31. pro 2010.

još 1 dan

Večno troje

Dva čoveka na svetu
s kojima se ukršta moj put postoje
jedan je onaj koga ja volim
drugi voli sve što je moje
Jedan
u mojim snovima večno živi
I čuva ga moj mračni um
drugi
pred mojim srcem stoji samo
A ja ga nikada ne puštam tamo
Jedan je bio samo tren prolećne nade
proćerdane sreće dah
drugi mi ceo svoj život dade
a, ne uzvratih mu ni sat.
I, jedan živi u mojim pesmama
gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi
drugi je onaj sa dosadnim danima
gde su svi snovi isušeni i sve se mrvi
Izmedju ovo dvoje sve žene pate, žude
Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto
Ali, samo jednom u svakih sto godina bude
Da se to dvoje spoje u isto..


Tove Ditlevsen


The Eternal Three

There are two men in the world
that constantly crosses my path
The first is the one I love
The second gave me his heart.

The first one roars in the tune of my blood
Where loving is pure and free
The second becomes one with the sadest day
That drowns the dreams for me.

The first one gave me a springlike blow
Of happiness, swiftly gone
The other gave me his whole life
Of hours I gave him none.

The first is in a nightly dream
Living in the darkness of my mind
The second stands by the door of my heart
I never will let him in.

Every woman stands between these two
In love, beloved and free
It may happen once in a hundred years
That the two melt together becoming one.


Tove Ditlevsen

30. pro 2010.

još 2 dana

Božji naum
I doda Bog: 'Evo, dajem sve bilje što se semeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodnosna što u sebi nose svoje seme: neka vam budu za hranu.'
(Biblija, Knjiga Postanka 1,29)

Definicija zdravlja SZO
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
(Ustav Svetske zdravstvene organizacije,1946)

Vitalnost i lepota
Vitalnost i lepota su prirodni darovi za one koji žive prema prirodnim zakonima.
(Leonardo da Vinci)

Doprinos čovekovom zdravlju
Ništa neće doprineti više čovekovom zdravlju i većim mogućnostima za opstanak života na Zemlji koliko prelaz na vegetarijansku prehranu.
(Albert Einstein)

Zdrav i srećan
Ako si zdrav verojatno ćeš biti i srećan, a ako si zdrav i srećan imaš sve bogatstvo koje ti je potrebno, iako to možda i nije sve što želiš.
(Elbert Hubbard)

Ne možemo ih kupiti
U životu postoje četiri stvari koje se ne mogu kupiti novcem: prijatelji, vreme, smiren um i dobro zdravlje.
(William F. Kenney)

Neka hrana bude tvoj lek
Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana.
(Hipokrat)


The End of Dinner
Art by Jules Alexander Grun

29. pro 2010.

još 3 dana












1-5 juli u Beogradu
6-10 avgust u Sarajevu

Iz voza

Gledao sam kako promicu zene
Sadasnje
I buduce
Pejzazi
I telegrafski stubovi
Video sam kako se bezglasno
Smenjuju noc
I dan
Iskocicu na nekoj stanici
Lud od tih promena boje
I linija
I javicu ti
Da sam te na petstotom kilometru ljubavi
Voleo jednako kao na prvom


Izet Sarajlic

28. pro 2010.

još 4 dana


Eva i Ras

Draga Evo,
Ako sam dobro procitala, a o vama sam na netu i pre mnogo istrazivala, a poslednja 3 meseca jos detaljnije, negde sam procitala i kako ste otvorili net adresu na yahoo.com i to sad hocu je da proverim.
Ako je tacna, ako dobijete i procitate ovo pismo, onda cu vam jos pisati... puno zanimljivih stvari...:)
Sada samo zelim da vam kazem da vas cenim i volim i da ste me svojim boravkom na Farmi ucinili beskrajno sretnom. Nije mi bilo juce lako, ali jutros kad sam o5 videla vas predivni osmeh u Jutarnjem programu, laknulo mi je i opet sam se ozarila i pomislila: "Da, sve je ok, to je Eva, ona koju volim i koja je jaca od svih." Bravo za sve sto ste uradili i rekli. Niste me razacarali, naprotiv, sad vam se jos vise divim, jer sam vas jos vise upoznala.
Toliko za sad, ako je istina da puno volite da budete na netu, onda se i nadam odgovoru, pa cu vam pokazati i svoj blog na kome sam pisala i pre i sad o vama kao i jedan forum o Farmi i ono sto sam tamo pisala, jer osim sto sam veliki citac i malo piskaralo i ja kao i vi dosta vremena provodim na kompjuteru.
Do vaseg javljanja... pozdrav i poljubac iz Sarajeva! (27.12.2010.)

Što je prošlo – neće se vratiti

Tu noć svežu vratiti neću moći
Neću videt dragu svoju, čio
Nit čut’ pesmu sreće u samoći
Koju slavuj u bašti je vio.

Ni prolećna ta noć da se stani
„Stoj, vrati se“ – zar njoj, iz prsiju!
Nastadoše i jesenji dani
Kada kiše beskonačno liju.

Draga čvrstim snom u grobu spava
S njom u grud’ma i ljubav počiva
Razbudit je neće ni mećava
Iz sna tvrdog, da krv struji živa.

I slavuja pesma presta rana
Preko mora on odlete živo
I zvuci su sada bez elana
Sa kojim je noću priželjkivo.

I radosti odleteše drage
Čim osetih da ih život sprema.
Sad u duši čuvstva su bez snage
Što je prošlo – povratka mu nema.


Sergej A. Jesenjin

27. pro 2010.

još 5 dana






Bice skoro propast sveta 1968
Opis filma: U jednom vojvodjanskom selu kafedzija je u svadji sa svinjarem. Da bi mu se osvetio, kafedzija sa drugovima nagovori polupijanog svinjara da se ozeni seoskom ludom. U medjuvremenu, u selo dolazi mlada uciteljica u koju se svinjar zaljubi. Misleci da mu zena sada smeta, on je ubije. Njegov otac primi krivicu na sebe, ali vremenom, seljaci otkriju pravog ubicu, namame ga u zvonik, vezu ga medju zvona i svinjar umre rastrgnut.
Rezija: Aleksandar Petrovic
Uloge: Eva Ras, Annie Girardot, Ivan Paluch, Mija Aleksic, Dragomir Gidra Bojanic
-----
It Rains in My Village (Serbian: Biće skoro propast sveta or literal translation "The End of the World Is Nigh") is a 1968 Yugoslavian film by Serbian director Aleksandar Petrović.
Plot
A mentally challenged girl is defended by a young man who takes care of pigs. He gets into a fight with the local saloon keeper, prompting the man to get the boy drunk and bribe a priest into marrying the boy to the unfortunate girl. A female teacher arrives in town to teach women how to paint. She uses the young boy as a model and then as a toy for her pleasure. The teacher subsequently takes another lover and abandons the young man, claiming that she was unaware of his marriage. The young boy eventually kills his wife, but his father takes the blame for the crime and confesses his sins before he dies in prison. As a conclusion to this sad movie, the townspeople punish the young boy for what he has done.
Cast
Annie Girardot, Ivan Palúch, Eva Ras, Dragomir "Gidra" Bojanić, Mija Aleksić

