januar

"ne volim januar ni bele zimske vragove
u svakom snegu vidim iste tragove,"
...ali sreca pa je pri kraju, nekako sam i ovaj 'izdurala' februar mi vec mirise na prolece, kazu depresivci i starci ne vole zimu, mozda... ne volim, pa trpim, cekam i brojim da prodje, eto prodje i ovaj, uz brojanje dana da prodju, uz dijetu, uz dvije macke i tri sapunice, a sve uz grijalicu, ne micuci od tv-a, sporeta i kompjutera... daleko je leto i more... eh...
"Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu..."
Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...
Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...
(Djordje Balasevic)



Zasto se ne javis
Zasto nam ne pises
Gde li si kako si
S kim li se vucaras

Ovde je hladno
Ovde je zima
Ovde je mrak
Ja nemam posla
I nemam s kim da spavam
Ovde je hladno
Ovde je zima
Ovde je mrak
Ja nemam gde da spavam

Vodi me na Jadransko more
Ja volim Jadransko more
Tamo gde talasi zovu bela jedra

Zasto si ostao
Zasto se ne vratis
Ovde te trebamo
Ovde te cekamo

Tamo je zima
Tamo je hladno
Tamo je mrak
Niko nema posla
I nemirno se spava
Tamo je zima
Tamo je hladno
Tamo je mrak
Tamo nemam gde da spavam
Ja nemam gde da spavam

EKV

gotovo

dobro jutro

DD... jos danas i gotovo i nisam 'brljala' sto se kaze, jedino nisam prvog cetvrtka pojela jabuku, ne volim kisele, pa sam uzela krusku, a juce sam nasla zuti delises i ogulila i seckala, tako mogu, nisam ljubitelj jabuka, steta, jabuke su jako zdrave, to sam i pre znala, a i sad se uverila citajuci puno o ishrani...



dijetu sam odradila disciplinovano, takva sam inace... kad nesto odlucim to i uradim, ali ono sto smatram vecim uspehom od skinutih 5-6 kg je da sam nesto naucila, a nesto obnovila i da cu za sledecu sedmicu sama da napravim jelovnik po tom saznanju i iskustvu na osnovu ove dijete... shvatam u cem sam gresila... (navike: kao sto je da sam jela puno hljeba ili gladovala citav dan, pa se prejedala...) i sta mi je dobro i sad je najvaznije da promenim ishranu.

evo i nasih fotki... mobilnim se vec odavno i fotografise... fotkale smo skoro sve dnevne menie... sve su fotke slikane u dnevnoj sobi, na starom stolu, ja pripremala i servirala, Sonja fotkala... evo 3 slicice...
* * *

2.dan: Večera: 1 Pljeskavica (125 g mljevenog mesa), 1 narandza,
(1 paradaiz) 4 krekera, 1 šolja kafe ili čaja bez šećera.
* * *

4.dan: Ručak: 125 g nemasnog sira, 1 paradaiz, 4 krekera
* * *

5.dan: Večera: 500 g kuvanog povrća (mrkva, grašak, krompir) 1 kuvano jaje, 1 paradaiz (paprika)

STARO VINO
Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života
Žak Prever



OPROŠTAJ
Umrem li, ostavite balkon otvoren.
Dete narandze jede. (Vidim sa svog balkona)
Kosac žito kosi. (Čujem sa svog balkona.)
Umrem li, ostavite balkon otvoren!
Federico Garcia Lorca

pisanje

Uvek smo na pocetku i na kraju bilo cega sto radimo. Nesto pocinjemo... nesto zavrsavamo.
Od pocetka i najvise pisem poeziju, pisem kad moram da pisem. Zapisujem kao da mi neko diktira. Ne pisem na zadate teme, zato mi pesme nemaju naslova, ponekad ga naknadno izvucem iz reci koje sam napisala. Ne brisem, ne menjam, drugacije ne znam i ne mogu, valjda sam to ja, valjda je to moj stil.
Slicno pisem i prozu. Ipak imam dileme oko onog JA i ON/ONA i ne samo dileme, nego i probleme... pocnem da pisem u trecem licu, pa predjem u prvo, nekad menjam, nekad se kao pisac ukljucim u tekst i to kazem... na pocetku imam i onaj poznati problem: kako poceti? Poslije sve krene samo od sebe, skoro da ne stizem da zapisem tok dogadjaja, misli i reci koje naviru... tece to tako kao reka, ali kad stane, kao da reka presahne, mucim se kako da zavrsim, pitam se je li to kraj ili opet pocetak?

