31. pro 2010.

još 1 dan

Večno troje

Dva čoveka na svetu
s kojima se ukršta moj put postoje
jedan je onaj koga ja volim
drugi voli sve što je moje
Jedan
u mojim snovima večno živi
I čuva ga moj mračni um
drugi
pred mojim srcem stoji samo
A ja ga nikada ne puštam tamo
Jedan je bio samo tren prolećne nade
proćerdane sreće dah
drugi mi ceo svoj život dade
a, ne uzvratih mu ni sat.
I, jedan živi u mojim pesmama
gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi
drugi je onaj sa dosadnim danima
gde su svi snovi isušeni i sve se mrvi
Izmedju ovo dvoje sve žene pate, žude
Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto
Ali, samo jednom u svakih sto godina bude
Da se to dvoje spoje u isto..


Tove Ditlevsen


The Eternal Three

There are two men in the world
that constantly crosses my path
The first is the one I love
The second gave me his heart.

The first one roars in the tune of my blood
Where loving is pure and free
The second becomes one with the sadest day
That drowns the dreams for me.

The first one gave me a springlike blow
Of happiness, swiftly gone
The other gave me his whole life
Of hours I gave him none.

The first is in a nightly dream
Living in the darkness of my mind
The second stands by the door of my heart
I never will let him in.

Every woman stands between these two
In love, beloved and free
It may happen once in a hundred years
That the two melt together becoming one.


Tove Ditlevsen

30. pro 2010.

još 2 dana

Božji naum
I doda Bog: 'Evo, dajem sve bilje što se semeni, po svoj zemlji, i sva stabla plodnosna što u sebi nose svoje seme: neka vam budu za hranu.'
(Biblija, Knjiga Postanka 1,29)

Definicija zdravlja SZO
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
(Ustav Svetske zdravstvene organizacije,1946)

Vitalnost i lepota
Vitalnost i lepota su prirodni darovi za one koji žive prema prirodnim zakonima.
(Leonardo da Vinci)

Doprinos čovekovom zdravlju
Ništa neće doprineti više čovekovom zdravlju i većim mogućnostima za opstanak života na Zemlji koliko prelaz na vegetarijansku prehranu.
(Albert Einstein)

Zdrav i srećan
Ako si zdrav verojatno ćeš biti i srećan, a ako si zdrav i srećan imaš sve bogatstvo koje ti je potrebno, iako to možda i nije sve što želiš.
(Elbert Hubbard)

Ne možemo ih kupiti
U životu postoje četiri stvari koje se ne mogu kupiti novcem: prijatelji, vreme, smiren um i dobro zdravlje.
(William F. Kenney)

Neka hrana bude tvoj lek
Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana.
(Hipokrat)


The End of Dinner
Art by Jules Alexander Grun

29. pro 2010.

još 3 dana












1-5 juli u Beogradu
6-10 avgust u Sarajevu

Iz voza

Gledao sam kako promicu zene
Sadasnje
I buduce
Pejzazi
I telegrafski stubovi
Video sam kako se bezglasno
Smenjuju noc
I dan
Iskocicu na nekoj stanici
Lud od tih promena boje
I linija
I javicu ti
Da sam te na petstotom kilometru ljubavi
Voleo jednako kao na prvom


Izet Sarajlic

28. pro 2010.

još 4 dana


Eva i Ras

Draga Evo,
Ako sam dobro procitala, a o vama sam na netu i pre mnogo istrazivala, a poslednja 3 meseca jos detaljnije, negde sam procitala i kako ste otvorili net adresu na yahoo.com i to sad hocu je da proverim.
Ako je tacna, ako dobijete i procitate ovo pismo, onda cu vam jos pisati... puno zanimljivih stvari...:)
Sada samo zelim da vam kazem da vas cenim i volim i da ste me svojim boravkom na Farmi ucinili beskrajno sretnom. Nije mi bilo juce lako, ali jutros kad sam o5 videla vas predivni osmeh u Jutarnjem programu, laknulo mi je i opet sam se ozarila i pomislila: "Da, sve je ok, to je Eva, ona koju volim i koja je jaca od svih." Bravo za sve sto ste uradili i rekli. Niste me razacarali, naprotiv, sad vam se jos vise divim, jer sam vas jos vise upoznala.
Toliko za sad, ako je istina da puno volite da budete na netu, onda se i nadam odgovoru, pa cu vam pokazati i svoj blog na kome sam pisala i pre i sad o vama kao i jedan forum o Farmi i ono sto sam tamo pisala, jer osim sto sam veliki citac i malo piskaralo i ja kao i vi dosta vremena provodim na kompjuteru.
Do vaseg javljanja... pozdrav i poljubac iz Sarajeva! (27.12.2010.)