26. pro 2010.

još 6 dana

IZGUBLJENI U DVOJSTVU

Lakše nam je kad komšiji crkne krava.
To se ne sme javno tvrditi ali tako je. Lakše se diše kad je i neko drugi sravnjen sa zemljom ne samo mi lično. Ne moram ja da pripomognem kravi, ali ako već sudbina može, neka to učini umesto mene. Dosta licemerja! Nikoga ne poznajem ko sebi loše želi, pa shodno tome ako je nama dobro neka bude zdrava i komšijina krava. Bila bi to ružičasta, savršena slika sveta da smo svi srećni. U tom slučaju bih poštedela kravu, ali nije pravo da mi živimo u mraku a samo drugi da se sunčaju.
Gedamo TV, čitamo novine, stalno nas zanima kako drugi žive. Zanimajući se za druge - za sebe se zanimamo. Sebe kroz druge vidimo, ali previše je obaveštavanja oko nas, previše izvora žalosnih vesti o tuđim radostima a sad još i internet. Koristite li ineternet? Ako koristite onda znate da na internetu izgubite osećaj za vreme i možete da provedete ceo dan priželjkujući tuđe lepe živote, a da ne primetite kako ste propustili svoj.
Ne mogu doakati o čemu se radi.
Drčni smo svi, ali zašto? Podjebavamo se kako je govorila moja baba Sarina, za sitan "tringeld", bakšiš, halvaluk, muštuluk! Ko nas je usmerio da se celog života upoređejumo s drugima? Zbog toga nam je duša večno ranjena. Ako se ni sa kim ne upoređujem, onda je sve u redu ali čim se uporedim, gde sam ja?! Uspeh se meri time gde nas pozivaju, kojim svečanostima prisustvujemo, da li smo mi izabrani za kuma, za člana važnog tela koji određuje kako će svet oko nas živeti, koji zakoni vladati, ko sijati kao zvezda, kome dodeliti kakvo odličje. Ako nemate oznaku vi ste - ništa. Uz vaše ime obavezno mora da ide - najbolji novinar, sjajan golman, lekar svetskog glasa, uspešan predsednik kućnog saveta... Ne vredi da ste golman ako niste najbolji. Vi niste bili đak generacije? Morate biti među malobrojnim, izabranim…
Što je manji krug vi ste veća zverka. Ne mogu svečanosti da budu velike ako nema mnoštvo zvanica, a one treba da su krem društva - oni najveći, najsjajniji i vi treba da budete među njima da bi komšije, obavezno, imali razloga da vam zavide. Bez toga ne vredi. Pozvani ste na primer u Vašington na molitveni doručak… Kako bih volela da znam kraj koga tamo sede naše zvanice… I nije mi neki primer, ovdašnje glumce tamo ne pozivaju. Mogu vam pričati o svojim doživljajima kako je u glumačkom svetu na festivalima. Prvo: najvažnije je da ste dobili pozivnicu i da opipavate ko ju je još u vašem okruženju dobilo, ako ste samo vi - onda možete da se pohvalite jer posle toga sve morate da prećutite! Ako ja ne ispričam nikada niko neće saznati kako tamo umetnike obavezno posade za sto u nekom zapećku. Tek tada uvidite koliko je beznačajno za vas što ste pozvani, da ne kažem uvredljivo. Daj Bože da je posluženje na švedskom stolu ili kelneri s tacnama obleću goste jer ako su stolovi onda je žalosno biti umetnik. Oni su smešteni daleko od svega što je važno na toj proslavi. Možemo samo da tugujemo dok nas kelneri sažaljivo poslužuju, jer moraju i nas i mi smo prisutni.
Jednom sam bila pozvana na veliku svečanost koja se održavala van Beograda a ljubazni domaćin je tražio da potvrdim telefonom svoj dolazak. Javila sam se i izvinula što sam pešak i što neću moći da platim taksi da bih prisustvovala. Sekretarica je rekla da će poslati kola po mene. I poslali su - kamion! A ja sam i tada imala pedeset kilograma! U svečanoj haljini, napirlitana nisam verovala da je kamion stao da mene preveze! A vi se ne biste stideli? Vi ste iznad toga? Rekli biste šoferu da se nosi u… i ne biste otišli? Nisam se snašla, popela sam se kraj šofera u kabinu. Ja sam iskompleksirana i…
Koren svemu tome je u našoj prošlosti. Neko nas je nasadio čim smo se rodili. Svi bojimo, farbamo, malamo prošlost pretvarajući je po potrebi... Ja više ne, zato vam pričam ovu zgodu.To je pitanje vaspitanja, učenja ovog sveta, pravila na planeti Zemlji. Tako smo obojeni u našim dušama a kad se pogledamo u ogledalo i upitamo ko smo mi, odgovor se nikada neće poklapati sa slikom koju ogledalo odražava. Čovek je dvolično biće. Živimo u dva sveta istovremeno a treća dimenzija je naša vera koja nas bodri da je moguće nemoguće. Da će da se pojavi ljubav našeg života i voleće nas, naše mane koje će smatrati vrlinama. Teško je da se izbavimo i iz klopke iluzija. Naše su emocije mnogo snažnije od logike a naša vera je vođena pustim osećanjima. Zato smo nesrećni. Sami proizvodimo sopstvena očajanja. Očekujemo nešto, zamišljamo to u sitnice i kad se događaji drugačije odvijaju - eto razloga za tugu. Tako i ptice pevaju, ima vrsta koja kad izgubi parnjaka, od tuge i sama napusti život. Bila je jedinstvena i bez nje ne može nastaviti život. Svaki pojedinac je jedinstven ali mi smo svedoci da naš život ne zavisi od tuđeg, da se bez svakoga može. Život nam prikazuje svoju predstavu u kojoj nema istine i nema tajne ako ih mi sami ne dodajemo već činjenice koje nas uče šta treba. Neumorno želimo da širimo našu svest. Koji li nas je predak zajebo da vidimo dva sveta u jednom postojanju, unutarnji i spoljni. Naša svest može da se izdigne iznad nas, može osmotriti svet van naših telesnih granica a da ostanemo nepovređeni. Možemo da napustimo sopstevno ja, da zaborivimo na sebe čitajući knjigu, da se poistovećujemo se s drugima.
U jednoj ljubavi očajavamo ne prepuštajući se voljenom biću, tražimo što nam se ne daje, prenemažemo se odbijajući ponude a s drugima iste te ponude prihvatamo s osmehom. Niko nije ni dobar ni loš ali neki imaju veći uticaj na nas i njima verujemo. Duboko doživljene ljubavi, poniženja razočaraju nas, tada posežemo za ravnotežom tražeći nova bića kojima ne dozvoljavamo da prodru u našu dušu jer pamtimo lekciju koju smo naučili iskustvom. To je lek protiv mržnje i bola zbog doživljenog... Svako ima pravo na sopstevene zablude. Ne treba okolo deliti šamare, dovoljno je živeti sopsteveni život. Profit tražiti u svakom deliću postojanja, neka je to i u kabini kamiona jer samo dok smo živi profitiramo, a to možemo ako je naša duša otvorena za nova iskustva.

