba

Naravno od toga sve zavisi.
Koje su tvoje potrebe?
Šta ti u stvari hoćeš?
Hoćeš li da se upoznamo?
Hoćeš li da ti priđem malo
bliže?
preciznost, feedback, a uz to
zakon setve i žetve.

6. recepcija od strane drugoga

to može da se radi i u zajednici
ne mora samo na wc šolji dok se
Toalet papir lagano namotava
na ruku

7. rekonstrukcija sopstvenog identiteta

Ne želim da mistifikujem ovaj proces
ali u pitanju je upravo to
nije bezazleno to što ćeš ispisati, ispisuješ sebe i
Precrtavaš sebe.

8. subverzija

Tu leži snaga. kada se udari na
Pravo mesto i stvar se urušava sama od sebe.
Kao kada se ruši
Velika zgrada. Postave se na tri
mesta tri eksploziva. i zgrada
ruši samu sebe. savija se kao
keks umočen u pokvareno mleko.
padajući u sopstvenu prašinu.
šut i šljaka.

9. eksperiment

tu je stvar kao i sa opasnim materijama
znači može da eksplodira
i ode nos i ode rika i ode
noga, ode sve. bitna je lokacija i
Bitan je kontekst. bitno je da se
osećaš dobro. sigurne ruke vešt
rez. Sestro dodaj. Sestro uzmi
Sestro zatvaraj.

10. mikrootpori

novi otpori. surovi otpori.
Ujed obada. Virusi raznih vrsta.
Sve je to bios. izgrizi to kao što
Rdja izgriza metal. Neprestano
Napadaj. Neprestano razaraj ono
što se razoriti može, ostavi nešto
da se zapitaju i ovo je moglo
zašto i ono nije.

11. igra

i na kraju ona, sveta reč, opasnija
Od same opasnosti. U kojoj možeš izgubiti sve.
jer samo to je igra
jer samo takva je igra.
Jer samo onaj koji se može igrati
sam sa sobom može je pisati
može je živeti može je vući
na kraj sveta sa sobom.

Dušan Pržulj - pesma
*Aluzija na 11 teza o Fojerbahu,
jedan savršeni manifest poezije

o5 o kondiciji

U kakvoj smo kondiciji i fizičkoj snazi? Uz jednostavno testiranje otkrijmo nivo ova dva važna znaka našeg zdravstvenog stanja. Treba nam samo jedna stolica i sagovornik.
"Prosečno dobra kondicija mora da nam omogući da brzo hodamo barem 20 minuta bez pauze i da još uvek možemo da razgovaramo u hodu," kaže Alison Rose, fizioterapeut iz Klinike za sportske povrede pri Univerzitetu Leeds Metropolitan.
To bi pokazalo da su nam pluća i srce dovoljno snažni da normalno pumpaju krv za minimalni nivo fitnessa koju trebamo da bi održali aktivni životni stil.
Ukoliko nismo u stanju da hodamo brzo i pričamo ni 20 minuta bez prekida možda nešto nije u redu sa srcem. No i tu ima nade, kondicija se može izgraditi ili vratiti postepeno uz primereno treniranje. Hodajmo brzo jednu minutu, a zatim sporije 10 minuta, postepeno produžujemo period brzog hoda sve dok ne budemo u mogućnosti da hodamo tako 20 minuta.
No, kako izmeriti snagu? Razdvojenih nogu stanemo ispred stolice. Lagano se spuštamo u sedeći položaj, a zatim nešto pre nego se sasvim spustimo na stolicu vrlo polako ustanemo. Ukoliko ovu vežbu možemo da ponovimo bez prekida u vremenu od 90 sekundi naša fizička snaga je odlična. Ako možemo samo 60 sekundi, snaga nam je dobra, no ako možemo tako tek 30 sekundi vrlo je loša.
Ovaj test meri snagu najveće grupe mišića u telu - bedara i zadnjice. Ako oni nisu dovoljno snažni ovo stavlja teret na područja poput koljena i ledja što dugoročno dovodi do ozleda i boli.
Ukoliko smo izdržali samo 30 sekundi istrajmo na ovoj vežbi dok ne postignemo bolje rezultate.


Drawings: Guillaume A. Azoulay - Casablanca, Morocco

o5 o filmu

Još jedan krug: Francuska - Amerika - Francuska - Amerika...