***
isplivas iz svakog
predaha
prekida
prelaza
pomaka
poraza
i kao da nikad nisi tonuo
a tonuli smo i zajedno
eto znaj ti nisi potonuo
samo sam te sakrila od same sebe
da ne potonem
svi moji tekstovi su delo papira i olovke... kompjuter je novina, ukljucila sam ga u svoj rad i svoja interesovanja, nekad nesto improvizujem i kuckanjem po tastaturi, ali pisanje i dalje ostaje ovisno o papiru i olovci...
"ritual" ili jedini nacin da uhvatim samu sebe...
sta bih bez kompjutera, znam da bi bilo lakse odmah u njega kuckati, ovako prekucavanje je naporno, a i oduzima vreme za stvaranje, mozda i zato i nisam objavila skoro nista od mnogo napisanog...
"Koliko je puta svaki pisac zapitao sebe: šta li će reći moja majka kad ovo pročita? Šta će kazati moja žena? Ili moja ćerka? Moji prijatelji? Šta će, uostalom, reći svet?
Koliko je puta svaki pisac zapitao sebe: šta će o ovom što sam napisao reći ovaj ili onaj? Šta će misliti ovi ili oni krugovi?
I koliko puta nije napisao to što je hteo, i koliko puta, uprkos svemu, ipak napisao, a potom, uprkos tome, izbrisao?
U samotnim i mutnim časovima noćnog obračuna, odgovor je uvek: i ono što je ostalo, dovoljno me izražava." Borislav Pekic: Autocenzura



gotovo

citam
pa pisem
pisem
pa citam
izmedju radim razne stvari
ne volim biografije
ni autobiografije
bojim se gresaka
ne volim da ih ispravljam
tako je razamunda nastala
umesto rozamunde
gotovo
kad pocnem da pisem
buljim u belo
nikad ne znam sta cu napisati
ne brisem
ne menjam
gotovo
na greskama se uci
svakog trena pisem nesto drugo o sebi
ako sam to ja
nikad se ne zna
pisem vertikalno
kao silvija plat
strasno skrecem
nadole
kao da su dole odgovori
nalazim nova pitanja
gresim
ali ne brisem
gotovo
2010.

traganja

mod kako znam za sebe sve me interesuje, mnogo toga sam pocinjala, a nisam istrajala, uvijek prelazeci na nesto drugo, cak ni pisanje koje je moja najveca ljubav i preokupacija nikad nisam finalizirala, objavila sam nekoliko pjesama po nekim casopisima i to je sve, a imam hiljade pjesama i roman i dnevnik od 3 hiljade stranica, ali to stoji, pocnem da slikam, pa fotografisem, pa istrazujem ishranu, isprobavam mikrobiotiku i vegeterijanstvo, pa vezem, pa kuham, pa opet pisem i tako stalno...
posvecenost je nesto sto samo rijetki mogu i uspiju... ovo sto ja cinim nazvala bih traganjem... na slikarskim stazama jedan od nezaobilaznih je Džekson Polok, veliki američki slikar koji je stvorio svoja najzanačajnija djela kao apstraktni ekspresionista. Njegov opus imao je snažan uticaj na modernu umjetnost 20. vijeka, a njegova slika "No.5" iz 1948. novembra 2006. prodata je za 140 miliona dolara i time postala najskuplja slika svih vremena.