Što je prošlo – neće se vratiti

Tu noć svežu vratiti neću moći
Neću videt dragu svoju, čio
Nit čut’ pesmu sreće u samoći
Koju slavuj u bašti je vio.

Ni prolećna ta noć da se stani
„Stoj, vrati se“ – zar njoj, iz prsiju!
Nastadoše i jesenji dani
Kada kiše beskonačno liju.

Draga čvrstim snom u grobu spava
S njom u grud’ma i ljubav počiva
Razbudit je neće ni mećava
Iz sna tvrdog, da krv struji živa.

I slavuja pesma presta rana
Preko mora on odlete živo
I zvuci su sada bez elana
Sa kojim je noću priželjkivo.

I radosti odleteše drage
Čim osetih da ih život sprema.
Sad u duši čuvstva su bez snage
Što je prošlo – povratka mu nema.


Sergej A. Jesenjin

27. pro 2010.

još 5 dana






Bice skoro propast sveta 1968
Opis filma: U jednom vojvodjanskom selu kafedzija je u svadji sa svinjarem. Da bi mu se osvetio, kafedzija sa drugovima nagovori polupijanog svinjara da se ozeni seoskom ludom. U medjuvremenu, u selo dolazi mlada uciteljica u koju se svinjar zaljubi. Misleci da mu zena sada smeta, on je ubije. Njegov otac primi krivicu na sebe, ali vremenom, seljaci otkriju pravog ubicu, namame ga u zvonik, vezu ga medju zvona i svinjar umre rastrgnut.
Rezija: Aleksandar Petrovic
Uloge: Eva Ras, Annie Girardot, Ivan Paluch, Mija Aleksic, Dragomir Gidra Bojanic
-----
It Rains in My Village (Serbian: Biće skoro propast sveta or literal translation "The End of the World Is Nigh") is a 1968 Yugoslavian film by Serbian director Aleksandar Petrović.
Plot
A mentally challenged girl is defended by a young man who takes care of pigs. He gets into a fight with the local saloon keeper, prompting the man to get the boy drunk and bribe a priest into marrying the boy to the unfortunate girl. A female teacher arrives in town to teach women how to paint. She uses the young boy as a model and then as a toy for her pleasure. The teacher subsequently takes another lover and abandons the young man, claiming that she was unaware of his marriage. The young boy eventually kills his wife, but his father takes the blame for the crime and confesses his sins before he dies in prison. As a conclusion to this sad movie, the townspeople punish the young boy for what he has done.
Cast
Annie Girardot, Ivan Palúch, Eva Ras, Dragomir "Gidra" Bojanić, Mija Aleksić

26. pro 2010.