Eva Ras - kolumna


Antonio Del Pollaiolo - Apollo And Daphne*

*Dafne je bila lepa, mlada nimfa cerka majke Zemlje u koju se Apolon zaljubio. Bezeci pred njim Dafne zamoli svoju majku da je spase i kada je Apolon pokusao da je zagrli, majka je pretvori u lovorovo drvo. Da bi se utesio Apolon je glavu okitio lovorovim vencem koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posvecenim, Pitijskim igrama. I kod nas stari zalosnu vrbu zovu Dafina.

25. pro 2010.

još 7 dana








Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT 1967
Režija: Dušana Makavejeva.
Svrstava se u kategoriju filmova crnog talasa. Obiluje metaforama i asocijacijama na društvo koje je samo naizgled zdravo, zbog čega je bio u nemilosti tadašnje vlasti. Stekao je veliku popularnost u zemlji i svetu. Ostala je čuvena scena sa nagom Evom Ras i crnom mačkom.
U filmu igraju: Eva Ras, Slobodan Aligrudić, Ružica Sokić...
-------
Sex, crime, science, art, nationalist politics--these all return in some form in Makavejev's 1967 feature, Love Affair, or the Case of the Missing Switchboard Operator. Once again working with a mish-mash of documentary footage and fictional narrative, Makavejev establishes an alternating formalist structure for the film. It opens with a real-life sexologist, Dr. Aleksandar Kostić, lecturing about man's fundamental needs before introducing us to Izabela (Eva Ras) and her friend (Ruzica Sokić), two switchboard operators out on the prowl for a good time. They meet a Turkish man named Ahmed (Slobodan Aligrudić), a sanitation expert, who takes Izabela home. So begins a long, loving relationship, both tender and sensual, which plays out while trading off with more educational interludes, all of which connect to the main narrative in some way. Izabela playing patriotic music is followed by footage of a real political rally, or a scene of her baking leads to a lecture about the physiology of chicken eggs. (The close-ups of Eva Ras breaking an egg into flour are later echoed in WR.)

24. pro 2010.

još 8 dana

The Genius Of The Crowd

there is enough treachery, hatred violence absurdity in the average
human being to supply any given army on any given day

and the best at murder are those who preach against it
and the best at hate are those who preach love
and the best at war finally are those who preach peace

those who preach god, need god
those who preach peace do not have peace
those who preach peace do not have love

beware the preachers
beware the knowers
beware those who are always reading books
beware those who either detest poverty
or are proud of it
beware those quick to praise
for they need praise in return
beware those who are quick to censor
they are afraid of what they do not know
beware those who seek constant crowds for
they are nothing alone
beware the average man the average woman
beware their love, their love is average
seeks average

but there is genius in their hatred
there is enough genius in their hatred to kill you
to kill anybody
not wanting solitude
not understanding solitude
they will attempt to destroy anything
that differs from their own
not being able to create art
they will not understand art
they will consider their failure as creators
only as a failure of the world
not being able to love fully
they will believe your love incomplete
and then they will hate you
and their hatred will be perfect

like a shining diamond
like a knife
like a mountain
like a tiger
like hemlock

their finest art


Charles Bukowski


GENIJ MNOŠTVA (MASE)

Postoji dovoljno izdajstva, mržnje,
nasilja,
besmisla u prosječnom ljudskom
biću
da se Opskrbi bilo koja vojska bilo kojega
dana.
Najbolji su Ubijači Oni
Koji propovijedaju protiv ubijanja.
Najbolje Mrze Oni
Koji Propovijedaju LJUBAV
NAJBOLJE – NAPOKON – RATUJU ONI
KOJI PROPOVIJEDAJU
MIR
Oni koji propovijedaju BOGA
TREBAJU BOGA
Oni koji Propovijedaju MIR
Nemaju Mira.
ONI KOJI PROPOVIJEDAJU LJUBAV
NEMAJU LJUBAVI
ČUVAJ SE PROPOVJEDAČA
Čuvaj se Upućenih.
Čuvaj se
Onih KOJI
UVIJEK
ČITAJU
KNJIGE.
Čuvaj Se Onih Koji Preziru
Siromaštvo Ili Se Ponose Njime
ČUVAJ Se Onih Koji Su Brzi Na Pohvalama
JER Za Uzvrat Trebaju POHVALU
ČUVAJ Se Onih Koji Lako Osuđuju:
Oni Su U Strahu Od Onog što Ne Znaju
Čuvaj Se Onih Koji Uvijek Traže
Mnoštvo; Oni su Ništa
Nasamo
Čuvaj Se
Prosječnog Čovjeka
Prosječne Žene
ČUVAJ SE Njihove Ljubavi
Njihova Je Ljubav prosječna, Traži
Prosječno
Ali Njihova je Mržnja Genijalna
Postoji Dovoljno Genijalnosti U Njihovoj
Mržnji
Da Te Se Ubije, Da Se Ubije
Bilo Koga.
Ne Želeći Samoću
Ne Shvaćajući Samoću
Oni Će Pokušati Da Razore
Sve
Što Ne Odgovara
Njihovim Predodžbama
Nesposobni
Da Stvaraju Umjetnost
Oni Je Neće
Razumijeti
Svoj Neuspjeh
Kao Stvaraoci Oni
Će Uzeti Kao Neuspjeh
Svijeta
Nesposobni Da Ljube U Potpunosti
Oni Će VJEROVATI Da Je Tvoja Ljubav
Djelomična
I ONI ĆE TE MRZITI
I Njihova Će Mržnja Biti Savršena
Poput Sjajnog Dijamanta
Poput Noža
Poput Planine
POPUT TIGRA
POPUT Kukute
Njihova Najčišća
UMJETNOST.


by Charles Bukowski

23. pro 2010.

još 9 dana

odbrojavanje...
9 zivota macka ima
ali pricacu o necem drugom
sve je pocelo dijetom, o zdravoj ishrani
pa evo neceg nezaobilaznog u vezi sa tom temom
radi se o jednom predmetu, bolje receno spravi za kuvanje