Povremeno slikam, strasno, kao i sto pisem, kad sam u toj fazi, sanjam pokrete rukom i kistom... najvece uzivanje u slikanju je u potpunom zaustavljanju vremena, sve stane i prestane da postoji, osim tebe i platna i boje koja se opire da se na platno stavi osim na tacno odredjeno mesto koje je njoj poznato ali tebi nije dok ga ne nadjes i onda shvatis da si propustio sva tri obroka i da je vec prosla ponoc a poceo si pre pet minuta... nekad naslikam i dve za noc, miris ulja me opija...
ni suncokretovo, ni sojino, ni maslinovo, vec laneno pomesano sa bojama... secam se kad je predratni prijatelj, slikar, dolazio u nasu kucu i na moju molbu mi davao savete kako se radi sa uljem, na cem i kako se slika, secam se i kad je prvi put dosao da vidi prve radove, gledao je i dugo cutao, onda je neke delove slike izdvajao kao da ih secira, kao ,"ovo je neponovljivo" i slicno, ali nije rekao da ne vredi, naprotiv rece: tolikim akademskim slikarima ne vredi ni delic slike... osmeh i idemo dalje... jurnjava po galerijama, prodavnicama slikarskog pribora, knjizarama, izlozbama i radnjama za uokvirivanje slika, ostatak dana provodila sam na terasi, leti slikajuci, a zimi nadgledajuci da li se boja osusila, zimi bih slikala nocu na stolu u kuhinji, a tek zavrsenu sliku bih izlozila na tv-prijemnik i danima je posmatrala... od tih 40-tak slika ostale su 3, poklonjene, pa vracene, (sve sto das drugom, vraca se tebi) ostale su izgorele u stanu u avgustu 1992. ali neke 'imam' na fotografijama koje su nekim cudom jedino sve to prezivele...
secam se jednog dana, te 1990. godine da sam usla u jednu od dve velike knjizare u centru grada, trazila sam knjige o slikarima i slikarstvu i tako je u moje ruke dosla monografija Marka Stupara, prekrasna knjiga, odmah sam se zaljubila u nju, kupila je i pozurila kuci da uzivam razgledajuci je... Pariz, ulje, neki novi imprezionizam sva cula mi je zaneo i kao sto sam posle citanja, pisala, sad sam posle gledanja slikala...
uvek sam volela ulje na platnu... Henri Matisse, njegov kolorit, boje i oblici bili su mi najdrazi... od nasih slikara imao je to nesto Milan Konjovic, a tada im se pridruzio za mene do tad nepoznat, nas parizanin, Marko Stupar.


Spacious Red Interior
Henri Matisse


Atelje
Milan Konjovic


Intérieur
Marko Stupar

svako svoju karmu nosi
ja tu nemam što da dam
osim da se ne zanosim
neučinjenim djelima

zato oni koji misle
cijene riječi gospodnje
al' kopija nije original
niti sredstvo najbolje

kuda idu ljudske snage
kamo bježe guzice
ako si u kremenadli
nisi za kobasice

Azra

tatjana

vikend i odmaranje, dijeta uspjesna, pauza, pa se nastavlja, ali jucerasnji susret sa prvom muzickom ljubavi danas me podsjetio i na prve knjizevne ljubavi, moje najvece ljubavi... i eto Puskina i njegovog ,,Evgenija Onjegina,, i junakinje romana Tatjane sa kojom sam se po romantici i osjecanju poistovjetila toliko da sam njeno pismo Onjeginu znala napamet i na nasem i ruskom jeziku, a i moj prvi dnevnik, srednjoskolska sveska, nosila je naslov ,,Tatjana,,...



TATJANINO PISMO ONJEGINU

Pisem vam – sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje
Prezrenje vase da l’ cu steci.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se necete odreci.
Da cutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da cete opet k nama doci
I da cu ma i retko moci
U selu da vas vidim nasem,
Da se veselim glasu vasem.
Da vam sto kazem, pa da zatim
O istom mislim i da pamtim
Dane i noci duge sama
Dok ne dodjete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
Teska vam je seoska cama,
A mi… mi nicim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.

Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
Ja ne bih srela vas zacelo
I ne bih znala patnja sta je.
Smirivsi burne osecaje,
Mozda bih jednom (ko ce znati?)
Po srcu nasla druga verna
I bila bih mu zena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!... Al’ ne, ja nikom ne bih
Na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj zivot sav je jemstvo bio
Da cu te sresti izmedj’ ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zastitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,
I nevidjen si bio mio.
Tvoj pogled me je svud proganjo,
U dusi davno glas odzvanjo…
Ne, nije mi se san to snio,
Jer cim si uso, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blazih molitvama
Buru i jad u srcu cednom.
Zar ti i onog trena,
O prividjenje moje drago.
Promako kroz noc kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reci nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
Il’ kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto me guse.
Mozda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duse,
A sasvim drugo sudjeno je…
Nek bude tako! Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zastitu od tebe…
Zamisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati;
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Ceka me; nade glas u meni
Bar pogledom ozivi jednim,
Ili iz teskog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim!