još 6 dana

IZGUBLJENI U DVOJSTVU

Lakše nam je kad komšiji crkne krava.
To se ne sme javno tvrditi ali tako je. Lakše se diše kad je i neko drugi sravnjen sa zemljom ne samo mi lično. Ne moram ja da pripomognem kravi, ali ako već sudbina može, neka to učini umesto mene. Dosta licemerja! Nikoga ne poznajem ko sebi loše želi, pa shodno tome ako je nama dobro neka bude zdrava i komšijina krava. Bila bi to ružičasta, savršena slika sveta da smo svi srećni. U tom slučaju bih poštedela kravu, ali nije pravo da mi živimo u mraku a samo drugi da se sunčaju.
Gedamo TV, čitamo novine, stalno nas zanima kako drugi žive. Zanimajući se za druge - za sebe se zanimamo. Sebe kroz druge vidimo, ali previše je obaveštavanja oko nas, previše izvora žalosnih vesti o tuđim radostima a sad još i internet. Koristite li ineternet? Ako koristite onda znate da na internetu izgubite osećaj za vreme i možete da provedete ceo dan priželjkujući tuđe lepe živote, a da ne primetite kako ste propustili svoj.
Ne mogu doakati o čemu se radi.
Drčni smo svi, ali zašto? Podjebavamo se kako je govorila moja baba Sarina, za sitan "tringeld", bakšiš, halvaluk, muštuluk! Ko nas je usmerio da se celog života upoređejumo s drugima? Zbog toga nam je duša večno ranjena. Ako se ni sa kim ne upoređujem, onda je sve u redu ali čim se uporedim, gde sam ja?! Uspeh se meri time gde nas pozivaju, kojim svečanostima prisustvujemo, da li smo mi izabrani za kuma, za člana važnog tela koji određuje kako će svet oko nas živeti, koji zakoni vladati, ko sijati kao zvezda, kome dodeliti kakvo odličje. Ako nemate oznaku vi ste - ništa. Uz vaše ime obavezno mora da ide - najbolji novinar, sjajan golman, lekar svetskog glasa, uspešan predsednik kućnog saveta... Ne vredi da ste golman ako niste najbolji. Vi niste bili đak generacije? Morate biti među malobrojnim, izabranim…
Što je manji krug vi ste veća zverka. Ne mogu svečanosti da budu velike ako nema mnoštvo zvanica, a one treba da su krem društva - oni najveći, najsjajniji i vi treba da budete među njima da bi komšije, obavezno, imali razloga da vam zavide. Bez toga ne vredi. Pozvani ste na primer u Vašington na molitveni doručak… Kako bih volela da znam kraj koga tamo sede naše zvanice… I nije mi neki primer, ovdašnje glumce tamo ne pozivaju. Mogu vam pričati o svojim doživljajima kako je u glumačkom svetu na festivalima. Prvo: najvažnije je da ste dobili pozivnicu i da opipavate ko ju je još u vašem okruženju dobilo, ako ste samo vi - onda možete da se pohvalite jer posle toga sve morate da prećutite! Ako ja ne ispričam nikada niko neće saznati kako tamo umetnike obavezno posade za sto u nekom zapećku. Tek tada uvidite koliko je beznačajno za vas što ste pozvani, da ne kažem uvredljivo. Daj Bože da je posluženje na švedskom stolu ili kelneri s tacnama obleću goste jer ako su stolovi onda je žalosno biti umetnik. Oni su smešteni daleko od svega što je važno na toj proslavi. Možemo samo da tugujemo dok nas kelneri sažaljivo poslužuju, jer moraju i nas i mi smo prisutni.
Jednom sam bila pozvana na veliku svečanost koja se održavala van Beograda a ljubazni domaćin je tražio da potvrdim telefonom svoj dolazak. Javila sam se i izvinula što sam pešak i što neću moći da platim taksi da bih prisustvovala. Sekretarica je rekla da će poslati kola po mene. I poslali su - kamion! A ja sam i tada imala pedeset kilograma! U svečanoj haljini, napirlitana nisam verovala da je kamion stao da mene preveze! A vi se ne biste stideli? Vi ste iznad toga? Rekli biste šoferu da se nosi u… i ne biste otišli? Nisam se snašla, popela sam se kraj šofera u kabinu. Ja sam iskompleksirana i…
Koren svemu tome je u našoj prošlosti. Neko nas je nasadio čim smo se rodili. Svi bojimo, farbamo, malamo prošlost pretvarajući je po potrebi... Ja više ne, zato vam pričam ovu zgodu.To je pitanje vaspitanja, učenja ovog sveta, pravila na planeti Zemlji. Tako smo obojeni u našim dušama a kad se pogledamo u ogledalo i upitamo ko smo mi, odgovor se nikada neće poklapati sa slikom koju ogledalo odražava. Čovek je dvolično biće. Živimo u dva sveta istovremeno a treća dimenzija je naša vera koja nas bodri da je moguće nemoguće. Da će da se pojavi ljubav našeg života i voleće nas, naše mane koje će smatrati vrlinama. Teško je da se izbavimo i iz klopke iluzija. Naše su emocije mnogo snažnije od logike a naša vera je vođena pustim osećanjima. Zato smo nesrećni. Sami proizvodimo sopstvena očajanja. Očekujemo nešto, zamišljamo to u sitnice i kad se događaji drugačije odvijaju - eto razloga za tugu. Tako i ptice pevaju, ima vrsta koja kad izgubi parnjaka, od tuge i sama napusti život. Bila je jedinstvena i bez nje ne može nastaviti život. Svaki pojedinac je jedinstven ali mi smo svedoci da naš život ne zavisi od tuđeg, da se bez svakoga može. Život nam prikazuje svoju predstavu u kojoj nema istine i nema tajne ako ih mi sami ne dodajemo već činjenice koje nas uče šta treba. Neumorno želimo da širimo našu svest. Koji li nas je predak zajebo da vidimo dva sveta u jednom postojanju, unutarnji i spoljni. Naša svest može da se izdigne iznad nas, može osmotriti svet van naših telesnih granica a da ostanemo nepovređeni. Možemo da napustimo sopstevno ja, da zaborivimo na sebe čitajući knjigu, da se poistovećujemo se s drugima.
U jednoj ljubavi očajavamo ne prepuštajući se voljenom biću, tražimo što nam se ne daje, prenemažemo se odbijajući ponude a s drugima iste te ponude prihvatamo s osmehom. Niko nije ni dobar ni loš ali neki imaju veći uticaj na nas i njima verujemo. Duboko doživljene ljubavi, poniženja razočaraju nas, tada posežemo za ravnotežom tražeći nova bića kojima ne dozvoljavamo da prodru u našu dušu jer pamtimo lekciju koju smo naučili iskustvom. To je lek protiv mržnje i bola zbog doživljenog... Svako ima pravo na sopstevene zablude. Ne treba okolo deliti šamare, dovoljno je živeti sopsteveni život. Profit tražiti u svakom deliću postojanja, neka je to i u kabini kamiona jer samo dok smo živi profitiramo, a to možemo ako je naša duša otvorena za nova iskustva.