Brigitte Bardot
St. Tropez, Juillet 1958


Brigitte Bardot, Côte d' Armor
Bretagne 1969


Jane Fonda et Michael Caine Baton Rouge
Louisiane, USA, Août 1966


Jane Fonda, Baton Rouge
Louisiane, USA, Août 1966

PHOTO: Claude Azoulay
(France)

o5 o linijama

Uspori, Evo. Kud zuris? Ti to znas, ali citaoci? Da, ali Eva zanesena novom pricom trci po vec pretrcanoj stazi da bi stigla do pocetka. Da bi od pocetka pocela da plete mrezu.
Moram citaocima reci dvije stvari: prvo, Eva je sve ovo prilicno zbrzala kao da svi znaju sve kao i ona, a njoj se eto zurilo na taj pocetak, i drugo: 4. glavu je napisala kratko i placuci.
Tu cu je odati, da to je ON, covek koga voli. Bila je kratka, nema, suzna i nije mogla nista vise da kaze. Kad god prica o njemu, place. Izbegla je suze. Ali sada ne zna da li su se citaoci dovoljno zadrzali na toj stranici i osetili njene prigusene suze. Zato ih moli da se vrate i jos jednom procitaju glavu 4, da zapamte da je to on, njen mili, njena ljubav, onaj o kome prica ovu pricu, junak njenog romana. Takav je bio, a kakav ce biti jos ni ona ne zna. U njenim snovima, masti, stihovima, ona ga je digla u zvezde i on je odavno ono sto i jeste i nije.


Svakog jutra kad se probudi klekne i dugo, dugo se moli, ne moli za ljubav, nego za mir i snagu, snagu da moze da zivi, a zivi da bi pisala. Pred sobom vidi svoj put, put bez linija, tanke linije njenih proslih zivota sve su tanje, ali jedna najjaca, najsvezija i nije njena, nego njegova. Ona je obrisala linije, a on je nacrtao svoju, vidljivu i na njenoj novoj mapi po kojoj je tek ucila da hoda.

o5 o čaju

nedeljno jutro, kiša... ispijanje čaja, čitanje i pisanje...


Chaj

Uhvatio sam sebe milion puta kako pijem neshto shto mi se u stvari ne pije, prosto, zrtvujuci se da bih zadovoljio neki besmisleni ritual.
Na primer, sjedim u kaficju, alkohol mi se ne pije, iz navike poruchim kafu, iako zapravo uzivam samo u onoj jutarnjoj i onoj kasno popodnevnoj.
Ulijepljen kafom spolja i iznutra pokushavam da ugasim zedj nekim gaziranim picjem, chinim sebi josh gore, niti sam ugasio zedj, niti sam uzivao u ukusu reklamiranog indistrijskog picja.
U poslednje vrijeme uvodim novu naviku.
Poruchim chaj. Ako u kaficju nemaju bash zeleni ili jasmin, ili od jabuke i cimeta, poruchim najjednostavniji – chaj od nane bez shecera.
Ako nemaju ni taj, onda u tu rupu vishe ne svracam.
Ako drushtvo duze sjedi u kafani, popijem i po 4 – 5 razlichitih chajeva.
Gledam druge, zalim ih, zrtve su navika koje im je nametnulo okruzenje.
Ostanem do kasno sa drushtvom, u dobrom raspolozenju, ali ne natovaren besmislenom kolichinom kofeina, shecera, mlijeka, masti, farbe, konzervansa, natrium benzoata i ne znam sve kakvih hemija koje vrebaju iz bezalkoholnih picja.
Lagan, opushten i okrepljen, uzivam u novootkrivenoj lepezi najrazlichitijih egzotichnih ukusa,bez potrebe da nekim alkoholom dezinfikujem stomak od prethodno unesenih tekucina. Da bih svom novom zadovoljstvu dao na znachaju, podsjecam da su najmocnije civilizacije dobrano impregnirane ovim rajskim picjem.
A reklamu za chaj necete nikada vidjeti na televiziji, jer proizvodjachi nemaju nikakvih problema sa prodajom. Kolko se ubere, toliko se popije.
(verovali ili ne, Rambo Amadeus za Blic decembar 2007.)

o5 o putovanju

U sumrak otezaju senke
I plaze nam po licima
Sjaj u ocima je dubok i nestvaran
Putujemo recima i razmisljamo koracima
Ti i ja, ti i ja

subota je, danas je bilo u planu putovanje po sarajevu, setnja, sedenje u finim restoranima, lagani rucak... gledanje izloga, male kupovine, pro-letnje mastanje... budim se i skoro 9h, a mrak, kisa lije, tama, palim svetlo, kompjuter, pristavljam vodu za caj i ostajem u sobi da pisem i mastam... a juce dok sam setala dobrinjskim krugom buducnosti, smislila sam ovo pismo...