Zavrsih! Da procitam, strepim…
Od stida nemam vise daha…
Al’ vasa cast mi jemci lepim
I predajem se njoj bez straha…

Aleksandar Sergejevič Puskin

krug

Život je krug, toliko puta receno, ali potvrde su uvijek dobre jer ne volim izreke koje su tek shvatljive i prihvatljive, ali ne toliko zivototvorne... evo vracam se ponovo na blog, ponovo na neke svoje price, ponovo na dijetu kojom sam pocela ovaj blog, a nju pocinjem poslije praznika kada se svi zapitaju sta su sve pojeli i sta je sa njihovom ,,linijom,, iako smo i ja i sonja podavno razmisljale o tome jer smo vec nekoliko godina nakupile 'malo' viska kg... onda mi je nedavno moja sestra koja misli o meni kao i o sebi, donijela 'recept' za jednu slicnu, takodje medicinsku dijetu, ali mi ona nesto nije odgovarala, pa sam se uputila na google i pronasla skoro sve sto se ovdje moze naci o svim dijetama, a iscitala i iskustva na iste, na raznim forumima... i tako to sad ide, danas je peti dan, smrsala sam 2,5 kg... slijedi pauza za vikend, pa o5 tako dvije sedmice... obroke i fotkamo, pa cu na jednoj temi kasnije, rezultate dijete ilustrovati i fotografijama...
"Apsurd je savršen krug. Ali, od kruga vidimo samo deo lučne linije, pa nam se čini da ona ima smisla i da nekuda vodi. Obećavajući krivu, u kojoj se ni prošli ni budući krug ne prepoznaje, vidimo duge prave i iza sebe i ispred sebe ...
Apsurd je nepodnošljiv za um, i bolan za osećanje. Skraćujemo svoje prave da bi ih, u krivljenju koje opažamo, sprečili u obrazovanju kruga. Jer, čak i kada krug ne priznajemo, duboko smo ga u sebi svesni ...
Ponekad mislimo da je krug samo naznačen, da još nije opisan. Nadamo se da ga možemo sprečiti u zatvaranju. Varamo se. Ne možemo ga zaustaviti. Jer, on se već zaokružio. Ne jednom. Bezbroj puta.
Svaka tacka u kojoj smo, zavrsetak je jednog kruga i pocetak drugog.


Joan Miró: L Oro dell Azzurro 1935.
Linije

Linije
dovoljno dugo hodam uz njih
ti se pojavljujes
sapuces, krugovi
i vodis me
pustam te i putujem
bleda svetla nesto govore
u redu je.

Opusti se
cuvas me
jer lako je
ja letim.

Tu ispod nas sklapa se sad
samo jedan od gradova
koje lako izmisljam
pogadjas svaki od nacina
ispod nas sklapa se sad
samo jedan od parova
ja sve to samo izmisljam.

Krugovi
i zaista ne bih da te razonodim
mozda smo sledeci
brisemo tek prethodni
tvoja voznja je
samo ples u panici
tvoja voznja je
druga strana ljubavi.

Eva Braun-bend

Prave i krive slobodne linije ne postoje. Postoje samo krugovi ...
Strahujemo od krugova. Večnost zamišljamo kao krug. Smrt je krug. Ropstvo je krug. (Samica ne bi smele biti četvorougaone. morale bi biti krugovi, kojima se pridaje moć da ubijaju.) Krug je simbol mira, ništavila, savršenstva, Boga, ponavljanja, a iznad svega – uzaludnosti.
Ali, uzaludnost nije i besmislenost ...
Jer smisao je u – krugu."
Borislav Pekić
...no ono sto je jos jedan krug... je i jucerasnji susret sa ovom prelijepom pjesmom Arsena Dedica, inace mog uvijek prvog muzicara i pjesnika, od njegove prve ploce ,,covjek kao ja,, 1969. preko svih prekrasnih singlova, albuma i cd-a do ,,rebusa,, 2008.
pocela sam da trazim nesto na temu naslova mog bloga i naisla na Arsena i drage, ali i prigodne pjesme...



Pravilna ishrana

Kad sam je sreo bila je mlada,
Ljubavi puna i napola gladna.
Nije zbog rime i nije iz vica -
I ja sam tada jeo ko ptica.

Svaka je njena potreba mala,
Živi uglavnom od ideala.
Čitam joj pjesme, ona mi guče,
Na stolu hladan gulaš od juče.

Na stolu skroman paket od kuće,
Smrznuta jela, ali postelje vruće.
Divno je rasla, sa stasom breze,
Na plodnom tlu studentske menze.

Ali kao i drugi kad život srede
I ljubav moja sad više jede,
A ponekad i ja dok misli lete
Oborim pogled na kotlete.