Eva Ras - kolumna


Antonio Del Pollaiolo - Apollo And Daphne*

*Dafne je bila lepa, mlada nimfa cerka majke Zemlje u koju se Apolon zaljubio. Bezeci pred njim Dafne zamoli svoju majku da je spase i kada je Apolon pokusao da je zagrli, majka je pretvori u lovorovo drvo. Da bi se utesio Apolon je glavu okitio lovorovim vencem koji je kasnije bio nagrada pobednicima na njemu posvecenim, Pitijskim igrama. I kod nas stari zalosnu vrbu zovu Dafina.

25. pro 2010.

još 7 dana








Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT 1967
Režija: Dušana Makavejeva.
Svrstava se u kategoriju filmova crnog talasa. Obiluje metaforama i asocijacijama na društvo koje je samo naizgled zdravo, zbog čega je bio u nemilosti tadašnje vlasti. Stekao je veliku popularnost u zemlji i svetu. Ostala je čuvena scena sa nagom Evom Ras i crnom mačkom.
U filmu igraju: Eva Ras, Slobodan Aligrudić, Ružica Sokić...
-------
Sex, crime, science, art, nationalist politics--these all return in some form in Makavejev's 1967 feature, Love Affair, or the Case of the Missing Switchboard Operator. Once again working with a mish-mash of documentary footage and fictional narrative, Makavejev establishes an alternating formalist structure for the film. It opens with a real-life sexologist, Dr. Aleksandar Kostić, lecturing about man's fundamental needs before introducing us to Izabela (Eva Ras) and her friend (Ruzica Sokić), two switchboard operators out on the prowl for a good time. They meet a Turkish man named Ahmed (Slobodan Aligrudić), a sanitation expert, who takes Izabela home. So begins a long, loving relationship, both tender and sensual, which plays out while trading off with more educational interludes, all of which connect to the main narrative in some way. Izabela playing patriotic music is followed by footage of a real political rally, or a scene of her baking leads to a lecture about the physiology of chicken eggs. (The close-ups of Eva Ras breaking an egg into flour are later echoed in WR.)