Dragi prijatelju D....,

Vec dugo se nismo culi, vrijeme muspacea kao da je proslo, ipak kod tebe sam jos na listi prijatelja, a kod mene tvoj komenter na blogu, to traje i to podsjeca da smo pre par godina bas ovdje uspostavili kontakt i virtualno prijateljstvo.
Da ne duzim, bicu kratka, treba mi tvoja pomoc, tacnije mojoj kćerki Sonji, a to je isto ili vise nego meni. Ona ti se javila na faceboku za prijatelja (sonja w.......) jer nema myspace, a ja nemam fecebook. Rekoh, kratko: ona se ovdje ne pronalazi, otkako zna za sebe zeli da zivi u Americi, bas u NYC, no kako vreme prolazi, a prolazi, nije nasla sansu za odlazak, a ovde se nista po tom ni nekom drugom pitanju ne mijenja, sve je beznadezno, takva je postala i ona. U ocajanju, inace je ponosna pa nije ni od mene trazila nikad nesto ovakvo, zavapila je za pomoc, i sad sam ja u brizi kako da joj pomognem? Morala sam da sjetim da li imam ikoga tamo ko bi nam mogao pomoci, i sjetih se i tebe. Mislim i vjerujem da mozes da pomognes, a ako ne, onda znas li nekog ko moze, ili neki nacin, savjet kako i sta? Zaista se radi o njenom zivotu, da nije tako, ne bi te ovako molila za to. Znaci njoj trebaju papiri da tamo dodje, za kartu i boravak tamo dok se ne snadje imamo, a sigurno ce se brzo snaci. Toliko za sad, vise ce ti ako je potrebno napisati ona.
Nadam se tvom odgovoru kakav god on bio i unaprijed zahvaljujem i na njemu i bilo cemu sto ucinis za nas.

Uvijek tvoja prijateljica E......
Sarajevo, maj, 2010.

P.S. Odgovor mozes poslati na reply posto sam pisma odavno zatvorila.



Ona i on i on i ja

Rasli smo na nicijoj zemlji
surovo sunce iznad nas
zivimo u tudjoj kuci
ona i on i on i ja

Budimo se u zoru
tu je pocetak,
a tu je i kraj
mi smo na granici
i nema povratka
mi smo na granici
i snaga odmice
kap po kap

Ljudi me vole kada ih sanjam
ljudi se smeju,obican dan
Hodamo po toploj zemlji
ona i on i on i ja
Budim se i ne znam
gde je pocetak,gde je kraj

mi smo na granici
i nema povratka
mi smo na granici
i snaga odmice

kap po kap

Budim se i ne znam
gde je pocetak,de je kraj
mi smo na granici
i nema povratka
mi smo na granici
i snaga odmice

kap po kap

ekv

o5 o japanu

Maruo Suehiro (丸尾末広; Maruo Suehiro)
born January 28, 1956 in Nagasaki, Japan
is a Japanese manga artist, illustrator, and painter.

o5 o bodleru

'o, zašto sam ikad izašao iz svoje sobe'

Réversibilité

Ange plein de gaieté, connaissez-vous l'angoisse,
La honte, les remords, les sanglots, les ennuis,
Et les vagues terreurs de ces affreuses nuits
Qui compriment le coeur comme un papier qu'on froisse?
Ange plein de gaieté, connaissez-vous l'angoisse?

Ange plein de bonté, connaissez-vous la haine,
Les poings crispés dans l'ombre et les larmes de fiel,
Quand la Vengeance bat son infernal rappel,
Et de nos facultés se fait le capitaine?
Ange plein de bonté, connaissez-vous la haine?

Ange plein de santé, connaissez-vous les Fièvres,
Qui, le long des grands murs de l'hospice blafard,
Comme des exilés, s'en vont d'un pied traînard,
Cherchant le soleil rare et remuant les lèvres?
Ange plein de santé, connaissez-vous les Fièvres?

Ange plein de beauté, connaissez-vous les rides,
Et la peur de vieillir, et ce hideux tourment
De lire la secrète horreur du dévouement
Dans des yeux où longtemps burent nos yeux avides?
Ange plein de beauté, connaissez-vous les rides?

Ange plein de bonheur, de joie et de lumières,
David mourant aurait demandé la santé
Aux émanations de ton corps enchanté ;
Mais de toi je n'implore, ange, que tes prières,
Ange plein de bonheur, de joie et de lumières!

Vino ubojice

Mrtva je! No to sam htio.
Mogu piti dokle hocu.
Koliko je puta nocu
Njezin glas me otrijeznio.

Ko pravi kralj se osjecam!
Zrak me moze ponijeti...
Zaljubili smo se ljeti.
Tko kaze da se ne sjecam?!

Zedjanje me rastrgalo.
Toliko mi treba vina
Kolika je i dubina
Njena groba. - Nije malo.

Lezi na dnu jedne jame
I jos sam je zatrpao
Kamenjem, kako sam znao.
- Mozda je i nema za me!

U ime svih zaklinjanja
Danih dok smo se grlili,
Da bismo se pomirili,
Ispunili obecanja,

Jos sastanak muz joj nudi,
Na cesti, kad noc je pala,
I dosla je! - Luda mala!
- Svi smo vise-manje

Ostala joj je ljepota,
Al je umor vec bolio.
Previse sam je volio.

Pribranost

Smiri se Patnjo, malo tise tuzi!
Trazila si vece, evo stize sad;
Tmina, sto vazduhom oko grada kruzi,
Jednima mir nosi, a drugima jad.

I dok rulja smrtnih prezriva sabira
Pod bicem Naslade, sto je krvnik strog,
Tek grize savesti se ropskog pira,
Patnjo, daj mi ruku, bezi od zla tog.