pretis lonac ili expres lonac


Brzi lonac ili expres lonac kod nas je dobio naziv Pretis po istoimenoj fabrici u Vogosci kod Sarajeva koja je pre rata pored automobila prva kod nas pocela da prozvodi te cudne lonce, koji zvizde kao lokomotiva i iskreno receno ispocetka su bili enigma i izazivali strah, otud i onaj vic kako je Mujo kad je cuo sistanje, uzeo malj i raspalio po loncu i tako tukao dok ga nije slomio, a onda na zaprepastenje Fatino rekao da se lokomotive trebaju tući dok su jos male...
Naravno, prica o expres loncu ima i starih i novih, i smesnih i ozbiljnih i sama imam takvih anegdota kao i moji prijatelji i familija, mnogi se tog lonca boje jer se ljudi boje svega novog i neobjasnjivog, bucnog i zastrasujuceg, i tako i jeste ako niste dovoljno hrabri i umesni, da nekog ili nesto ukrotite, da vas slusa, da vas sluzi.
Da se pohvalim, jedna od mojih hrabrosti je i to sto sam savladala pretis lonac i uspostavila trajno prijateljstvo sa njim. On je jedna od mojih omiljenih sprava, a nisam bas ljubitelj sprava, pogotovo metalnih konstrukcija, ali ono sto sam od njega dobila mi je pomoglo da ostalo zanemarim.
A dobila sam da brze i bolje skuvam, pa i ispecem bilo koje jelo: supu, varivo, meso kuvano i peceno, a nekad pre i pasulj, sarmu i slicna jela jer pretis lonac je bas pogodan za kuvanje tih jela koja se dugo kuvaju, upola skracuje vreme kuvanja i to na najmanjem podeoku elektricnog sporeta. Usteda vremena, struje, sacuvani hranljivi sastojci namirnica, urednija kuhinja i manje pare u kuhinji u kojoj se zimi stvara i vlaga ako se duze kuva, su atributi carobnog lonca. Sve to znam i koristim ga otkako kuvam.
Imala sam 3 pretisa u zivotu. Predratni koji je ostao u stanu kao i sve ostalo, ratni u Bijeljini, americki, crni... koji sam nasla i kuvala u njemu sirotinjsku hranu za preziveti i nosila ga sa sobom gde god me vodio izbeglicki zivot, tako je bio i u Crnoj Gori 7 godina, a onda sam ga donela i u Sarajevo kad sam se vratila sa nesto malo stvari. Pre nekoliko godina, otisla mu je guma na poklopcu, a posto je bio americki, nisam nasla takvu da zamenim, kupila sam treci... on ima drugaciji sistem zatvaranja na poklopcu i jos ga nisam prihvatila i necu ga nikad zavoleti kao ona prva dva, ali sluzi za petak kad obicno skuvam piletunu i povrce za 20 minuta. U onom americkom, crnom kuvam jaja za vaskrs, crn je pa se ne vidi da je ofarban, nisam ga bacila, ostao je za uspomenu.
Ove dve slike predstavljaju, prva, stari sistem zatvaranja expres lonca, a ova druga, novi sistem u rozoj boji. E, to je moj pretis lonac iz snova...

22. pro 2010.

još 10 dana

odbrojavanje...
i zelja da zaokruzim jos jednu prohujalu, staru godinu
da ostavim neke reci i slike
pogledam i unutra i svana
i levo i desno
i gore i dole
pa o5 unutra
u ogledalo
naopacke
do kosti
druge
i
sebe


Rene Magritte

OGLEDALO

Srebrno sam i egzaktno. Nemam predrasuda.
Šta god gledam smesta progutam
Takvo kakvo jest, nezamagljeno ljubavlju ili nesklonošću.
Nisam okrutno, samo istinoljubivo
Oko malenoga boga, četvorokutno.
Većinu vremena provodim mozgajući o suprotnom zidu.
Ružičastom, s mrljicama. Toliko već dugo gledam u njega
da pomišljam da je deo mog srca. No on ne treperi.
Lica i tama razdvajaju nas uvek iznova.

Sada sam jezero. Jedna se žena prigiba nada mnom
Tragajući u mojim daljinama za onim što zaista jest.
Potom se okreće onim lažljivcima, svećama i mesecu.
Vidim joj leđa i verno ih odražavam.
Nagrađuje me suzama i mahanjem ruku.
Mnogo joj značim. Dolazi i odlazi.
Svakoga jutra baš njeno lice zamenjuje tamu.
U meni je utopila mladu devojku
I u meni se dan za danom stara žena
Uzdiže prema njoj, poput strašne ribe.


Silvija Plat

20. lis 2010.

Poslednji dekadent

Kišna ptica

Sve što se danima i noćima u me utkiva i slaže
Što košavom struji kroz krvotok i pore
Ne bi moglo ni onda da se iskaže
Taman da svu dušu iznesem iznad gore
Na sušenje...
I tad bi neko vrenje
Možda vetrova ili svetlosti
Prostrujalo mnome kao žuborenje
I jezivo bi, ogoljene, na zemlji zaškripale moje kosti.

O kada bi bilo mogućno pokupiti sva komadanja
Iza zaboravljenih koraka
I do Sirijusa, visoko, napraviti čoveka od sanja
Bila bi to čudovišna kišna ptica
Što leti ispred oblaka
Ukleta i sama.

***

Koga ja ovde tražim
I zbog čega dodjoh ovamo?
Vazda je čovek na svetu sam.
Kao u kraju drevnih ruševina
Detinjstvo mi blista kao hram.

No i ono me danas vredja
Kada se ničemu ne nadam boljem
Uprtio sam djavola na ledja
s kojim se neprestano koljem.

Teško sam se umorio od života
I klonuo od neke patnje iznenadne
Kao suncokret iza plota.
Ali svaka noć koja padne
Iz neznanih daljina
Zasvetli na mojim dlanovima
Kao lice harlekina.

I sumnje me tad omame kao greh
Te poverujem da je na svetu i najveća zbilja
Samo jedan prezrivi smeh.

Pesma poslednjeg dekadenta

Možda se sve preživelo od grada do rodnog doma
U kolima na drumu
Utonem u iscrpljenu dušu
I kao dugokosi mladi svetac poljubim crvenu šumu.

Ništa nije ostalo nevoljeno i nepokopano večernjom mišlju
Nema traga gde nisu prošli bolni koraci
Kad pomislim na sebe
Žalosno mi u krvi usne njive i rodni šljivaci.

Čini mi se da dim iz lokomotiva pada na ovaj um
U kome žive mnogi sprudovi reke i pejsaži
Dušu i zanos kao da pokriva pepeo siv
Ja sam rekao sve i gotov sam da zaćutim
Sve dok sam živ.


***

Nisam toliko vedar u dobu vrtoglavih snova
Bole me oči od mnogih mostova i šina
Spreman sam raspadanje da proslavim u poslednjem ditirambu
Za večni spas olovnih tišina.
Spreman sam iskreno kao uvek da siđem na dno uma

Da premažem crnim sva plava obzorja
Da ubijem sve ideje revolta i grča
Da počupam reči od zelenog borja
I mrtav - bez duše - na rubu jednoga života

Da umrem kao vagabunda
U svitanju zore iza tuđeg plota.

No nikad neću zažaliti prošlost i nešto što je bilo
Ni za šta mi duše snovi ne vezuju

Ja razumem vreme u dnu mladalačkih bora
Pa perverzno se umire kad jutro digne sivo krilo
Iznad raznjihanih rodnih gora.

Pesma dekadentska tada struji kao skori crvi ispod kože
Lutah i snivah: misao ubi sama sebe
Detinje srce bacio bih na blede vatre
Što se u oktobru modrim bregovima lože.

Ej! da umrem obuzela me čežnja i želja
Mlad i bolesno lep kao rujne šume
Jer gadno beše krvlju pevati za svet
koji ništa ne razume.


Rade Drainac
Kafana Moskva 1922. i 1923.

19. lis 2010.