24. pro 2010.

još 8 dana

The Genius Of The Crowd

there is enough treachery, hatred violence absurdity in the average
human being to supply any given army on any given day

and the best at murder are those who preach against it
and the best at hate are those who preach love
and the best at war finally are those who preach peace

those who preach god, need god
those who preach peace do not have peace
those who preach peace do not have love

beware the preachers
beware the knowers
beware those who are always reading books
beware those who either detest poverty
or are proud of it
beware those quick to praise
for they need praise in return
beware those who are quick to censor
they are afraid of what they do not know
beware those who seek constant crowds for
they are nothing alone
beware the average man the average woman
beware their love, their love is average
seeks average

but there is genius in their hatred
there is enough genius in their hatred to kill you
to kill anybody
not wanting solitude
not understanding solitude
they will attempt to destroy anything
that differs from their own
not being able to create art
they will not understand art
they will consider their failure as creators
only as a failure of the world
not being able to love fully
they will believe your love incomplete
and then they will hate you
and their hatred will be perfect

like a shining diamond
like a knife
like a mountain
like a tiger
like hemlock

their finest art


Charles Bukowski


GENIJ MNOŠTVA (MASE)

Postoji dovoljno izdajstva, mržnje,
nasilja,
besmisla u prosječnom ljudskom
biću
da se Opskrbi bilo koja vojska bilo kojega
dana.
Najbolji su Ubijači Oni
Koji propovijedaju protiv ubijanja.
Najbolje Mrze Oni
Koji Propovijedaju LJUBAV
NAJBOLJE – NAPOKON – RATUJU ONI
KOJI PROPOVIJEDAJU
MIR
Oni koji propovijedaju BOGA
TREBAJU BOGA
Oni koji Propovijedaju MIR
Nemaju Mira.
ONI KOJI PROPOVIJEDAJU LJUBAV
NEMAJU LJUBAVI
ČUVAJ SE PROPOVJEDAČA
Čuvaj se Upućenih.
Čuvaj se
Onih KOJI
UVIJEK
ČITAJU
KNJIGE.
Čuvaj Se Onih Koji Preziru
Siromaštvo Ili Se Ponose Njime
ČUVAJ Se Onih Koji Su Brzi Na Pohvalama
JER Za Uzvrat Trebaju POHVALU
ČUVAJ Se Onih Koji Lako Osuđuju:
Oni Su U Strahu Od Onog što Ne Znaju
Čuvaj Se Onih Koji Uvijek Traže
Mnoštvo; Oni su Ništa
Nasamo
Čuvaj Se
Prosječnog Čovjeka
Prosječne Žene
ČUVAJ SE Njihove Ljubavi
Njihova Je Ljubav prosječna, Traži
Prosječno
Ali Njihova je Mržnja Genijalna
Postoji Dovoljno Genijalnosti U Njihovoj
Mržnji
Da Te Se Ubije, Da Se Ubije
Bilo Koga.
Ne Želeći Samoću
Ne Shvaćajući Samoću
Oni Će Pokušati Da Razore
Sve
Što Ne Odgovara
Njihovim Predodžbama
Nesposobni
Da Stvaraju Umjetnost
Oni Je Neće
Razumijeti
Svoj Neuspjeh
Kao Stvaraoci Oni
Će Uzeti Kao Neuspjeh
Svijeta
Nesposobni Da Ljube U Potpunosti
Oni Će VJEROVATI Da Je Tvoja Ljubav
Djelomična
I ONI ĆE TE MRZITI
I Njihova Će Mržnja Biti Savršena
Poput Sjajnog Dijamanta
Poput Noža
Poput Planine
POPUT TIGRA
POPUT Kukute
Njihova Najčišća
UMJETNOST.


by Charles Bukowski

23. pro 2010.

još 9 dana

odbrojavanje...
9 zivota macka ima
ali pricacu o necem drugom
sve je pocelo dijetom, o zdravoj ishrani
pa evo neceg nezaobilaznog u vezi sa tom temom
radi se o jednom predmetu, bolje receno spravi za kuvanje