Nježno me gleda moja metresa
I smiješi preko miješanog mesa.
"O, nikom ne dam tu ljubav staru" -
Šapćem joj preko šnicle na žaru.

I uskoro tako, htjeli ne htjeli,
Svi mi ljubimo manje a više bi jeli,
Pa ipak nježne riječi se nađu :
"Hoćes li, mila, malo gorču ili malo slađu ?"

Kažu da još je lijepa ko slika,
Al? je ne vidim od jelovnika.
To biva tako svuda na svijetu,
Naša je ljubav već pri desertu.

Arsen Dedic
Homo Volans
(double album)(1973)

bez-linija

da, ovo je ,,o5 bez linija,, tj. drugi blog sa istim nazivom...
u septembru 2008. sam otvorila svoj prvi blog (na nekom drugom blogeru), pisala nekoliko dana, a onda prestala i cak posle nekog vremena zaboravila i lozinku, pa se nisam mogla ulogirati, no i tada sam htela da pisem ,,bez linija,, (isti naslov ima i moj prvi i jos neobjavljeni roman)a blog je imao podnaslov ,,nesto kao jutarnji dnevnik: zapisi uz kafu... misli... poezija,, cemu sam sad dodala i ,,secanja,, jer vreme cini svoje i sve vise gledam iza nego ispred... o5 potraga kao za vreme rata i posle rata za ,,juznim danas,,... tako cu danas preneti ovde tih 6 postova, ne samo da ih sacuvam, nego ce oni reci nesto 'vazno' o meni i za ovaj blog...

7.9.2008
pa-pa

prvi se macici u vodu bacaju
pa prvo pa musko
pa prvo skoci pa reci hop
pa ja se namucih dok se registrovah
pa ostadoh bez reci
pa zato za danas

pa-pa

7.9.2008
plan za sutra-ujutru

ovo je danas cisto vezbanje
ali ima i neceg u sta cete se uveriti
kad pocnem da pisem ne znam da prestanem
nije mi cak ni vazno da li to ko cita
pisanje je kao disanje
a danas sve naopacke
prvo pa-pa

pa onda pozdrav
svim blogerima
koje cu nadam se upoznati u velikom broju
i koji ce me svojim pisanjem okupirati
pa da odlepim od nekih drugih stvari
i postanem jos nesto sto nisam bila
blogerka

a da plan
ma nemam ga
cista hemija
kafa i tako
reci
reci
reci

7.9.2008
beZZZ

evo i treceg posta danas
po onom treca sreca
ma da
pisala bih ja nekada i 30
a nekad nijedan
kako-kad
htela sam da dam objasnjenje za naslov svog bloga
mozda to i nije bitno
ali jos ne znam o cemu se sve ovde pise
valjda svak po svom
a to je dobra formula
jedino dobra formula
znaci
pisem oduvek u svesci bez linija
bez interpukcije
pre nesvesno i sad vec svesno izbegavam
sva ogranicenja koja smo sami sebi nametnuli
a o drugima da se i ne govori
i za to u slavu
SLOBODE
vidim ovde jos naslova
bez
bez
bez
a da li granice postoje
kako se i kome kroje
neki drugi put
dok vidim
o cemu se ovde misli
da bi nam postovi bili
prokleto cisti




8.9.2008
rano_ jutro kao rana_ jesen

septembarsko jutro toplo kao prva kafica sto se kuva
svezina kao varka na prozorima i balkonu viri
jucesnja vrelina kao lopov se skriva u uglovima
novi dan kao topao dorucak se sprema
ja sama u kuci kao i na blogu
inspiracija kao sunce jos ne pomalja
a ja kao hocu nesto da napisem
a ja kao zelim naci prave reci
ja a kao necu da odustanem
rano jutro kao rana jesen
sazreva kao nar
kafica kao spas

9.9.2008
suncobran

ovo je suncobran
mislim na avataru
o tome kako sam ovako mali avatar napravila
necu da pricam
hocu da pricam o suncobranu
ne o kisobranu
njega ne volim
ko ga nema
volim ono sto nemam
sto niko nema
suncobran
ne onaj morski
ili kafanski
nego damski
ali njih vise nema
sve sto je lepo i korisno
nestalo je
sunce
nemoj da se ljutis
ali kad dojadis
sve sprzis
i jos ti nije dosta
ah
vapim za njim
da je glavu skriti
i dama biti
bar jedan dan

10.9.2008
* * *

u zrelim poljima
ritual zavodjenja
meteorolog sapce
sunce
nadneseni nad letom
pricamo o putu
u perfektu i futuru
horizontalna tisina
usne traze hlad
u dahtanju

jesen

jesenje-zimska impresija

Emma Florence Harrison: Rapunzel 1914.