Kineski duh i zdravlje


Kineske vežbe za energiju i vitalnost tai-chi

Problem sa viškom kilograma, povišenim krvnim pritiskom, cirkulacijom, stresom, nivoom šećera u krvi, ali i kondicijom mogu biti ublaženi praktikovanjem taj čija.
Uz zdravu ishranu, a kineska je jedna od najzdravijih, Kinezi od davnina paze i na aktivnost tela to jest na sklad jednog i drugog u harmoniju koja se upravo postize laganim pokretima koji su i osnova taji-cija. Da bismo i mi zbog hladnijeg vremena i manjeg kretanja u prirodi svom telu vratili izgubljenu energiju i vitalnost isprobajmo nekoliko kineskih vežbi. Naučimo da osluškujemo poruke koje nam šalje telo, kada je umorno i iscrpljeno. Prema drevnoj kineskoj filozofiji kroz ljudsko telo prolaze meridijani, energetske linije koje povezuju sve organe. Uz nekoliko vežbi za pravilno disanje, održavanje ravnoteže i samomasažu možemo našem telu vratiti izgubljenu vitalnost.

Vežba za oslobađanje od stresa:
Duboko udahnite i ispružite levu ruku uvus, tako da šaka ostrane zatvorene. Ispravite leđa i podignita bradu. Onda izdahnite ispružite ruku i podižite se na vrhove prstiju što više možete. Vežbu ponovite 5 puta pa promenite ruku.

Masaža za cirkulaciju:
Svakog jutra pet minuta masirajte akupunkturne tačke. Počnite od ušnih školjki i resica. Zatim izmasirajte noge. Počnite od zglobova, preko listova do kolena.

Vežbe za opuštanje:
Lezite na pod raširite ruke i desno stopalo stavite na levo koleno. Duboko udahnite i lagano pomerajte levu ruku dok je ne postavite potpuno iznad glave. Izdahnite i vratite levu ruku u početni položaj. Vežbu ponavljalte 10 puta.

Masaža za bolju probavu:
Posle svakog obroka masirajte stomak dlanovima. Postavite dlanove na stomak i vrlo malim kružnim pokretima a zatim sve većim masirajte. Napravite 50 krugova.


Bamboo Adobe

I sit along in the dark bamboo grove,
Playing the zither and whistling long.
In this deep wood no one would know -
Only the bright moon comes to shine.

Wang Wei
tr. Liu Wu-chi


VJEČITA PJESMA

Ja slikam slova.
Krijepi me samoća.
Kao more bambus se talasa.
Iz grmlja rosa kaplje kao niza bisera.
Stihove pišem na blistave papire.
Kao da šljiva cvatove svoje po snijegu rasipa.

Koliko traje miris mandarine
kod žene što ga pod pazuhom nosi?
Koliko cvjeta snijeg na suncu bijelom?
Tek ova pjesma koju ovdje tešem
na vječnost služi čovječanstvu cijelom?

LI BAI / LI PO - najveći pesnik u istoriji Kine
(preveo Tin Ujević)

18. lis 2010.

Još jedna jesen

Jesen

Hteo bih sve da kažem kao da se rastajem sa svetom:
Mrzeo sam oca, voleo majku, ljubio jednu udatu ženu
Predajem srce zrelome suncokretu
Što u tamnoj noći gubi svoju senu.

Sa moje stanice skoro će da krene voz
Na ovoj zemlji, odista ima mnogo šarenih čuda
Varljivih profeta, lažnih pesnika, prodanih duša.
Uhoda i luda:
Često i najokoreliji grešnik zaželi da sklopi oči
pod zemljom i travom.

Ja nisam mudrac sa istoka: još manje su moje reči nove:

Pevam kao što paščad laju...

Ne uzmite za zlo ove reči:
i sam sam život učinio lepšim nego što je bio
Mene bi mogao samo kuršum za zlikovca da izleči
Toliko sam se na zemlji razotkrio.

Toliko!
A već ako bi mi sudbina jednom bila milostiva
Pa kad zaželi da skine moje životne skele
Nek umrem u jedan suton kad jesen, inače dosadna
i siva
liči na pečeno tele.


Meteori tuge

Sutra jesenjim šinama sa čežnjom mrtvom za
ljubav i stihove
Opet ću poći umoran od sudbine i gladan kao pas!

Teturajući gradovima i vremenom
Pozdraviću svaku zoru što bedu otkucava u beo
mesec kao u stari gong.

Tako tužan životopis da se stvori
Jadni moj pesniče
Danas kad krv tvoja umesto tebe govori!

Oh, kako je simbolično moj život označen
truležima tuberkoloznog novembra!
Zvukom sa staroga klavsena boli me ta senka
skitničke mladosti moje
U meni nedostižna tuga peva nevinom belinom
snežnoga decembra.
U jutro kad izdahnem sa čime ću se besmrtno vezati?
Ne valjda sa poezijom jednoga neurastenika kao
gradske svetiljke zanihane na mrazu?

Kad ovako mislim život mi biva neprohodna šuma
iz koje srce moje laje kao farmerski pas
iz stepe na mesec žut...

Odista! toliko modrih zvezda na bolnim zavesama
osamljene noći...
Čegarski život ulazi u mrak kao crni voz u beskonačni tunel!

Druže, čujete li me?
Umire jedno dete:
Noćas, raskošno, u daleki okean padaju blistavi meteori
Sa moje životne komete.

Ma Boheme

Ukorak! mesec, senka i ja, sa snom što na mansardi trune.
O ulice, kafane, jesenji kišni bulevari!
Male dragane za uglom u kvadratnoj senci fasade jedne banke
Dunje ranke, kruške karamanke!

I štap težak, rođeni moj drug, niz dugi trotoar buni se u baritonu
Prezriva serenada bolešljivog kašljucanja ispod
bogataških zastrtih prozora!
A gore tri laka oblaka u zlatnom tonu
Senkom paukove mreže krstare iznad rodnih gora.
I sat kašlje sa tornja katedrale
O draga, oči moje nezaspane!

Zadremao je stari svirač na bolesnoj violi i zadnji boem
izašao iz kafane
Mračne su stepenice uz nebo ka sanjivoj mansardi.
O tužni zidovi što opominju na ludo ubijane dane
Sa beskućnim drugarima, šareni kao leopardi!
To kandilo gori u vratarevoj sobi i dete jedno plače
noć da rasani
Dani, moji dani, kao lišće razvejani!

Mesec je na krovu na kome u molu cvile telegrafske žice
Na otvorenim prozorima dršću zvezdana kola
Čudno je, čudno, noćas bledo moje lice
Izobličeno od potucanja i bola!
A na stolu pesme, na žutim marginalijama novina rasturene stoje
Čežnje za daljinom
Romantične ljubavi moje!

I kao jedini portre na zidu visi stari kaput i velurske pantalone
Divna garderoba vagabunde iz mladalačkih dana
Jeseni Pariza, noćiju Firence
Sa čudnim srcem gordog Peladana!
A stara stričeva violina pokidanih struna
Spava uz uzglavlje nemim zvukom mesečine sa dalekih straduna!

I tu na podu kopne razbacane karte istočnog ostrvlja
Stari uput mornarske astronomije
Indeksi brodova što svake subote kišnoga novembra
polaze iz Liverpula
Jedna ispijena boca rakije
I beli kišobran moje odbegle drage što sada služi
umesto abažura.
A šta je najbolnije
Za vratima gde stoji lavor i slovenački krčag
Trune mrtav moj lirski san na ostrvu Fidži i
Melanezijski arhipelag!