pretis lonac ili expres lonac


Brzi lonac ili expres lonac kod nas je dobio naziv Pretis po istoimenoj fabrici u Vogosci kod Sarajeva koja je pre rata pored automobila prva kod nas pocela da prozvodi te cudne lonce, koji zvizde kao lokomotiva i iskreno receno ispocetka su bili enigma i izazivali strah, otud i onaj vic kako je Mujo kad je cuo sistanje, uzeo malj i raspalio po loncu i tako tukao dok ga nije slomio, a onda na zaprepastenje Fatino rekao da se lokomotive trebaju tući dok su jos male...
Naravno, prica o expres loncu ima i starih i novih, i smesnih i ozbiljnih i sama imam takvih anegdota kao i moji prijatelji i familija, mnogi se tog lonca boje jer se ljudi boje svega novog i neobjasnjivog, bucnog i zastrasujuceg, i tako i jeste ako niste dovoljno hrabri i umesni, da nekog ili nesto ukrotite, da vas slusa, da vas sluzi.
Da se pohvalim, jedna od mojih hrabrosti je i to sto sam savladala pretis lonac i uspostavila trajno prijateljstvo sa njim. On je jedna od mojih omiljenih sprava, a nisam bas ljubitelj sprava, pogotovo metalnih konstrukcija, ali ono sto sam od njega dobila mi je pomoglo da ostalo zanemarim.
A dobila sam da brze i bolje skuvam, pa i ispecem bilo koje jelo: supu, varivo, meso kuvano i peceno, a nekad pre i pasulj, sarmu i slicna jela jer pretis lonac je bas pogodan za kuvanje tih jela koja se dugo kuvaju, upola skracuje vreme kuvanja i to na najmanjem podeoku elektricnog sporeta. Usteda vremena, struje, sacuvani hranljivi sastojci namirnica, urednija kuhinja i manje pare u kuhinji u kojoj se zimi stvara i vlaga ako se duze kuva, su atributi carobnog lonca. Sve to znam i koristim ga otkako kuvam.
Imala sam 3 pretisa u zivotu. Predratni koji je ostao u stanu kao i sve ostalo, ratni u Bijeljini, americki, crni... koji sam nasla i kuvala u njemu sirotinjsku hranu za preziveti i nosila ga sa sobom gde god me vodio izbeglicki zivot, tako je bio i u Crnoj Gori 7 godina, a onda sam ga donela i u Sarajevo kad sam se vratila sa nesto malo stvari. Pre nekoliko godina, otisla mu je guma na poklopcu, a posto je bio americki, nisam nasla takvu da zamenim, kupila sam treci... on ima drugaciji sistem zatvaranja na poklopcu i jos ga nisam prihvatila i necu ga nikad zavoleti kao ona prva dva, ali sluzi za petak kad obicno skuvam piletunu i povrce za 20 minuta. U onom americkom, crnom kuvam jaja za vaskrs, crn je pa se ne vidi da je ofarban, nisam ga bacila, ostao je za uspomenu.
Ove dve slike predstavljaju, prva, stari sistem zatvaranja expres lonca, a ova druga, novi sistem u rozoj boji. E, to je moj pretis lonac iz snova...

22. pro 2010.

još 10 dana

odbrojavanje...
i zelja da zaokruzim jos jednu prohujalu, staru godinu
da ostavim neke reci i slike
pogledam i unutra i svana
i levo i desno
i gore i dole
pa o5 unutra
u ogledalo
naopacke
do kosti
druge
i
sebe


Rene Magritte

OGLEDALO

Srebrno sam i egzaktno. Nemam predrasuda.
Šta god gledam smesta progutam
Takvo kakvo jest, nezamagljeno ljubavlju ili nesklonošću.
Nisam okrutno, samo istinoljubivo
Oko malenoga boga, četvorokutno.
Većinu vremena provodim mozgajući o suprotnom zidu.
Ružičastom, s mrljicama. Toliko već dugo gledam u njega
da pomišljam da je deo mog srca. No on ne treperi.
Lica i tama razdvajaju nas uvek iznova.

Sada sam jezero. Jedna se žena prigiba nada mnom
Tragajući u mojim daljinama za onim što zaista jest.
Potom se okreće onim lažljivcima, svećama i mesecu.
Vidim joj leđa i verno ih odražavam.
Nagrađuje me suzama i mahanjem ruku.
Mnogo joj značim. Dolazi i odlazi.
Svakoga jutra baš njeno lice zamenjuje tamu.
U meni je utopila mladu devojku
I u meni se dan za danom stara žena
Uzdiže prema njoj, poput strašne ribe.


Silvija Plat