Ovestala ruha Godine pokojne
S nebeskih balkona gledaju bezbrojne;
S osmejkom Kajanje sa dna voda nice;

Sunce na samrti zaspa vec pod lukom.
A ko pokrov dug sto s Istoka se mice,
Cuj, draga, to blaga Noc koraca mukom.

"Cveće zla" 1857.
Šarl Bodler (Charles Pierre Baudelaire)
(Pariz, 9. april 1821 - 31. avgust 1867)
francuski pesnik, preteča i utemeljitelj modernizma.


Istaknuti francuski pesnik 19. veka koji u svom delu vrši sintezu romantizma (preuzima romantičarske teme: priroda, dosada, bog), realizma i parnasa (lapurlartizam, plastična lepota), tako da ga ne možemo svrstati u neki određeni pokret. Bodler se smatra pretečom simbolizma, pesnikom koji je otvorio put ka modernoj književnosti.
Rođen je u Parizu, otac mu je umro kada je imao samo 6 godina. Ostaje sa majkom koja se preudala, što ga je jako pogodilo i odlučuje da napusti dom. Odlazi u kraljevski internat, a zatim u gimnaziju Luj Veliki.
Boemski život
Već sa 18 godina, Bodler piše prve pesme i posećuje boemska mesta. I sam je počeo da živi kao boem, putovao je. Posebno su mu se dopala ostrva Mauricijus i Reunion zbog njihove egzotičnosti. Po povratku u Pariz, zaljubljuje se u jednu mulatkinju i ona mu postaje ljubavnica.
Bodler je nemilice trošio novac nasleđen od oca, zapao je u dugove, pa čak i pokušao da izvrši samoubistvo.
Počeo je da piše pesme i da prevodi priče Edgara Poa da bi otplatio dugove.
Cveće zla (Les fleurs du mal)
Svoje najpoznatije delo, zbirku pesama Cveće zla, objavio je 1857. godine. Zbirka je šokirala javnost jer govori otvoreno o porocima, posebno onim seksualnim. Iako je predgovor knjige posvećen Teofilu Gotijeu, poborniku larpurlartizma, ona ne predstavlja knjigu čistog umetničkog karaktera, već neku vrstu Bodlerove ispovesti. Što se tiče strukture samog dela, pesme su raspoređene po podnaslovima i svaki deo govori o nekom poroku.
Prvi deo se naziva Splin i Ideal jer oslikava dosadu, nezadovoljstvo, agoniju. Drugi deo su Pariske slike, ili život u Parizu koji vode najjadniji ljudi. Treći deo se zove Vino i govori o zloupotrebi alkohola, droge i telesnih zadovoljstava. Revolt, posle svega gore navedenog. Čovek okreće leđa Bogu i poštuje satanu. Poslednji deo je Smrt. Svakako treba spomenuti njegove najpoznatije pesme iz ove zbirke, a to su Veze i Albatros.
Bodlerova dela
Saloni, 1845-46
Cveće zla, 1857
Moje ogoljeno srce, 1859-60
Lažni raj, 1860
Olupine, 1866
Male pesme u prozi, 1869
Kraj
Od 1857. godine Bodler je sve češće bio podložan psihičkim smetnjama i napadima i to ga ometa u radu. Boraveći u Naviru, doživeo je krizu, i preminuo je kada je doveden u Pariz, poluparalizovan.

o5 o doručku

Audrey Hepburn: Breakfast at Tiffany's (1961)

Naučnici tvrde da prvi obrok u danu programira naš metabolizam. Ako se u rano ujutro počastimo masnim i slasnim engleskim doručkom, ostatak dana ćemo brže da razgradjujemo masnoće.
Slanina, kobasice, jaja i grah jedan su od najzdravijih obroka za početak dana.
Naučnici veruju da doručak programira naš metabolizam i priprema ga za ostatak dana, tako da mastan obrok ujutro pomaže telu da lakše razbija masnoće u toku dana.
Za razliku od masne hrane, ugljikohidratima bogata hrana priprema telo samo za razgradnju ugljikohidrata; piše u studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Obesity.



"Prvi obrok u danu programira vaš metabolizam za ostatak dana. Naša studija je pokazala da ako za doručak uzmete obrok bogat ugljikohidratima, ostatak dana ćete energiju koristiti isključivo iz ugljikohidrata, no ako doručkujete obrok bogat mastima, vaš će metabolizam da iskorištava energiju iz masnoća i ugljikohidrata", tvrdi dr. Martin Young sa Univerziteta Alabama u Birminghamu.
Tim koji je radio na ovom istraživanju tvrdi da definitivno ima istine u narodnoj poslovici Doručkuj kao car, ručaj kao kralj i večeraj kao siromah, te da se u njoj možda krije temelj zdrave ishrane i zdravog tela.
Naučnici su tokom studije proučavali kako konzumiranje različite hrane u različito doba dana utiče na probavu i metabolizam.
Ako želite uzimati sve vrste hrane i namirnica, hranu s većim sastojkom masnoća uzimajte za doručak.

o5 o rozoj

ZA B*

Godinama nisam ćutala
Slušala vesti i mislila o zlu
Dugo dugo nisam videla izlazak sunca
Zato je ćutala ponoć u meni
Dosla sam da more pitam za tajnu govora
Smeh i suze lude
So pesak i roza haljina
Gde mi se žuri
Izgorela su ognjišta
Samo more mreška i kolevke i grobnice
I krv riba je nevina
Čuj monahe što pevaju
I oni znaju
Da ću zauvek zaćutati
I zauvek lutati
Na putu do tebe

30.4.2003.