Kao u grobnici egipatskih kraljeva na plafonu u
sanjarijama ispisan je životopis moj.
O kada bi znao da čitaš sve ljubavi što su tu probdijene
Daktilografkinje, nervozne i male, kapriciozne žene
Sećanja na dom izgubljen u lirskoj bici kao Vaterlo
Kao čadsko jezero osećanja čista
Video bi da je tu godine proveo pesnik koji nije
trebalo nikad ništa da napiše
U Adamovom kostimu bez smokvina lista.

O ne! živelo se sa refrenom večnim iz nenadmašne poeme.
Druže, Drainče! zatvori prozor na srcu i na mansardi
Veliko jutro što dolazi sa umrljanom zorom kao šifonsko platno
Zateći će smrt tvoju kao mrlju prave linije
Koju je podvuklo nadvremensko klatno.

1927.
Rade Drainac

17. lis 2010.

Prvo i poslednje pismo


Mili moj, Maleni
Evo pisma i evo mene! Uvek sam pisma, osim ratnih, volela kao i sve sto se pise od srca srcu. Posto mi zivot za to nije dao puno prilika, pisala sam cak i za druge, a poput pesama pisala sam pisma nekoj zamisljenoj ljubavi. Sada kada je predamnom ovo belo polje, reci kao da su pobegle od mene. Trenutna kriza ili ono Gore u nama je bujica reci, dole u nama je jesenji strah. Svega pomalo!? Ne mogu u ovom prvom i jos foto-pismu pustiti reci da teku onako kako ti cesto sapucem u sebi. Lakse je kuckati u mobilni, nije tesko ni napisati kao izgovoriti rec, a fotke pred tobom su i izazov i zapreka. Kakva ce biti reakcija? Da, to sam ja iz ovog naseg vremena, kakva-takva. Vizija je cesto presudna, ali i varljiva, oceni učiteljicu, pa onda ti decace-djace ispostuj dogovor, pa sta bude, TO SMO MI, bar za uspomenu ne jednu mobilnu ljubav!?
Na redu si ti... mili...
Sarajevo, 17.10.2003.

Jesen

jesen u kozi, dolazi mi jesen
jesen u krznu, dolazi mi jesen
mislim na voce i mislim na nju
mislim na zuto, na hranu i budj

vidi da nije mozda stigla jesen
trazi i naci ces u sebi truo hrast
gore u nama je bujica reci
dole u nama je jesenji zrak

jesen u kozi, dolazi mi jesen
jesen u krznu, dolazi mi jesen
gore u nama je bujica reci
dole u nama je jesenji zrak

jesen u kozi, dolazi mi ..
jesen u krznu, dolazi mi ..
jesen u krznu, dolazi mi ..
jesen u kozi, dolazi mi ..
zrak ..

ekv

16. lis 2010.

Svetski dan hrane

16. oktobar je Svetski dan hrane.
Alarmantan podatak svetske zdravstvene organizacije:

U SVETU JE GLADNO PREKO 850 MILIJONA LJUDI!

Svetski dan hrane, proglašen je 1979. godine u znak obeležavanja dana osnivanja FAO-a - Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim narodima na dan 16. oktobra 1945. godine. Uprkos naporima WHO-a i FAO-a da se pokuša smanjiti broj pothranjenih kao i broj oboljelih ljudi od posledica pothranjenosti, prema službenim podacima FAO-a ipak je gladno preko 850 milijona ljudi. Ukoliko se hitno ne preduzmu odredjene mere, situacija bi se mogla pogoršati, a najcrnje su prognoze za sledećih par desetljeća!!! Na drugoj strani milioni su i pretilih zbog prekomernog konzumiranja nezdrave hrane i vodjenja nezdravog zivota.





Audrey Hepburn (4 May 1929 – 20 January 1993)British actress and humanitarian.
Her war-time experiences inspired her passion for humanitarian work, and although she had worked for UNICEF since the 1950s, during her later life she dedicated much of her time and energy to the organization. From 1988 until 1992, she worked in some of the most profoundly disadvantaged communities of Africa, South America and Asia. In 1992, Hepburn was awarded the Presidential Medal of Freedom in recognition of her work as a UNICEF Goodwill Ambassador. In 1999, she was ranked as the third greatest female star of all time by the American Film Institute.

15. lis 2010.

Prva i uvek brokula


Beokula je namirnica 21. veka, nema joj premca!
Zašto je brokula kraljica zdravlja?
Vec sam u jednom od predhodnih postova postavila Top listu od 100 namirnica, medju kojima je brokula na prvom mestu. Da, nista nije ni na blogu slucajno i da sve o cemu pisem i sta radim cini nekakvu celinu, sustinu kojoj tezim, jasno je iz odgovara na postavljeno pitanje kao i recepta za danasnji rucak.
S obzirom da se u brokuli nalazi velika količina vitamina C, te obilje minerala i vlakana, savršena je zimska namirnica - jača imunitet, olakšava probavu i pročišćava jetru. Puna minerala kao što su kalcijum, kalijum, željezo i magnezijun, te prepuna folne kiseline (svi odlični protiv stresa), brokula nas snabdeva i najvažnijim vitaminima. U njoj se nalazi dva puta više vitamina C nego u špinatu i jednaka količina kao u limunu. Zbog toga ima važnu ulogu u zaštiti imuniteta. Pročišćava jetru i vrlo je bogata celulozom, koja stimulise rad creva. Osim toga, ta prisutnost vlakana (3%) u velikoj količini, smanjuje rizik od raka, posebno od raka debelog creva. A delotvorni učinak njenih vlakana je naglašeniji i zbog posebnih ugljikohidra koji imaju lagano laksativno svojstvo.
Zato danas, uz pileca prsa, kuvam brokulu i karfiol, a onda osim dobre supe, pravim i ukusno jelo od piletine, povrca i zacina, na maslinovom ulju u wok tavi...

Recept:
Čarolija iz jednog lonca: potrpajte meso i povrće, zalijte ga vodom, poklopite! Od mesa i povrća uz supu sastavite bogato jelo ili salatu.

Sastojci za 2 osobe

2 komada pilecih prsa
2 mrkve
1 glavica crvenog luka
1 ceno belog luka
1 koren peršuna
1 brokula (i 1 karfiol)
maslinovo ulje
zacini, so
sok od 1/2 limuna


Priprema:
U 1 l hladne vode dodajte pileća prsa, mrkvu, beli luk, crveni luk, peršun i malu kasikicu soli. Kad prokuva, ostavite da vre na laganoj vatri 30 minuta.
10 minuta posle dodajte brokulu i kuhajte još 5 minuta i gotovo!
Ako se jelo poslužuje odmah:
Meso, mrkvu, brokulu, ocedite i ostavite da se hladi do toplog. Pomešajte sa salatom i začinite maslinovim uljem, sokom limuna i solju, ili sve u wok tavi na maslinovom ulju proprzite uz zacine i servirajte toplo uz kiselu pavlaku.
Ako ćete jelo ostaviti za kasnije ili za sutra: meso čuvajte u supi da se ne bi isušilo.
U supu zakuvajte svoju najdražu testeninu ili na količinu riže dodajte 3 puta toliko supe i napravite rižoto koji će se topiti u ustima.
Vreme pripreme: 1 sat!

14. lis 2010.