Emma Florence Harrison: A Birthday 1910.

Jean Frédéric Bazille: Family Reunion, 1867.

Andrew Wyeth: Christina’s World 1949.

Andrew Wyeth: Winter 1946.
Jesen
jesen u kozi, dolazi mi jesen
jesen u krznu, dolazi mi jesen
mislim na voce i mislim na nju
mislim na zuto, na hranu i budj

vidi da nije mozda stigla jesen
trazi i naci ces u sebi truo hrast
gore u nama je bujica reci
dole u nama je jesenji zrak

jesen u kozi, dolazi mi jesen
jesen u krznu, dolazi mi jesen
gore u nama je bujica reci
dole u nama je jesenji zrak

jesen u kozi, dolazi mi
jesen u krznu, dolazi mi
jesen u krznu, dolazi mi
jesen u kozi, dolazi mi
zrak

ekv


JESENJE CARI

Majka je donijela grozdje sa pijace
oprala ga nakon rucka
i stavila na sto
Sestra se probudila prva
zapucketala jezikom
i veselo se nasmijala
Otac je grozdje
po navici stecenoj u djetinjstvu
jeo sa kruhom
Iz druge sobe sa ekrana
cula se svecana glazba
i euforicno klicanje gomile
Ceremonijal ustolicenja
bio je u toku
Ja sam otkinula veliki grozd
pretpostavljam u trenutku
kada su ga uzeli na nisan
Voce je bilo ukusno
Kralj je bio mrtav
Tada je glazba prestala da svira
sestra je prestala da se smije
majka je napustila pranje posudja
otac je bacio grozdje na pod
A ja
Ja sam nastavila da klopam halapljivo
jer kraljeva ce uvijek bit
ali grozdja...
Grozdja bogami
tek iduce jeseni
mozda
za m

dijeta

MEDICINSKA (narandza) DIJETA

--------------------------------------

Doručak: isti tokom 15 dana

-1 narandza -1 dvopek (4 krekera) -1 šolja kafe ili čaja bez šećera

--------------------------------------

1. dan

Ručak:1 narandza,1 kuvano jaje,1/2 šolje jogurta.

Večera:2 paradaiza,2 kuvana jaja,1 krastavac ili1/2 oprane zelene salate.

2. dan

Ručak:1 naranadza,1 kuvano jaje,1/2 šolje jogurta.

Večera:1 Pljeskavica (125 g mljevenog mesa),1 narandza,

(1 paradaiz)4 krekera,1 šolja kafe ili čaja bez šećera.

3. dan

Ručak:1 narandza,1 kuvano jaje,1/2 šolje jogurta,1 zelena salata ili 2 krastavca, napici bez šećera.

Večera:1 Pljeskavica (125 g mljevenog junećeg mesa)

1 narandza,4 krekera,1 šolja kafe ili čaja bez šećera.

4. dan

Ručak:125 g nemasnog sira,1 paradaiz,4 krekera.

Večera:1 Pljeskavica (125 g mljevenog junećeg mesa)

4 krekera,2 paradaiza,1 jabuka.

5. dan

Ručak:-200 g kuvanog mesa ili ribe-1 paradaiz-1 dvopek

Večera:-500 g kuvanog povrća(mrkva,grašak,krompir)

-1 kuvano jaje-1 paradaiz

-------------------------------------

Nakon 5 dana izgubi se 2,5-5 kg. Nakon 5 dana dijete, dijeta se ponavlja i tako 3 puta po 5 dana. Za 15 dana se izgubi 15 kila i nećete ih više dobiti ukoliko nakon dijete normalno jedete osim svakog PONEDJELJKA kada treba jesti sljedeće:

Doručak: -1 čaša soka od limuna bez šećera

Ručak: -2 jabuke, 1 dvopek

Večera: -1 jaje, 1 paradaiz, 1 dvopek

Za vrijeme dijete ne uzimati alkohol! Namirnice se mogu uzimati hladne ili tople, ali bitno je da se uzimaju tačno onim redom kako je napisano i ne izostaviti ni jednu.

Piti što više vode i biljnih čajeva...