John White Alexander(1856 - 1915)
Lady in a Pink Dress 1900.

o5 o evi

Ovde, u sestoj glavi, sad kad je sve prepricala, Eva bi zelela da masta, da sve zaboravi, osim onoga koga voli, a ljubi ga druga zena. Ona bi da ga u ovoj knjizi obljubi bez mere i granica, da bude njen i ona njegova, da se ostvari njena zivotna ljubav, da nije uzalud zivela. Jer njena dusa trune, ona place, zeli ga i ceka. A godine? Kucaju. Kasno je. Ona zna da je kasno za njih. Neka se ozenio, neka i on prodje taj krug, brak, zena, deca...
Ona se pak nada bar jednom poljupcu bilo kad i ceka rec, sivo-rozu.



Dok ceka, da mu ne smeta, da sebe ne ponizava, ne unistava, Eva je odlucila da pise.
Jos ne zna o cemu? Ali mora iz nje suknuti vulkan i prosuti lavu koja ce sve spaliti.
Sve sto zeli moze ovde i i reci i uciniti. I on i ona. Da li ce mu se svetiti? Ili ne? Moze sve? Zna to, tako su nastale sve knjige. Ipak, nista ne planira. I knjige su kao pravi zivot. Dogode se. Pa kako bude ovaj put.
Gorak osmeh joj zatitra na gornjoj usni kad je ispila zadnji gutljaj svoje jutarnje kafe. Toz, namrsti se. Proguta gorcinu i pomisli: Dogodice se nesto drugo, a sve drugo je bolje. Srce joj zaigra. Ruka sa olovkom se zgrci, utrnula od pisanja. Ispruzi prste, podize glavu i pogleda negde daleko i cu svoj drugi glas:
Evo Eve, spremna je za pricu.

o5 o je-je9

je-je jelovnik (od 10.5. do 14.5.)

ponedeljak:
doručak: časa soka (limun, grejp, jabuka)
ručak: 2 jabuke, dvopek
večera: 1 jaje, paradaiz, dvopek



utorak:
doručak: omlet*, dvopek, zeleni čaj
ručak: pileća džigerica, lukmira**
užina: suvo voće***
večera: voće****

sreda:
doručak: mladi sir, zemička, sok-čaj
ručak: mešana salata, jogurt
užina: suvo voće
večera: voće

četvrtak:
doručak: omlet, dvopek, zeleni čaj
ručak: riba, blitva
užina: suvo voće
večera: voće

petak:
doručak: mladi sir, zemička, sok-čaj
ručak: piletina, lukmira
užina: suvo voće
večera: voće

-----
* engleski doručak
** salata od mladog luka i mladog sira
*** suvo voće kao desert i užina
**** sezonsko voće
***** 2 l vode

o5 o kafi

Juče sam o5 popila kafu... nestalo mi je zelenog čaja i glava mi se iza podne počela da muti. Posto u kući imam samo zalihe kafe, a čaja ne, kafa je priskočila u pomoć. Tim povodom još jedna oda ili poslanica ili tužbalica za sve ono što mi je učinila do sad...
Treba znati piti kafu. A to znači umeti usporiti život, pustiti vreme da prolazi, ispijati nju i ona tebe, probuditi se, isplanirati rad i red za taj dan. Sesti, zadimiti ko jos i puši, ja ne odavno, ali taj uzajamini ćeif je tek pravi ćeif, srknuti malo crnog napitka i preko ruba šolje gledati svet kako promiče i eventualno u mobilni telefon ako je zazvonio ili buljiti u ekran kompjutera ( kao nekad u svesku koju sam zvala kafeni dnevnik ) ako ste kući zaštićeni od svega, potpuno predani sebi i kafi. Ne misliti ni na šta. A to nije nimalo lako, i toga je sve manje. Da, danas se prva kafa najčešće pije u samoći, a nekad se išlo na kafu u komšiluk ili kod familije. Nekad se kafa pržila u šišu ili rerni i mljela ručnim mlinom, danas se kupuje najčešće već i pržena i mljevena.
Pričalo se... kada prvi put popijete kafu sa roditeljima – to znači da ste odrasli. Kada prvi put popijete kafu sa decom – to znači da više niste mladi.