Zemaljski dani teku


Malo pisanja uz zeleni japanski caj i engleski dorucak (6 puta sedmicno: 3 puta omlet - jaje sa pavlakom na maslinovom ulju i 3 puta sendvic od crnog hleba, sira i pilecih prsa i 1 put casa soka, to jest ponedeljkom je i dalje vocni dan)...
A pisati o sebi, nije ni tesko, ni lako, ja to radim lako i bolno godinama, izgubim nekad korak, pa se okrenem unazad da vidim sta je to bilo da se ne zaboravi, te mrve moga zivota, da li vrede ili ne, nevazno je, ja slazem svoju slagalicu, svoju kulu od karata, ne bojim se hocu li je sloziti, hoce li karte pasti, svega je toga vec bilo, ali nikakvo iskustvo nije me zaustavilo, to je tako, takva sam, sklupljam jedinu ostavstinu koju imam i ne znam kome da je dam, mozda ostane na netu, kao nekad imanje detetu, imanja vise nisu sto su nekad bila, to kazem ja, drugi ne, ali nikad me nije bilo briga sta drugi misle, pa i kazu, ako to i znaju, svo-ja bila, svoja sam i bicu. Vec su 2 godine od mamine smrti i 14 od tatine, u avgustu su otisli, par dana pre dana kojeg su me rodili, ostala sam tako drugi put iza njih, ono pola deteta sto bese ostalo posle rata, vec 2 godine leti bez sveza, obaveza, nikad ne zaboravlja, ali malo javlja jer sad sam ja ta koja ceka prozivku, to osecanje vezano za njih je jedina moja proslost, sve drugo je danas i sutra.
Tako je proslo kratko, toplo leto, dugo cekano, utroseno na ex i u slast, u novim oblicima i osmesima, na raznim mestima, na istok, pa na zapad, pa nazad u bazu, proputovanje mestom prebivalista, koje se menja i trazi nove uglove gledanja, tu je i novi foto-objektiv na mobilnom aparatu, tako da je kao nekad pravljen poznati scenario, od ogledala do blica i usput susret sa puno lica, planovi su se zidali i rusili jer je to kratko leto dovoljno samo za zelje koje treba spremiti za zimnicu i zimski san, a u prolece otpecatiti tegle da se krene na vreme...
Sto se tice interneta i svega na netu, pa i bloga, sve je bilo na odmoru, na tv-u su bili dobri filmovi u vecerima kad sam ostajala kuci, uzivala sam i u letnjem izobilju voca i povrca, pa se zdrava ishrana sasvim spontano produzila i na leto, cak i u gostima naslo se ono sto se jede, a ono sto ne, ne iskusava me, a sve pod kontrolom, vaga ne laze.
Da, sve bi bilo lepo i dobro da nisam u dusi jednako nemirna kao sto sam uvek bila, kraj septembra i oktobar, prve magle, slaba cirkulacija, oblacenje, uvlacenje i povlacenje u bunker i tunel je bolan dok se opet ne naviknem, da naviknucu se, nije prvi put, toliko sam takvih krugova okrenula, ali sad su krugovi duzi i tezi, a osecaj da ih nema bezbroj, unosi blagu jezu odbrojavanja, telo izdaje, popravke su koprcanje i uteha, a duh je olaksanje i bolovanje, kako ce i koliko moja mlada dusa dalje, sta mi ostaje?
Ono sto i pre, imam je, ima me, umetnost koja ne zna za granice i razlike, u njoj sam se prepoznala, u njoj sam plivala i tonula, skrivala i otkrivala sebe i druge, to je ono sto mi je bog dao na dar, kad nemam reci, kradem tudje, jer sta cu ja novo reci, sta mogu osim ponavljati uvek isto na razne nacine... mozda, uvek postoji mozda, pocnem i brze tipkati i brzina pomogne duhu da se usklade i pocnu stvarati neku harmoniju, a masta se razbukta kao kad vezem po papiru, to bi bili planovi za blog, ovo sto je blog sada su one mrve koje skupljam kao sto sam nekad skupljala salvete i razglednice, pa ih razgledam i razlistavam, malo menjam, malo ostavljam kao za zimnicu, umesto ajvara i tursije...


Tragovi proslosti

Bez kraja put
Na njemu, sam
I dalje hocu da znam
Gde vodi san
U kakav dan
I dalje hocu da znam

Tragovi proslosti u meni
U noci bez jutra

Zbog niskog neba povijam glavu
Avet slobode iz balkanskih suma
Na vratima raja savijam krila
Bog i prosjak od rata do rata

Van Gogh

13. lis 2010.

Neiskvaren iskustvom

Crteži

Ponekad tako sebe damo
za oci jedva upoznate.
I na rastanku cutimo samo
i ne trazimo da nas vrate.
Zivimo posle u tom drugom
sve dok mu oci svetom plamte.
I ne znamo sto nas pamte dugo
kad ne trazimo da nas pamte.


Da li sam svuda gde su mi tragovi

Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
ili kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se moze
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno ici
ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini covjek
koji sumnja u sebe
sve cesce mi se cini
da nisam nikakav oblik
vec da slobodno jedrim
kroz sopstveno pijanstvo
prepusten suncevom vetru
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se moze
mada je neobicno
sa mnom je opasno hteti
ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom
poseban slucaj samoce.
Ponekad izmislim sadasnjost
da imam gde da prenocim.
I suvise sam video
da bih smeo da tvrdim
mnogo toga sam saznao
da bih imao ijedan dokaz
ali ipak uz mene se moze
mada je neobicno.
Sa mnom je opasno voleti
ja nikad ne zaboravljam.
Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom
ne mogu da umirim mir.
Al ipak uz mene se moze
mada je neobicno
sa mnom je cudno cak i umreti
jer ja se ne zavrsavam.


Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Miroslav Mika Antić

12. lis 2010.

Slika i muzika

U najdaljoj prošlosti koju samo možemo da zamislimo, nastala je i umetnost, mnogi kažu prvo muzika, pa slika, a danas osim sto se prožimaju, slika može i da nagovesti melodiju, a melodija sliku, kako-kad...
Od mladjeg kamenog doba do danas, u slikama i skulpturama likovni je tekst čist od motiva. Zato pri gledanju slike ili skulpture najpre treba očistiti likovni tekst od motiva. Vrlo često nije lako očistiti likovni tekst koji je kad-kad, tako reći, zatrpan likovnim motivom. Veliki majstori figurativnog slikarstva uvek su pazili da preterano ne opterete svoj likovni tekst motivom, pa su slikali i oblikovali one motive u kojima je vidljiva crta, boja i oblik dakle: likovni tekst - direktniji, intenzivniji, uočljiviji. Ipak, jedno je neosporno: slika i skulptura ne sme se ocenjivati po motivu, nego isključivo jedino po likovnom tekstu, po emocionalnoj snazi govora linija, boja i oblika. Mali, skromni motivi mogu biti izraženi velikim likovnim tekstom, a veliki motivi sitnim, pa i bezvrednim likovnim tekstom.