P.S.
DD
da, dd-drugi dan, a i dd-dnevnik dijete... tako sam pocela sa blogom, tako sam juce pocela sa dijetom... prva ideja da to svakako negdje pisem, pa pocetak na blogu zatvorenog profila na myspaceu, ali u toku pisanja sinula mi je ideja za poseban blog, volim sve novo, a razlog da se to sad radi i tako prati i ova dijeta je bas pravi, znaci jucesnji dan je prosao, evo jutros sam vec oko 9 sati ponovila dorucak (ah, te narandze, danas su u programu cak 3)
nisam stigla da pisem juce o tom prvom danu, puno uzbudjenja, dogadjanja, Sonja koja je sa mnom juce pocela dijetu je kupila digitalnu vagu, pa smo oko nje provele dosta vremena, da je upoznamo, da se izvagamo i sve sto je oko toga bilo interesantno, ostatak dana je prosao u kupovini i pripremanju namirnica i jelu,
da, dok je dorucak iako lagan nama vrlo povoljan jer osim sto sam ja pila kafu i caj, ujutro uglavnom nismo ni jele, rucak je bio prvo iskusenje: narandza, kuhano jaje i pola case jogurta i onda 3 sata meksickih serija na pinku bih, o tom jednom, posebno, ali bilo je gadno, nikad nemirnije nisam gledala inace mirne sapunice koje i gledam da bih mirno provela popodne i krulenje u stomaku...
oko 6 spremljena vecera: paradaiz, paprika, 2 kuvana jaja i krastavac, 45 minuta trajalo je moje zvakanje, a velika zuta paprika me dotukla, sonjina crvena je njoj bila dobra, ali o ukusima se ne raspravlja, tako smo do 7 sati zavrsile sa jelom i znale da treba provesti vece bez hrane, mogle smo piti vode i cajeva koliko zelimo, ali po gutljaj, zato i valjda sto je to voce i povrce sa vecim procentom vode, svaki cas smo morale ici u toalet, no proslo je vece u gledanju 2 filma i legla sam oko pola 12 na spavanje, dobro sam spavala, svasta sanjala, ali se nicega ne secam, probudila sam se jutros oko pola 9 i skocila iz kreveta da kuvam kafu i caj, te budim sonju za isto... evo vec sam doruckovala, sonji se kuva caj, iz ulice se cuje neko busenje i lavez psa, a ja mislim kako cu danas pojesti 3 narandze...:)))

:pp

juče-prvi dan

Sonja i ja

sve, sve, ali paprika:))

p-p

PP
prvi post i biranje fonta, prije toga layouta, toliko toga u glavi, a ne znam od čega početi, tješi me ono: ,,prvi se mačići u vodu bacaju,, , a zapravo ovo nije čak ni uvod, otompotom, ovo je proba kako radi blog, a kako ja, moglo bi se reći, uzajamno upoznavanje, puno toga u glavi, pa o5 dilema ne samo o čem pisati, nego o5 i kako, jer ja vec 10-tak godina šetam netom, a mnogo vise svijetom, a svo to vrijeme pišem o čemu bilo, bilo kako i bilo gdje (o balkanskim jezicima, dijalektima i govorima sta da govorim, ne samo da ih sve znam i volim, nego sam zivotom i razapeta izmedju njih, pa u mom pisanju ima svega od toga, ipak trudicu se da to svedem na nesto sto je i meni najblize i citljivo svima na ovim prostorima koje sada zovu regija... haha) i tako čitam i pišem, pa to mi je i zanimanje, pa tako i pravopis, ali sam već odavno napravila svoj, možda se zato i razumijem najbolje sa samom sobom... mislim na smajlije, možda bi dobro došli, iako ih ja baš i ne volim, pa ih uglavnom nisam ni koristila na raznim forumima, sajtovima, chatovima... na kojima sam bila, kažem bila, jer sam skoro sve u posljednjoj godini promijenila, pa i boravak na netu, što bi se reklo: prošla puno toga i u reali i virtuali, neke važne životne stvari podvukla, ali život je krug i evo u novoj godini odluka, krećem ponovo sa puno iskustva, ali o5 predamnom prazno polje, a od iskustva sve sam sažela u ovo,,o5 bez linija,, što ce biti jasnije u nekom narednom postu, znači bilo je dosta razloga da ovdje počnem pisati, a direktan povod da to učinim baš danas je početak jedne dijete o kojoj ću u sljedećem postu...