20 dana (toliko je bilo kesica zelenog čaja u kutiji) ne pijem kafu posle 30 godina. Zamenila sam je zelenim čajem. Ok je, glava me ne boli. Da li je ovo zbogom kafi? Možda, nikad se ne zna, ali zaslužila je lep govor u svakom slučaju... šta sam sve radila uz nju, pisala, smišljala, koliko je dana počelo sa njom, nisam je nikad pila puno, ali ona prva, prava je bila baš prava.
A pravila sam je pravo...
Joahn Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi. Pravoj, turskoj kafi. Može li se zamisliti da neko posveti bilo šta nes ili filter kafi? Ne može. Prava kafa je – turska kafa (tako je mi zovemo iako kažu da Turci ne piju kafu, nego čaj). Sve ostalo su surogati kojima ne treba ni kult, ni ćeif, ni usporavanje, ni poseban obred ispijanja. Baš zato su tursku kafu izbacili iz kafana, kafea, kafića i kafedžinica 20-vekovne instant tekovine, koje se brzo pripremaju i još brže ispijaju. Sve expres i na ex. Kada se prava kafa i služi negde, ona se sve redje servira sa kockom šećera ili rahat-lokumom na čačkalici. I nikad nije skuvana kako Bog zapoveda.
A on zapoveda da se kuva otprilike ovako: ja prokuvam vodu u šerpici, za to vreme naspem kasičicu kave u džezvu i prelijem ključalom vodom, promešam. Kad baci ključ, skinem sa ringle, dolijem jos vode i sipam u svoju omiljenu šolju srednje velicine.
Otprilike, jer se kafa u džezvi pre zasipanja vodom malo stavi na vatru, zato se i kaže: 'ispeći kahvu', a postoji osim ručnog mlina i još stariji način usitnjavanja kafe, tucanje u stupi. Ispečena kafa se obavezno pije iz fildžana uz kocku šećera i rahat-lokum. Takva kafa se mogla u Sarajevu pre rata popiti samo u jednoj kahfedzinici na Vratniku, mislim da je obnovljena i da i sad radi.
Od januara kad sam započela dijetu, izbacila sam kašičicu šećera, kao sto sam davno izbacila i cigarete... valjda je to bio moj dugi put odvikavanja od kafe. Ne fali mi kafa, fali mi kafenisanje, sad o-čajavam, a Bosna nije Engleska, niti je ujutro 5 sati.

o5 o artu

Paul Cézanne - Nature morte 1888.


Henri Hayden - Nature Morte 1919.


Salvador Dali - Nature morte 1956.

o5 o čorbi

Necu da ispadnem zivotinja

Zasto tebe da nosim na dusi
Nema smisla da ratujem s tobom
Dobra moja, idi s milim bogom
Ja ne znam sta cu sam sa samim sobom

Prosao sam davno cmakanje u parku
Drzanje za ruke, lezanje na travi
Ne prodajem zvezde ni sarene laze
Suvise me toga zviznulo po glavi

Necu da ispadnem zivotinja
Ja ne umem u dvoje da trajem
Ja sam ti ljubavna sirotinja
Otimam, a nista ne dajem

Mogu da ti valjam samo dva-tri dana
U osecanjima uzasno sam stedljiv
Ja sam Solunac vagon restorana
I priznajem, priznajem, priznajem
Priznajem da sam neupotrebljiv

Necu da ispadnem zivotinja
Ja ne umem u dvoje da trajem
Ja sam ti ljubavna sirotinja
Otimam, a nista ne dajem

Ja sam se lozio na tebe

Bila si najlepsa zenska u kraju
Ali previse ozbiljna i previse stroga
Jedna od onih koje nikome ne daju
A ja sam te voleo i vise od toga

Bila si u nekom sasvim pogresnom filmu
Koji se strasno davno prikazivao
I nisi prestajala da se foliras
A ja sam se nadao i ocekivao

Ja sam se lozio na tebe
O kako sam se...
Ja sam se lozio na tebe
O jako sam se...
Ja sam se lozio na tebe
A ti si bila mrtva hladna
Ti si bila mrtva
Ti si bila hladna
O, tako hladna
O, i tako mrtva
O, mrtva hladna

Pobeci negde

Pobeci negde, daleko, sto dalje
Gde ne trebaju pilule za spavanje
Pobeci negde, ne umem da plivam
Dajte mi pojas za spasavanje

Taksisti gaze golubove
Konobari otimaju, kradu
Majmuni siluju po ulazima
Ja necu da ostanem u gradu

Nevinih preko 14 nema
I tesko disem uvece kad legnem
U meni samo ubica drema
Ja moram brzo da pobegnem

Pobeci negde, daleko, sto dalje
Gde ne trebaju pilule za spavanje
Pobeci negde, ne umem da plivam
Dajte mi pojas za spasavanje

Gaze mi po zuljevima nervozni i brzi
Guraju mi laktove u zube
Svejedno mi je ko me voli, ko me mrzi
Svejedno mi je dal' me pljuju, dal' me ljube

Taksisti gaze golubove
Konobari otimaju, kradu
Majmuni siluju po ulazima
Necu da ostanem u gradu