Le Nain: La réunion musicale


Le Nain: Muzičko društvo


Picasso: Muzičari (Three Musicians)


Primer oslobadjanja likovnog teksta od likovnog motiva su ove dve reprodukcije. Prva je slika starog francuskog slikara 17. veka Le Naina kojoj je naziv "Muzičko društvo", a druga slika modernog slikara Pabla Picassoa kojoj je sličan naziv "Muzičari". Onaj ko nije informisan o postojanju likovnog teksta u slici, vidi obe slike isključivo kao motiv. To je najveća pogreška pri posmatranju likovnog dela. Oni koji znaju da u slici postoji likovni tekst, ne obraćaju na motiv toliku pažnju, njih jedino zanima kako će izvući ispod motiva govor crte i boje i otkriti ulogu materijalnih i psihičkih elemenata koji su ih odredili. Oko koje u slici traži prvenstveno slikarski tekst, a tek onda motiv, zapaziće simetriju koja ima glavnu reč u organizovanju ovih slika. U Le Naina ulogu simetrije igra žena koja sedi u žutoj haljini u prvom planu slike. Ulogu simetrije u Picassovoj slici igra žuta gitara. Obe simetrije, i žena i gitara, imaju dvojaku ulogu. S jedne strane, ti figure u slici imaju ulogu crtačkog, a s druge strane, koloritnog žarišta. Sve crte: ovalne na ramenima, na koljenima i na glavama i ravne na stolcima, na rubovima nota i u samim notama, smer su prema žutoj gitari i prema žutoj ženi. Isto je s bojama: od crnih tonova na rubovima figura preko crvene i ružičaste boje, gradirajući od tamnog prema svetlom, do vrha svetla, žute gitare i žute žene. Pa kakvo je uživanje gledati da se stapaju crte i boje jednog žarišta u slici? To je optički užitak. Kao što muzičari upravljaju smer ravnih i ovalnih melodija, te visinu i dubinu tonova prema jednom akustičkom fokusu, tako rade i ova dva slikara melodijom ravnih i ovalnih crta visokim i dubokim tonovima svojih boja.


Picasso: Skica za sliku 3 muzičara

Le Meteque

Sa ovim mojim licem stranca
Bez gospodara i bez lanca
Vama sam čudan bio ja
Sa ovim očima ko more
Koje i sanjaju i gore
Sa ovim očima bez sna
Napola pirat, napol' artista
I vagabund i flautista
Koji ukrade koliko da
S usnama koje piju sve
Vina i vode otrovne
I nikad neće reći ne.

Sa ovim mojim licem stranca
Putovao sam pol života
A malo tko te pute zna.
Bilo je lažnih, bilo vjernih
Hiljadu žena zaljubljenih
Uz njih sam odrastao ja
Činio zlo al' čista lica
Što drugo može skitnica
Kad javu ne dijeli od sna
A duši mojoj zna se kraj
Ta neće ugledati raj
Već ćuti vatre zagrljaj.

Sa ovim mojim licem stranca
S uklete lađe, s njenog pramca
Mašem ti, došao je čas.
Robinja odsad ti ćeš biti
Spletena u te zlatne niti
U ljubav koja traži nas.
Kraljica bit ćeš, imat ćeš vlast
Dat ću ti novac, dati čast
Morao raditi ili krasti
I ljubav ta će biti spas
Trajala vječno ili čas
Ni smrt ne može protiv nas.

I ljubav ta će biti spas
Trajala vječno ili čas
Ni smrt ne može protiv nas.

Arsen Dedić

11. lis 2010.

Dan je kao sunčan

I ništa te kao ne boli

Dan je kao sunčan
Ti si, kao veseo
Prolaziš, kao, ne vide te

Svima je jako lijepo
Svima je, kao dobro
Svima je, kao ludo...

I ti si, kao sretan!

Živi se, kao u moru
Ptice su, kao slobodne
Budućnost, kao na dlanu

Savjest je, kao čista
I sunce je, kao jasno
O srce, kao pjevaj

Svi, kao brinu o svima
Svako je prijatelj, kao
Svima je kao stalo do tebe
I do svijeta...

I dan, kao ode
I ti se, kao smiješiš
I ništa te, kao ne boli...


Sunce, vjetar i ti

Napisat ću ti pjesmu
U kojoj će biti
Sunce, vjetar i ti.

Vrijeme će mirisati pred kišu.
Žito će snivati Van Gogha.
Poljem će svirati rijeka
Iz roga zelenoga.

Odjenut ću te u haljine tanke
Tek tijelo da ti se sluti.
U jednom će stihu lipa
Svu pjesmu zapuhnuti.

Hodit ćeš sva izvan sebe
Od uzvišenosti neke slobode
Nedjeljiva od svega što vidiš:
od zraka, od zemlje, od vode.

Jablani dizat će glave.
Ružama dah će stati.
Za vitkom pojavom tvojom
Svi će se okretati.

I šume, i brda, i ljudi
I suncokreti daleki žuti.
Učinit ću da cijeli se svijet
Oko tvoga lika zavrti.

I u tome, svemira verglu
Gdje prste u prostor boje
Ti očima šibat ćeš pejzaž
Svjesna ljepote svoje.

Vjetar odoljet neće
Za kosu će te ščepat.
Ti ovlaš ćeš ustrgnut klas
I kosu u rep ćeš vezat.

"Moja si", siktat će vjetar
Za vratom studeni zubi.
Dobacivat ću ti maramu kradom
Da vrat zaštitiš dugi.

"Ne bježi", bjesnut će vjetar
"Nećeš se oteti lako"
I zaskočit ćete pod suknju
Put bijela bljesnut će zrakom.

Ti zgrabit ćeš vjetar za gušu
I koljenima ga stiskati glatkim
Sve dok trzaji vjetra
Ne postanu posve mlaki.

A zatim ću, tiho, u pjesmi
Otškrinuti oblake lake
I ti ćeš prosuti kose
U zlatne sunčane zrake.

Tisuće svjetlosnih strijela
Kroz srce će ti sinut.
Od nožnog palca do čela
Nevidljiva vatra će liznut.

Osjetit ćeš u svakoj pori
Svjetla svilene lasi
Vrh tvojih stidljivih grudi
Dvije maline divlje će rasti.

Osjetit ćeš pod čaškom pupka
Sve ukrug slatku toplinu
I kao kad dijete kamenčić
Baci u vodu mirnu

Krug za krugom topline
krv će širiti se vrela
Sve dok ne dodirneš sebe
Izvan granica tijela.


Sve je u svemu

Izašao sam samo iz sna u san.
Lica se svoga ne sjećam.
Gubitka nema. Plakati čemu?
Opet sam tu. Sve je u svemu.

Dok bijah ko vi, lelujah zrak
a sad sam kao svjetlost lak.
Tijelo mi više ne baca sjenu.
Opet sam tu. Sve je u svemu.

Izvan života, izvan smrti
nikakve boli vise ne cutim.
Ne pitam tko sam. Nit težim čemu.
Opet sam tu. Sve je u svemu.

O, kad bih mogao, blaženi grebe
od svega toga oduzet sebe
ja sve bih dao za mrvu žara
da opet sebe iz ništa stvaram


Enes Kišević

10. lis 2010.

Cipele moje kćerke
















My Daughter's Shoes

A choice of shoes from New York Fashion Week for Spring 2011 Ready to Wear.

Designers: Matthew Ames, Michael Kors, Proenza Schouler, RAD by Rad Hourani, Reed Krakoff, Richard Chai Love, Rodarte, United Bamboo and Vena Cava.