Pobeci negde, daleko, sto dalje
Gde ne trebaju pilule za spavanje
Pobeci negde, ne umem da plivam
Dajte mi pojas za spasavanje

Riblja Čorba

Mrtva proroda 1981.

o5 o đurđevdanu

duva vetar, nista u planu osim rucka... pljeskavice, salata od kratavaca i pavlake, feta sira, jogurta, belog luka i persuna... ne radim... bivsi, sonja i voljeni, danas slave, pridruzujem se s ljubavlju tom cinu, uostalom djurdjevdan i jeste to... izlazim da bacim 3 kese smeca, u maminoj kucnoj haljini preko koje je svilena kosulja, outfits za kontejner i vetar, bez suncanih naocala bez kojih nisam ni zimi, ni leti, ni nocu, ni danju... a onda me koraci ponesose preko trava koju kose zeleni radnici koji ne slave ovaj zeleni dan, zaobilazim gomile pokosenog bilja i kose umornih kosaca, kruzim od klupa do parkova za decu, od ratnih obelezja u vidu slomljenih plocnika do novo podignutih ploca za rahmet braniteljima... zaobilazim i sebe i druge, ali kako god uvek sam i u proslosti i sadasnjosti, cik-cak... bez ili sa naocalama, modni detalji nista ne menjaju... ipak na pola puta prebacih secanja na milog i slavu i sa osmehom se popeh na 4. sprat-kat da jos nesto otipkam kad vec necu da radim, eto moze mi se, pa zasto da ne...


6.5. utorak
----------------------------------------------
JA: Kakav radostan dan!
Crnci pevaju 'alelujah!
Kakav radostan dan,
Ptice pevaju 'aleluja!
Kakav radostan dan
Ti imas svoj strah od mene :) (7:05)
ON: Izgleda da mlada dama sve gubi osim smisla za humor. Salim se, naravno. Otkud vi mlada damo, zar niste digli ruke (i noge) od mene? I svaki put me iznova iznenadis? (8:25)
JA: OTKUDA?
1. ĐURĐEVDAN, odmor, kafa...
2. Mlada dama uvek misli na decake.
3. Ne gubim nista sto nemam! P. S. Drago mi je da se najzad salis. P.S.2 Najvise iznenadjujem sebe. (9:00)
ON: Ne radim danas - SRECNA MI SLAVA! (19:30)
JA: SRECNA SLAVA - ĐURĐEVDAN! Sto ne kazes, ne mogu ja to sanjati. Srecno i tvojima!
Je li veselo? (19:42)
ON: Ne slavim slavu kao pre (otac ne moze da prica, samo sapuce, a i sestra mi je u bolnici). Posto u kuci nije neko slavlje - organizovao sam rostilj u Vili Promaja. To je mesto gde se okupljamo, pravimo zurke, knjizevne veceri - inace kuca u kojoj zivi moj kum (19:50)
JA: Prijatno rostiljanje i drustvo! I mi to na svoj nacin, a i Sonju boli zub. Kad najesen objavim pesme, poslacu nesto u VP. Cao, Mili! (20:02)
ON: Skuvaj joj caj od zalfije - i neka ispira usta (umiruje gingivu i ublazava bol). Pozdravi je i poljubi pred spavanje - i to deluje umirujuce. Tvoj B. (20:06)
----------------------------------------------

Prvi i poslednji dan

mislim na korak koji je najtezi
kada je najlaksi
koji vodi do onog pravog
jedinog, istinskog

u meni zveckaju srebrne pare
jer danas je nalik na praznik
na prolece, na svecanost

zar je to samo laz
zar je to prevara
mislim na prvi i poslednji dan
mislim na prvi i poslednji

odgovor koji cu dobiti
ako se potrudim
ako se mnogo i crno potrudim
na ovaj dan

dok lezimo na ledima
i gledamo bele oblake na nebu
u prolece, na Đurđevdan

zar je to samo laz
zar je to prevara
mislim na prvi i poslednji dan
mislim na prvi i poslednji dan
mislim na prvi i poslednji dan

zar je to samo laz
zar je to prevara
mislim na prvi i poslednji dan
ovo je prvi i poslednji dan
ovo je prvi i poslednji dan

ekv

o5 o erotici

Mlada glumica se proslavila ulogom Hermione u filmovima o malom čarobnjaku Harryu Potteru, a sad je snimila i jedan seksi editorijal za časopis. Emma Watson (19) osim snimanja filmova o malom čarobnjaku u poslednje vreme bavi se i snimanjem editorijala i reklamnih kampanja. Nedavno je za modnu kuću 'Burberry' s bratom snimila reklamu. Osim što saradjuje s poznatim modnim kućama koje se utrkuju kako bi je učinili svojim zaštitnim licem, Ema je snimila i seksi editorijal za časopis 'Vs'. Do sada je zaradila puno, a u svetu filma je od 2001. godine. Crvenokosa Ema htela je da osim svoje simpatične strane istakne i seksepilnu.

o5 o metabolizmu

Starenje utiče na rad metabolizma, no to što se godinama debljamo ipak ne možemo svaliti samo na vreme. Zašto dijete debljaju, a mišići troše kalorije?
Metabolizam se ne usporava na nas 30. rodjendan - niti je najbrži dok smo u 20-ima. Ako se debljamo, to je verovatnije zato jer činimo previše stvari zbog kojih se metabolizam usporava, a premalo onih koje ga podstiču.


Usporava metabolizam:

Sedenje. Što se manje krećemo to je telu potrebno manje kalorija. Ovo rezultira privremenim usporavanjem metabolizma.
Dijete. Smanjivanje unosa kalorija šok je za organizam - telo se priprema za najgore, usporava metabolizam i pazi na potrošnju masnog tkiva. Prevarimo prirodne mehanizme smanjivanjem kalorija za samo 250 do 300 kalorija na dan. Telo će da troši masne naslage bez straha da više nikad nećemo jesti.
Starenje. Metabolizam se usporava 1 % svakih 10 godina, kaže dr. Susan B. Roberts s Energy Metabolism Laboratory na Univerzitetu Tufts u Bostonu. Prestanimo dakle da se zavaravamo - da bi održali istu kilažu treba da jedemo tek 10 manje kalorija na dan.


Bez uticaja na metabolizam

Kofein. Kofein ubrzava rad srca što bi moglo da pomogne u sagorevanju kalorija. Medjutim uticaj je na kraju toliko neznatan da se ne može govoriti o poboljsanju metabolizma.

Podstiče metabolizam

Proteini. Proteini pomažu u izgradnji mišića, a što imamo više mišića to vam je brži metabolizam. Cilj je da se uzme 20 do 25 % kalorija iz proteina.
Jesti manje ali češće. Unos hrane odmah potiče rad metabolizma jer smo ga zaposlili ( treba sagorevati kalorije ). Dakle jedimo četiri ili pet malih obroka na dan, a ne manje većih obroka.
Kardio vežbe. Vežbe ( fizicka aktivnost ) koje ubrzavaju rad srca podstiču metabolizam. Sagorevamo više kalorija u satima koji slede nakon vežbe - čak i dok se odmaramo. U stvari redovna fizicka aktivnost može da poništi negativni uticaj dijete na metabolizam.

o5 o iskušenju

Onda joj je djavo poslao jos jedno iskusenje.
Jos joj je na ramenu bila ljubav, a ona kao ranjena zverka sa suzama u ocima, strast u dusi i telu neutoljena, a srela je B3, na netu, na chatu, mobilni je bacila i retko ukljucivala, a kompjuter joj je bio novi svet, nova uteha. Prvo je naisla na taj chat, malo radoznalost, malo vezbanja tipkanja za pocetak. Tamo retko zalaze dame poput nje, tako je bar ona mislila. Eva, tako je ukucala svoj nick, prva i prava zena, ponovo probudjena i osvestena, ali Eva je Eva.
Tek sto se ukljucila neki Dzoni ju je pozvao na razgovor. Kroz nekoliko minuta vec su pricali na mobilni telefon koji je izvukla iz ladice. Bio je drukciji. Telesan, otvoren i reci: volim te ili mislim na tebe kod njega su bile: Hocu te, Imam te.
Bunila se, a onda prihvatala njegov stil, ona je bila probudjena, zeljna, a razocarana i mozda bi se bar gladno telo moglo utesiti, no bojala se da bi i tim putem stigla na isti znak, a kasnije shvatila da je i on tako bezao od istog. Ipak igrali su, on je nastavio gde su drugi stali, a Eva je trebala utehu.
Prvi je probudio, drugi naucio da veruje, treci osvojio dusu, a Dzoni je hteo telo.
Prvi put je bila spremna za ovakav izazov.
Sve je isplanirala. Sve su isplanirali.


Ali ima Boga, a on je hteo da joj se ni ovo ne desi.
Pobegli su jedno od drugoga, svak na svoj nacin, a oboje bezeci od emocija.
Eva danas ne zna ko su oni? Ni gde su? Samo je onaj prvi vec dve godine mrtav. Ubio se. Drugi je ozenjen, prijatelji su i javljaju se jedno drugom za praznike i rodjendane, cesce netom, nego mobilnim telefonom, treci je nemi film, njena boljka, enigma, njena neostvarena ljubav, ziv ili ne, ozenjen ili ne, on je i sad razlog zbog kojeg svako jutro ustaje, bez njega ne bi bilo nicega, ni nje, ni ovog pisanja.
Voli ga i volece ga zauvek.
Cetvrti se nekad javi, ne moze da je zaboravi, ostali su jedno drugom uspomena bez uspomena, zelja bez zelje, ljubav bez ljubavi, prica koja nema ni kraj, ni pocetak...
Ipak vreme je slozilo kockice.
Nista se nije dogodilo sto nije trebalo da se dogodi.
Bog zna zasto.